Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

17:10, 14. 3. 2022.

| BBC News na srpskom

Kina, Amerika i trgovina: Skupo plaćena greška - Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine

Autor: BBC News na srpskom
Container ships
Getty Images

Krajem 2001. godine, desila su se dva događaja koja su temeljno potresla svet.

Svet je bio zaokupljen neposrednim posledicama napada od 11. septembra.

Ali tri meseca kasnije, 11. decembra, Svetska trgovinska organizacija (STO) zatekla se u središtu događaja koji će baciti ogromnu senku na 21. vek, promenivši živote ljudi i njihova sredstva za život svuda u svetu više od napada na Ameriku.

A opet malo ljudi zna da se to uopšte desilo, a kamoli kog datuma.

Prijem Kine u članstvo STO promenilo je igru za Ameriku, Evropu i veći deo Azije, ali i za svaku zemlju koja poseduje industrijski vredne resurse, kao što su nafta i metali.

Bio je to uglavnom neprimećen događaj epskih geopolitičkih i ekonomskih razmera.

U njemu se kriju ključni koreni neravnoteže iza globalne finansijske krize.

Domaće političke reakcije protiv prebacivanja proizvodnih poslova u Kinu odjeknule su širom zapadnih zemalja članica G7.

Obećanje, koje su dali lideri poput bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, bilo je da će „uvoz jedne od najcenjenijih demokratskih vrednosti, ekonomske slobode" istovremeno omogućiti najmnogoljudnijoj zemlji na svetu da sledi put političke slobode.

„Kad pojedinci imaju moć ne samo da sanjaju, već i da ostvaruju svoje snove, oni zahtevaju da se čuje njihov glas", rekao je on.

Ali ta strategija doživela je veliki neuspeh.

Kina je tada započela uspon do njenog aktuelnog statusa druge najveće ekonomske sile na svetu - a čini se da se nalazi na naizgled neizbežnom putu da postane i najveća.

I zaista, Šarlen Barševski, američka trgovinska predstavnica zaslužna za pregovore o kineskom sporazumu sa STO rekla je na panelu Vašingtonskog međunarodnog trgovinskog udruženja da je kineski ekonomski model „donekle osporio" stav Zapada da „ne možete imati i inovativno društvo i političku kontrolu".

„Time ne želi da se kaže da je kapacitet Kine za inovaciju pojačan njenim ekonomskim modelom", dodala je ona.

„Ali time želi da se kaže da ono za šta je Zapad mislio da su nekompatibilni sistemi možda i nisu tako nekompatibilni sistemi."

Former US Trade Representative, Charlene Barshefsky (l) gives her speech watched closely by Boao Secretary General Long Yongtu (R) during a luncheon at the Boao Forum for Asian in Hainan Province, China.
Getty Images
Šarlen Barševsi drži govor pored Longa Jongtua 2003. godine

Sve do 2000. godine, globalna ekonomska uloga Kine uglavnom se svodila na jednog od najvećeg svetskog proizvođača plastičnih stvarčica i jeftinih tričarija.

Važno, da, ali to nije nešto što baca svet na kolena ili ga menja.

Uspon Kine do samog pročelja svetskog stola najavio je masovnu globalnu transformaciju.

Moćna kombinacija kineske spremne radne snage, njenih visoko tehnoloških fabrika i specijalnog odnosa između kineske vlade i zapadnih multinacionalnih korporacija promenio je izgled planete.

Armija jeftine kineske radne snage počela je da proizvodi robu na kojoj se zasniva zapadnjački životni standard, pošto se Kina glatko inkorporirala u lance snabdevanja najvećih svetskih kompanija.

Ekonomisti to zovu „šok u snabdevanju", a njegov uticaj svakako je bio šokantan.

Njegovi potresi još uvek se osećaju širom sveta.

Kineska integracija u svetsku ekonomiju dovela je do značajnih ekonomskih podviga.

Između ostalog, iskorenila je broj ekstremno siromašnih ljudi, kojih je bilo 500 miliona pre članstva u STO, a sada je praktično nula, budući da se vrednost ekonomije, merena dolarima, udvanaestostručila.

Rezerve strane valute narasle su šesnaestostruko, na 2,3 biliona dolara, kako se novac od svetske kupovine iz kineskih radionica slivao u kinesku državnu kasu.

Kina je 2000. godine bila sedmi najveći izvoznik robe na svetu, ali je brzo stigla na prvo mesto.

Kineska godišnja stopa rasta, već na osam odsto, završila je u stratosferi na vrhuncu svetskog rasta, dostigavši kulminaciju sa 14 odsto i stabilizujući se na 15 odsto prošle godine.

Brodovi sa kontejnerima glavno su oružje svetske trgovine.

U roku od pet godina otkako se Kina priključila STO-u, broj kontejnera na brodovima koji izlaze iz Kine i ulaze u nju udvostručio se sa 40 miliona na više od 80 miliona.

Do 2011, deceniju pošto je zemlja postala članica STO-a, broj kontejnera koji ulaze u Kinu i izlaze iz nje više se nego utrostručio, sa 129 miliona.

Prošle godine je taj broj iznosio 245 miliona, i iako je oko polovina kontejnera koja je ulazila u Kinu bila prazna, skoro svi koji su je napuštali bili su puni izvozne robe.

Došlo je i do velikog širenja u kineskoj mreži autoputeva, koja se povećala sa 4.700 kilometara 1997. na 161.000 kilometara 2020, postavši najveća putna mreža na svetu, povezujući 99 odsto gradova sa brojem stanovnika iznad 200.000.

Pored najsavremenije teretne infrastrukture, Kini su potrebni materijali kao što su metali, minerali i fosilna goriva da bi podržali njen proizvodni bum.

Jedan materijal koji je ključan za kinesku procvetalu automobilsku i industriju električnih uređaja je čelik.

Kina je 2005. godine postala, prvi put, neto izvoznik čelika, a od tada je postala i najveći svetski izvoznik.

Tokom devedesetih, kineska proizvodnja čelika kretala se oko 100 miliona tona godišnje.

Posle učlanjivanja u STO, eksplodirala je na oko 700 miliona tona 2012. godine i premašila milijardu tona 2020.

Kina danas čini 57 odsto svetske proizvodnje u ovoj oblasti i proizvodi značajno više čelika sama nego što je ostatak planete zajednički činio 2001. godine.

Isto važi za keramičke pločice, kao i brojne druge sastojke u industriji.

Steel production in China
Getty Images

U elektronskoj industriji, odevanju, igračkama i nameštaju, Kina je postala dominantni izvor snabdevanja, oborivši cene izvoza širom sveta.

Ekonomisti su zapazili trajni potres u globalnim cenama posle ulaska Kine u STO.

Kineski izvoz odeće udvostručio se između 2000. i 2005. godine, a njen udeo u vrednosti globalne trgovine skočio je sa jedne petine na jednu trećinu.

Posle 2005 proizvodne kvote u tekstilnoj industriji takođe su skočile, dovevši do još veće promene u proizvodnji u samoj Kini.

Međutim, kako je proizvodnja u Kini postajala skuplja, a proizvodnja počela da se seli u zemlje u razvoju kao što su Bangladeš i Vijetnam, tako je ona prošle godine spala nazad na 32 odsto odeće.

Kineski ministar zaslužan za članstvo Kine u STO Long Jongtu priznao je nešto u osvrtu na protekle dve decenije.

„Ne verujem da je ulazak Kine u STO bilo istorijsko ubijanje radnih mesta za SAD i Zapad", rekao je on.

„Međutim, priznajem da je raspodela koristi neravnopravna. Šira slika je da kad je Kina doživela vlastiti razvoj, on je svetu takođe dao ogromno izvozno tržište."

Ali tu se krila i jedna neprijatna istina - da je američka politika bila ta koja je omanula u ublažavanju neizbežnog udarca kineske konkurencije na neke sektore.

„Kad dođe do neravnopravne raspodele bogatstva, vlada je ta koja mora da preduzme mere da bi se prilagodila toj raspodeli kroz domaću politiku, ali to nije tako lako učiniti", kaže Long Jongtu.

„Možda je okriviti druge mnogo lakše, ali ja ne verujem da okrivljivanje drugih može da reši problem.

U odsustvu Kine, američka fabrička industrija bi se preselila u Meksiko."

Containers at Shanghai Yangshan deepwater port
Getty Images
Luka Šangaj Jangšan

On je potom prepričao anegdotu o kineskom proizvođaču stakla koji je imao problem da otvori fabriku u SAD:

„Veoma mu je teško da tamo pronađe konkurentne radnike. Rekao mi je da su stomaci američkih radnika veći od njegovog", ispričao je ministar.

I tako smo sada obrnuli pun krug. Kina je ostavila značajan ekonomski uspeh u okviru STO-a.

U ovom trenutku čini se da Bajdenova administracija u tom pogledu ne žuri da promeni politiku opstrukcije svog prethodnika.

Trgovinski skepticizam i te kako je stvaran.

Kina je iskoristila članstvo u STO da ode mnogo dalje od svoje unapred određene uloge da bude radionica Zapada.

Ona je, na primer, strateški isplanirala svoja savezništva kako bi stekla pristup značajnim količinima retkih zemljanih materijala preko kojih bi trebalo da se stigne do ekonomske revolucije neto nule usled klimatskih promena.

Angažovala je državu iza industrijskog širenja u svetu.

SAD žele da zaustave Kinu diplomatski i ekonomski, a za taj podvig saveznike traže u Evropi i Aziji.

Kako to kaže bivša američka trgovinska predstavnica Barševski, Kina se nalazi na „ovom veoma divergentnom kursu već duže vremena.

Šta to znači?

Pojačavanje državno-centričnog ekonomskog modela koji potkrepljuje masovno subvencionisanje određenih industrija… ponovno nametanje Kine kao velike sile i lidera onoga što sama naziva Četvrtom industrijskom revolucijom.

To je previše da bi se s tim izašlo na kraj. STO ne može s tim da izađe na kraj."

I tako, 20 godina kasnije - svet je preobratila jedna maltene neprimećene odluka.

Ona je predstavljala ogroman uspeh za Kinu.

Zamišljena geopolitika strategija Zapada doživela je neuspeh.

I zaista, umesto da Kina postane politički malo više poput Zapada, kao posledica te odluke, Zapad je ekonomski postao malo više kao Kina.


Pogledajte video o 100. godišnjici osnivanjava Komunističke partije Kine


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima
KOMENTAR DANA

Ne. Nisam toliko bogat da letujem u Srbiji.

Aleksandar Stošić čitalac

Tekst: Od danas prijava za vaučere od 15.000 dinara