Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:50, 11. 2. 2022.

| BBC News na srpskom

Intervju petkom - britanski izaslanik za Zapadni Balkan Stjuart Pič: „Moja uloga je da podržavam dijalog Srbije i Kosova"

Autor: BBC News na srpskom

Iskusni vojnik britanske avijacije i NATO alijanse zamenio je uniformu odelom i kravatom.

Ser Stjuart Pič od decembra 2021. godine radi kao britanski specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, a prvu posetu Beogradu i Prištini iskoristio je da se predstavi onima sa kojima će sarađivati.

„Želeo bih da vidim napredak i nadu u bolju budućnost ljudi u regionu.

„Velika Britanija podržava evroatlantski put regiona i taj put ostaje prioritet za našu vladu, a na tom putu je bolja budućnost za sve narode regiona, bez obzira na otvorena pitanja.

„Moja strast i misija je da se stvore uslovi za tu bolju budućnost", kaže Pič u razgovoru za BBC na srpskom, prvom intervjuu za medije u regionu.

Odgovara vojnički kratko i diplomatski oprezno - baš kao i dve karijere koje je objedinio.

„Za mene, to su samo faze mog života i nema razlike.

„Mene vodi poštovanje prema drugim ljudima, vladama, demokratskim procesima i vrednostima koji stoje u njihovim osnovama."

Pič je pre izbora za specijalnog izaslanika radio kao predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, sastavljenog od ministara odbrane država članica.

Vojničku karijeru gradio je u britanskim vazduhoplovnih snagama.

Kako rade specijalni izaslanici

Na diplomatskom nebu iznad regiona, sve vrvi od letova specijalnih izaslanika.

Sedmicu koju su u Beogradu otvorili evropski i američki posrednici za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar zatvorio je britanski izaslanik, dok su Prištinu posećivali obrnutim redosledom.

Beograd, 8. februar 2022.
FoNet
Pič na susretu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem

„Nekoliko puta smo se već sreli i razgovarali o regionalnim pitanjima.

„Trenutno sam zauzet obilaskom svih prestonica u regionu i objašnjavanjem moje nove uloge, ali nakon toga ćemo razviti način saradnje i zajedničkog rada, ukoliko to bude bilo potrebno", kaže Pič.

Britanski diplomata zaključiće da njegovo prethodno vojničko iskustvo može biti adekvatna dopuna kvalitetima koje imaju evropski i američki posrednik.

Kosovo: „EU da vodi dijalog, Britanija da podržava"

Zakočeni pregovori Srbije i Kosova jedan je od izazova koji čeka tri specijalna izaslanika.

Pič rešenje vidi u Briselu, ali i jasnoj podeli posla.

„Bio sam u Briselu, ali uloga je Evropske unije da vodi dijalog, a ja ga podržavam.

„Nije na meni da spekulišem o čemu se razgovaralo tokom posete Lajčaka i Eskobara, kao i o budućim rešenjima - moja uloga je da podržavam dijalog", kaže, odbacujući tako bilo kakvu spekulaciju o modelima odnosa Srbije i Kosova o kojima bi moglo da se pregovara.

London, BBC
BBC
Stjuart Pič u studiju BBC-ja, dok je bio u aktivnoj vojnoj službi

Umesto toga, Pič nudi uopštenu definiciju šta bi za London bio uspešan ishod tih pregovora.

„Uspeh bi bio bilo kakvo rešenje koje će doneti nešto dobro za sve ljude u regionu.

BBC: Da li ono uključuje međusobno priznanje Srbije i Kosova?

Pič: „To je pitanje za dijalog i diskusiju".

BBC: Dakle, priznanje ne mora biti finalni ishod?

Pič: „To jeste nešto što bismo očekivali, vlada Velike Britanije je priznala Kosovo. Ali ja ovde i sada u Beogradu ne želim da postavljam takve granice, to je na drugima, a mi ćemo biti u pozadini i podržavati proces."

Ipak, neke granice u odnosima Beograda i Londona su pomerene kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno optužio Veliku Britaniju da stoji iza akcija specijalne policije Kosova u severnim opštinama, većinski naseljenim Srbima u oktobru prošle godine.

„Odbacujem sve optužbe - vojno prisustvo Britanije u regionu služi kao podrška Evropskoj uniji u BiH i NATO-u na Kosovu, i tako je već mnogo godina", tvrdi Pič, i sam 2000. godine vojnik NATO-a na Kosovu.

Beograd, 8. februar 2022.
BBC/Vladimir Živojinović

Bosna i Hercegovina: Podrška dejtonskim procesima

Kao britanski vazduhoplovni oficir, Pič je itekako bio upoznat i sa situacijom u Bosni i Hercegovini tokom rata sredinom devedesetih godina prošlog veka, pre nego što je sukob okončan potpisivanjem Dejtonskog sporazuma 1995. godine.

„Bilo je napretka i u Bosni od 1996. godine.

„Pozicija Velike Britanije je da podržava Dejtonski sporazum, podržava Kancelariju visokog predstavnika i čoveka na toj funkciji Kristijana Šmita, podržava i misiju Evropske unije EUFOR koja obezbeđuje stabilnost."

London, 2016. godine
PA Media
Pič i nekadašnja premijerka Velike Britanije Tereza Mej (2016. godine)

Ipak, na konstataciju da komplikovana politička i nacionalna struktura dejtonske Bosne i Hercegovine često dovodi do krize i zastoja, pa i sumnje u iscrpljenost vrednosti Dejtonskog sporazuma, Pič kaže da taj koncept i dalje ima podršku Londona.

„Podržavamo dejtonski proces i Dejtonski sporazum, kao i međunarodno prisustvo koje je iz njega proisteklo.

„Nastavljamo da se zalažemo za punu implementaciju institucija Bosne i Hercegovine - da ljudi mogu da sednu zajedno i stvore bolje uslove za ljude.

BBC: Ali, da li to političari u BiH i rade?

Pič: „To je njihov mandat.

BBC: Da li ga i ispunjavaju?

Pič: „Postoji napredak u zemlji, ali i pitanja koja moraju da se reše. Mi nastavljamo da podržavamo povratak u institucije i rešavanje otvorenih pitanja."

Britanskog izaslanika na terenu zatiče situacija u kojoj srpski predstavnici uglavnom ne učestvuju u radu institucija Bosne i Hercegovine.

Republika Srpska ne priznaje visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita jer nije dobio potvrdu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, nacionalistička retorika je posebno glasna, dok su konkretni razgovori predstavnika vlasti u Bosni i Hercegovini sve ređi.

„Ja mislim da oni sede jedni s drugima, jedino je pitanje da li to čine na pravom mestu - a pravo mesto su institucije koje su nastale Dejtonskim sporazumom i mi podržavamo da se svi u njih vrate i tamo rešavaju pitanja koja muče narod u BiH.

„Nije na meni da organizujem sastanke, ali ćemo svakako podržati i ohrabrivati povratak normalnosti što je više moguće."

Beograd, 8. februar 2022.
BBC/Vladimir Živojinović

Ipak, jednu dilemu Pič tvrdi da je razjasnio u Srbiji, jednoj od potpisnica Dejtonskog sporazuma.

„Iz razgovora koje sam imao u Beogradu, shvatio sam da Srbija u BiH ima konstruktivnu ulogu.

„Ne vidim Beograd kao prepreku ka stabilnoj BiH."

Od „hibridnih aktivnosti" do regularnih izbora

Kada je u decembru Pič postavljen na trenutnu funkciju, Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije i funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), opisao ga je kao „stručnjaka za hibridne aktivnosti" i oličenje „želje Velike Britanije da utiče na unutrašnje procese u Srbiji kako bi oslabila poziciju i na međunarodnom planu, i u pregovorima sa Prištinom".

„To jednostavno nije tačno. Imam veliko poštovanje prema srpskim vlastima i srpskom narodu.

„Služio sam u vojsci skoro 50 godina i razumem da ljudi imaju snažne stavove."

Beograd, 8. februar 2022.
FoNet
Stjuart Pič rukuje se sa srpskom premijerkom Anom Brnabić, u prisustvu ambasadorke Velike Britanije u Beogradu Šan Mekleod

I sam Stjuart Pič ima snažne stavove.

Odsečno vojnički odgovoriće na pitanje da li aprilske izbore u Srbiji vidi kao regularne i po evropskim standardima.

„Naravno! Nastavićemo da poštujemo ishod koji će doneti ti izbori.

BBC: Nema osnova za pritužbe opozicije da se izbori ne održavaju u skladu sa demokratskim standardima i evropskom praksom?

Pič: „Nije na meni da o tome spekulišem, ali ja to ne vidim."

Stjuart Pič je za BBC na srpskom govorio u danu sastanka sa predsednikom i premijerkom Srbije, Aleksandrom Vučićem i Anom Brnabić, kao i predstavnicima civilnog društva, a dan uoči susreta sa predstavnicima opozicionih partija.

Britanski izaslanik zato vidi prostor za bolje odnose Beograda i Londona.

„U Prvom i Drugom svetskom ratu, Velika Britanija je bila saveznica Srbije i važno je da ljudi u Velikoj Britaniji poštuju ljude u Srbiji kao što ja to činim i da poštuju izbore koje čine ljudi u Srbiji, u skladu sa našim demokratskim standardima.

„Drago mi je zbog napretka koji čini naša ambasada u Beogradu po velikom broju bilateralnih pitanja, a u interesu oba naroda", zaključuje Pič.


Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima