Izrael i Palestina: Ko su izraelski Arapi

Hiljade ljudi prisustvovale su sahrani izraelskog policajca koji je poginuo kad je palestinski strelac otvorio vatru iz automatskog oružja u Bnej Braku, ultra-ortodoksnom predgrađu izraelskog grada Tel Aviv.

Poginuli je bio Amir Kuri, hrišćanski Arapin; njegova žena ga je u posmrtnom slovu nazvala „herojem Izraela".

Kuri je bio jedan od otprilike 1,9 miliona Arapa koji su građani Izraela - ali to je bio i napadač koji je ubio četiri Izraelca ispred tržnog centra u Beršebi 22. marta, kao i obojica strelaca koji su ubili dvojicu policajaca u izraelskom gradu Hadera dva dana kasnije.

To je grupa koja zauzima jedinstveno mesto u izraelsko-palestinskom sukobu, ali ko su stvarno izraelski Arapi.

• Sukob Izraela i Palestinaca - sve što treba da znate
• Palestina i Izrael: Šta je Hamas
• Šeik Džara - deo Jerusalima u srcu oluje na Bliskom istoku

Istorija izraelskih Arapa

Možda ste čuli da se Izrael naziva jevrejskom državom, ali u njemu žive i nejevreji.

Oni su arapska manjina, koji su Palestinci po poreklu, ali Izraelci po državljanstvu.

Izrael ima nešto više od devet miliona stanovnika, a otprilike petina su izraelski Arapi.

Oni su Palestinci koji su ostali u granicama države Izrael nakon njenog stvaranja 1948. godine, dok je do 750.000 njih ili pobeglo ili proterano iz domova u ratu koji je usledio.

Oni koji su ostali naselili su se pored izraelskih granica na Zapadnoj obali i u Gazi, te u izbegličkim logorima širom regiona.

Preostalo stanovništvo u Izraelu sebe naziva izraelskim Arapima, izraelskim Palestincima ili samo Palestincima.

Izraelski Arapi su većinom muslimani, ali kao i u ostatku palestinskog društva, hrišćani čine drugu grupu po brojnosti među njima.

Imaju pravo glasa od prvih izbora u Izraelu održanih 25. januara 1949. godine.

• Kako žive srpski državljani u Izraelu i šta su poručili Palestinci u Beogradu
• Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
• Šta je izraelska Gvozdena kupola

Integracija

Arapske i jevrejske zajednice u Izraelu ne dele često javni prostor, iako je jedna pozitivna nuspojava krize izazvane korona virusom bila tesna saradnja između njih.

Jedna od oblasti u kojima postoji integracija je nacionalni zdravstveni sistem - u njemu jevrejski i arapski pacijenti dele bolnice, lečenje i lekare.

Oko 20 odsto lekara, 25 odsto sestara i 50 odsto farmaceuta su izraelski Arapi.

Ali učešće izraelskih Arapa u bezbednosnim snagama zemlje je manje istaknuto.

Vojska igra centralnu ulogu u izraelskom društvu, a za jevrejske građane vojna služba je obavezna.

Iako neki Arapi služe kao vojnici i policajci, oni su izuzeti od služenja vojnog roka.

• Sukobi Izraela i Palestinaca: Čime sve raspolaže Hamas i kakva je snaga oružja
• Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto

Diskriminacija

U teoriji, izraelski Arapi imaju ista prava kao i jevrejski građani, ali se često žale da su žrtve sistemske diskriminacije u vlastitoj zemlji.

Arapska zajednica je poslednjih godina doživela talas nasilnih zločina povezanih sa ilegalnim oružjem, sporovima među porodicama i organizovanim bandama.

Većina ubistava u zemlji dešava se u okviru arapske zajednice, a oni se žale da policiju ne interesuje njihovo rešavanje.

Izveštaj iz 2021. godine lista Harec pokazao je da je izraelska policija rešila svega 23 odsto arapskih ubistava te godine, za razliku od 71 odsto za jevrejsko stanovništvo.

Izraelska policija odgovorila je rekavši da su imali velika ulaganja u arapsku zajednicu i da se suočavaju sa problemom poverenja i saradnje u istraživanju tamošnjih zločina.

Izraelski Arapi su se požalili i da je vlada zaplenila zemlju u njihovom vlasništvu i optužila jevrejske vlasti za sistemsku diskriminaciju protiv njih u nacionalnom budžetu (mada valja napomenuti da je stranka izraelskih Arapa - Ujedinjena arapska lista - trenutno deo vladajuće koalicije).

„Građani drugog reda"

Isto tako, mnogi od njih se žale da izraelski zakoni koji regulišu pravo na državljanstvo favorizuju Jevreje, koji automatski mogu da dobiju izraelski pasoš, bez obzira na to odakle potiču.

Proteranim Palestincima i njihovoj deci, međutim, to se pravo uskraćuje.

Izraelski parlament je 2018. godine usvojio kontroverzni zakon o „nacionalnoj državi", koji je ukinuo status arapskog kao službenog jezika - uz hebrejski - i proglasio pravo na nacionalno samoopredeljenje „jedinstvenim za jevrejski narod".

Ajman Odeh, arapski izraelski poslanik, ocenio je u to vreme da je zemlja usvojila zakon o „jevrejskoj nadmoći", poručivši izraelskim Arapima da će uvek biti „građani drugog reda".

Izraelski premijer u to vreme Benjamin Netanjahu, obećao je da će obezbediti sprovođenje građanskih prava, ali je rekao da „većina odlučuje".

Nekoliko organizacija za zaštitu ljudskih prava oglasilo se povodom odsustva ravnopravnosti za izraelske Arape.

Amnesti internešenel tvrdi da Izrael sprovodi institucionalizovanu diskriminaciju Palestinaca koji žive u Izraelu.

Izveštaj koji je u aprilu 2021. godine podneo Hjuman rajts voč optužio je izraelske vlasti za sprovođenje aparthejda - zločina protiv čovečnosti - i prema Palestincima koji žive u Izraelu, i prema Palestincima koji žive pod izraelskom okupacijom na Zapadnoj obali i u Gazi.

Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je izveštaj kao „apsurdan i lažan".

Tekst je ažuriran 13. aprila 2022. godine

Pogledajte video o Zapadnoj obali

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]