Izbori u Belorusiji: Policija privela studente koji su protestovali prvog dana školske godine

Policija u Belorusiji privela je više studenata koji su obeležili početak školske godine protestima protiv dugogodišnjeg lidera te zemlje Aleksandra Lukašenka.

Kolone studenata sa univerziteta u glavnom gradu Minsku marširale su Avenijom nezavisnosti i okupile se na Trgu pobede.

Lukašenko, koji je na vlasti 26 godina, tvrdi da ima podršku miliona stanovnika Belorusije.

„Neću da moja zemlja bude isečena na delove", izjavio je Lukašenko, koji navodi da bi njegov pad sa vlasti doveo do „mnogo većeg krvoprolića nego što je bilo u Ukrajini", prenosi državna novinska agencija Belta.

• U fotografijama: Protesti u Belorusiji - gnev demonstranata i vera u bolje sutra
• Ko je Aleksandar Lukašenko - „poslednji diktator u Evropi"
• „Pakao na Zemlji“ - pritvor u Belorusiji

Istaknuta opozicionarka Marija Kolesnikova u međuvremenu je najavila da osniva novu partiju po imenu „Zajedno".

Opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja i dalje je u egzilu u Litvaniji, a u petak će se obratiti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija putem video poziva, prenosi Rojters.

Tihanovskaja je bila primorana da napusti Belorusiju nakon što je na spornim predsedničkim izborima početkom meseca izgubila od dugogodišnjeg predsednika Lukašenka.

Baltičke zemlje i članice EU Litvanija, Letonija i Estonija u međuvremenu su zabranile ulazak tridesetorici beloruskih zvaničnika, uključujući Lukašenka, na pet godina.

Nastavak protesta u Belorusiji

Protesti protiv Lukašenkove vladavine počeli su širom Belorusije nakon predsedničkih izbora 9. avgusta, za koje EU i Amerika kažu da nisu bili ni pošteni ni slobodni.

Poslednje tri nedelje u centru Minska okupljalo se između 100.000 i 200.000 demonstranata.

• EU upozorila Putina - ne intervenišite u Belorusiji
• Potreseni nasiljem, ljudi u Belorusiji se oslobađaju straha
• Belorusija: Počela hapšenja istaknutih opozicionih aktivista

Više hiljada studenata izašlo je na ulice u utorak da podrži proteste. Mnogi su nosili istorijsku nacionalnu belo-crveno-belu zastavu koju koristi opozicija.

„Došli smo da podržimo ljude, da iskažemo politički stav i pokažemo da nema potrebe da ostaju kod kuće i budu uplašeni", izjavio je jedan od studenata.

BBC-jev tim je video policajce u opremi za razbijanje demonstracija kako nasilno hapse jednu grupu studenata. Među privedenima je i dvoje beloruskih novinara.

Policajci pod opremom i u civilu pokušali su da nateraju studente da se raziđu, a oni su pokušali da blokiraju ulaze nekoliko univerziteta.

• Tihanovskaja za BBC: Ako protesti utihnu, postaćemo „robovi“
• Belorusija: Počela hapšenja istaknutih opozicionih aktivista

Jedna žena je nasilno ubačena u automobil dok je sakupljala potpise za peticiju kojom se zahtevaju novi izbori, javila je organizacija za ljudska prava Viasna.

Nezavisni sajt Tut.by je javio da su demonstranti, među kojima je bilo i profesora, napravili ljudski lanac ispred državne umetničke akademije.

Lukašenko vodi bivšu sovjetsku republiku Belorusiju od 1994. godine, održavajući bliske odnose sa susednom Rusijom, na koju se ta zemlja u velikoj meri oslanja u snabdevanju energijom i trgovini.

Šta preduzima Lukašenko?

On je tokom posete jednom fakultetu na zapadu Belorusije pozvao starije ljude da objasne mlađima kakve je teškoće prebrodila ta zemlja.

„Oni to nisu videli sopstvenim očima, treba da pričate sa njima", izjavio je on, a prenosi novinska agencija Belta.

Izborna komisija rekla je da je Lukašenko osvojio 80 odsto glasova, ali opoziciona kandidatkinja Svetlana Tihanovskaja tvrdi da je osvojila 60-70 odsto na osnovu rezultata koji su pravilno prebrojani.

Video: Svetlana Tihanovskaja - od domaćice do kandidatkinje za predsednicu Belorusije

Medijski tim Tihanovskaje, koja je u egzilu u Litvaniji, najavio je planove za njeno obraćanje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 4. septembra, kao i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope 8. septembra.

Rusija, glavni podržavalac predsednika Lukašenka, stalna je članica Saveta bezbednosti UN i nejasno je da li će pokušati da spreči belorusku političarku da govori.

Prošlog ponedeljka, Tihanovskaja je rekla Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta da zastrašivanje od strane vlade ne može zaustaviti demonstrante.

„Nećemo popustiti", rekla je ona govoreći iz litvanske prestonice Viljnusa.

„Zahtevamo da se poštuju naša osnovna prava. Zahtevamo da svi politički zatvorenici budu oslobođeni."

Nakon što se preselila u Litvaniju, opoziciona liderka je pozvala Beloruse da nastave da mirno protestuju protiv Lukašenka.

Glavna predstavnica opozicije koja je još uvek u Belorusiji, Marija Kolesnikova, najavila je u utorak da osniva novu stranku sa zatvorenom opozicionarom Viktorom Babarikom.

Video: Priče ljudi koji čekaju ispred zatvora u Minsku.

Lukašenko se u ponedeljak 31. avgusta sastao sa predsednikom Vrhovnog suda Belorusije. Oni su isključili mogućnost vraćanja Ustava iz 1994. godine, kada je Lukašenko po prvi put izabran za predsednika.

Po tom Ustavu, ista osoba je na mestu predsednika mogla da provede najviše dva mandata u trajanju od pet godina.

Ova odredba promenjena je na referendumu 2004. godine, nakon što je Lukašenko biran dvaput, a od tada beloruski Ustav ne ograničava broj predsedničkih mandata.

Lukašenko je još pre izbora govorio o mogućim ustavnim promenama, po uzoru na Rusiju, gde je predsednik Vladimir Putin u julu ove godine dobio mogućnost da ostane na vlasti do 2036.

U nedelju, na predsednikov 66. rođendan, demonstranti u Minsku su se sukobili sa policijom. Međutim, protesti su se po prvi put završili bez razbijanja demonstrancija i to pred predsedničkom rezidencijom.

Na protestima 30. avgusta uhapšene su 173 osobe, saopštili su iz MUP-a.

• Lukašenko protiv Putina: Kraj prijateljstva ili burna izborna kampanja
• Beloruske vlasti oduzele akreditacije BBC novinarima

Demonstranti su uzvikivali „sramota" i „odlazi" tokom suprotstavljanja policiji.

Vlasti su u subotu povukle akreditacije 17 novinara, od kojih su većina beloruski državljani koji su radili za strane medije, uključujući dva novinara BBC ruskog servisa.

Ruski predsednik Vladimir Putin telefonom je nazvao Lukašenka na njegov rođendan i navodno ga pozvao da poseti Moskvu.

Čini se da je to bio najnoviji znak podrške Kremlja predsedniku Belorusije, na kog Rusija nije uvek gledala pozitivno.

Portparol Kremlja Dmitri Peskov ranije je istakao spremnost Moskve da sa Minskom razmeni iskustva u sprovođenju ustavne reforme.

„Što da ne razmenimo iskustva kad smo [u Rusiji] nedavno uradili sličnu stvar", rekao je Peskov.

Rusija, za razliku od mnogih zapadnih država, daje otvorenu podršku Aleksandru Lukašenku. Putin je prošle nedelje izjavio da, „ukoliko to bude potrebno", Rusija može poslati policijske snage u Belorusiju.

„Još jednom želim da istaknem da za sada nismo razgovarali o slanju policijskih rezervi [u Belorusiju]", ponovio je Peskov u ponedeljak.

Lukašenkova poseta Rusiji, koju su već najavili zvanični Minsk i Moskva, biće realizovana u „narednih nekoliko nedelja", dodao je Peskov.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]