Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

07:53, 4. 10. 2019.

| BBC News na srpskom

Izbori na Kosovu: Šta će promeniti vanredno glasanje

Autor: BBC News na srpskom
Priština, 2. oktobar 2019.
BBC
Zgrade izvršne vlasti u Prištini čekaju nove stanare

Parlamentarni izbori na Kosovu su politička igra u kojoj je najvažnije - biti prvi.

Ta pozicija na vanrednom glasanju zakazanom za 6. oktobar omogućiće onome ko je osvoji da povede inicijativu za formiranje buduće Vlade Kosova jer je prvoplasiranom ustavom zagarantovano pravo na premijerski mandat u pokušaju za sastav kabineta.

Na glasačkom listiću naći će se 25 lista koje će se boriti za 120 poslaničkih mesta, od kojih deset pripada srpskoj zajednici, a deset ostalim manjinama na Kosovu.

Izborna kampanja bila je jedna od najkraćih - svega deset dana stranke su upućivale svoje poruke za nešto manje od dva miliona birača.

„Može se reći da je ovaj izborni proces bio izuzetno miran.

Jezik koji su koristili kandidati bio je veoma umeren i nije bilo većih tenzija koje su pratile prethodne izborne cikluse na Kosovu", kaže za BBC na srpskom Ljeonora Krueziju, izvršna direktorka prištinskog Instituta za političke studije.

Vanredni izbori raspisani su posle ostavke dosadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja koji ju je obrazložio pozivom da se pojavi pred Specijalnim sudom za zločine na Kosovu.

Biće to sedmi parlamentarni izbori na Kosovu posle okončanja ratnih sukoba 1999. godine, i čak četvrti vanredni izbori u nizu.

„Mešanje karata" ili stara kombinatorika

Predizborne ankete šanse za dvocifreni procentualni učinak daju Demokratskom savezu Kosova (LDK) Ise Mustafe, Demokratskoj partiji Kosova (PDK) Kadrija Veseljija, pokretu Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i koaliciji koju predvodi Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja.

U galeriji tradicionalnih političkih igrača svoje mesto učvrstio je pokret Samoopredeljenje, ranije prepoznatljiv po oštrim stavovima, čestim protestima pa i suzavcu u skupštinskim klupama.

Na prethodnih izborima duplirali su glasove, a sada očekuju još bolji rezultat.

„Ne verujem da će Zapad imati problem da prihvati Kurtija kao partnera imajući u vidu njihove nedavne poruke kojima podržavaju kandidate koji nemaju kriminalne mrlje u biografijama ili veze sa kriminalnim aktivnostima", kaže za BBC na srpskom kolumnistkinja portala „Priština Insajt" Šćipe Đocaj.

Predviđanja govore da je moguć postizborni savez LDK i Samoopredeljenja, iako ove dve stranke nisu uspele da naprave predizborni savez.

Priština, 2. oktobar 2019.
BBC
Aljbin Kurti mogao bi biti u poziciji da odlučuje o novoj Vladi Kosova

Ipak, niko nije spreman da lako isključi mogućnost ostanka na vlasti stožera dosadašnje vladajuće koalicije, stranke dosadašnjeg predsednika Skupštine Kosova Kadrija Veseljija.

„PDK ima svoju mrežu sigurnih birača koje možemo zvati i stranačkim klijentima.

Da li će PDK biti deo vladajuće koalicije zavisiće pre svega od toga koliko snažna bude ta mreža", kaže Đocaj.

Konačni raspored broja mandata odrediće i pregovarački potencijal stranaka, pa je i zbog toga važno ko će biti prvi.

„Pošto je na vlasti duže od decenije, PDK je najmanje poželjan partner za sve druge stranke na Kosovu", kaže Ljeonora Krueziju.

Takse na robu iz Srbije - pre i posle izbora

Odlazeća vlada Ramuša Haradinaja ostaće upamćena po uvođenju taksi od najpre deset, pa potom sto odsto na robu koja na Kosovo dolazi iz Srbije.

Bio je to odgovor na aktivnu kampanju Beograda kojom je sprečen ulazak Kosova u Interpol, a pojedine zemlje su, kako tvrde vlasti Srbije, povukle priznanje nezavisnosti Kosova.

U predizbornoj kampanji gotovo da nije bilo političara spremnih da kažu da će poslušati pozive Zapada i ukinuti takse, čime će se stvoriti uslovi da se za pregovarački sto vrate i predstavnici Srbije.

„Prirodno je da u izbornim kampanjama političari daju krupna obećanja, usmerena na pokušaje da dođu do podrške birača, često se koristeći populizmom.

Zbog toga se ovi stavovi moraju uzeti sa rezervom", kaže izvršna direktorka Instituta za političke studije Ljeonora Krueziju.

Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje misli da će izbor nove Vlade značiti i - ukidanje taksi.

„Carinska tarifa biće ili privremeno obustavljena ili zamenjena drugom, simboličnom merom, poput reciprociteta u nekim oblastima.

Nijedna strana neće moći da izdrži međunarodni pritisak", kaže Gaši za BBC na srpskom.

On dodaje i da povećana taksa nije doprinela snaženju privrede na Kosovu i povećanju proizvodnje, ali i da „nije suštinski naštetila Srbiji".

„Bila je to populistička odluka, a znamo da takve odluke ne traju dugo", dodaje on.

Priština, 2. oktobar 2019.
BBC
Građanima Prištine i drugih kosovskih gradova i dalje je na raspolaganju srpska roba - uprkos povećanim taksama

Žene na izborima

Nakon što je Kosovo 2011. godine izabralo Atifete Jahjagu za predsednicu, Vjora Osmani iz Demokratskog saveza Kosova Ise Mustafe kandidatkinja je da bude i prva žena na čelu vlade.

„Žene u politici na Kosovu služe samo za predstavljanje jednakosti, a čak i u tome im je broj veoma nizak - u prethodnoj vladi, na čelu samo dva od 21 ministarstva bile su žene.

Uprkos tome što su ženska prava deo predizbornih priča u svakoj kampanji, učešće žena na listama i dalje nije veće od zakonom garantovanih 30 odsto", kaže kolumnistkinja Šćipe Đocaj.

Ona navodi i primer liste PDK Kadrija Veseljija gde se na šestom mestu nalazi profesorka islamskih studija Besa Ismajli koja nosi hidžab.

„Pošto Veselji i PDK nisu bili posebno zainteresovani za jačanje verskih prava u prošlosti, jasno je da se hidžab ovde koristi više kao adut u privlačenju birača koji podržavaju nošenje hidžaba u školama i javnim institucijama, što je deo uzavrele rasprave u kosovskom društvu", kaže Đocaj.


Srbi na Kosovu - neizvesnost jednog mandata

iz Kosovske Mitrovice piše Marija Janković, BBC novinarka

Među četiri opcije koje predstavljaju srpsku zajednicu na kosovskim izborima, Srpska lista je dominantna, kaže Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje.

„Najvažniji političar u Srpskoj listi je predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić.

Srpska lista nema nezavisnu moć odlučivanja - to je faktički ogranak SNS-a na Kosovu."

Gaši smatra da za takvu poziciju postoji opravdanje i u životnim uslovima za Srbe na Kosovu.

„U ovim okolnostima, kosovskim Srbima je i potrebna podrška Beograda jer Priština nije uspela da stvori uslove za suštinsku integraciju Srba."

Kosovska Mitrovica, 3. oktobar 2019.
BBC
Predizborne poruke Srpske liste dominiraju u svim sredinama gde na Kosovu živi srpska zajednica

Gaši očekuje da će Srpska lista osvojiti devet od deset poslaničkih mesta, koliko je zagarantovano Srbima na Kosovu.

„Sve dok Beograd podržava Srpsku listu, male su šanse da druge stranke dobiju znatan broj glasova", dodaje on.

Da Srpska lista ima „jaku i direktnu podršku iz Beograda" slaže se i Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv iz Kosovske Mitrovice koja je pred izbore analizirala političku ponudu i predstavila je biračima.

„Imajući u vidu političko nasleđe i kontinuitet učešća u kosovskim institucijama, ali i nezadovoljstvo određenog broja birača, ostavlja se mogućnost da se i ostale političke opcije, poput koalicije Sloboda i Samostalne liberalne stranke, nadaju mandatu", misli Milićević.

Od trenutka potpisivanja Briselskog sporazuma došlo je do dodatne polarizacije, kaže direktor Aktiva, i dodaje da su „ključna mesta u političkoj sferi zauzela neka nova, široj javnosti, nepoznata lica".

Pored Srpske liste i koalicije Sloboda, u kojoj su Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba na Kosovu i Nenad Rašić, predsednik Progresivno demokratske stranke, na izborima učestvuje i Samostalna liberalna stranke, kao i bivši predsednik Srpske liste Aleksandar Jablanović, koji sada vodi Partiju kosovskih Srba.

Kampanju je, kaže Milićević, obeležila izuzetno oštra retorika, a kao glavno predizborno obećanje, nudi se „garancija očuvanja stabilnih i jakih veza sa Beogradom".

„Ovakvo stanje je posebno izraženo na severu Kosova, dok je u centralnom delu situacija ipak nešto drugačija, pa se tamo mogu videti i reklamni materijali drugih partija osim Srpske liste", opisuje Milićević.


Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podeli sa prijateljima