Uskoro bismo mogli da se oprostimo od „kulture bacanja" i navike da proizvode kupujemo, koristimo kratko i onda odbacimo.
Evropska unija bi uskoro mogla da uvede nova pravila za proizvodnju i popravku niza stvari - od mobilnih telefona, preko elektronike, do baterija i pakovanja.
Ova pravila bi trebalo da osiguraju da proizvodi duže traju, ali i da ih je moguće popraviti ukoliko dođe do kvara.
- Kako su cegeri postali podjednako štetni kao najlonske kese - ili još gori
- Koji cvet pokloniti za Osmi mart ako zaista volite ovu planetu
- Da li je zabrana plastike zapravo štetna po životnu sredinu
- Kako je ostrvo smeća postalo primer čistoće
To bi u praksi značilo da će vaš telefon trajati duže i da će se lakše popravljati - pogotovo ukoliko je potrebno da se na njemu zameni ekran ili baterija.
Ove promene su deo svetskog pokreta nazvanog Pravo na popravku (Right to Repair), a trebalo bi da budu deo mera Evropske komisije.
Moguće je da će isti standardi važiti i van Evropske unije jer proizvođačima možda neće biti isplativo da proizvode modele slabijeg kvaliteta za druga tržišta.
U oktobru prošle godine, Evropska unija je usvojila mere obavezujući proizvođače da kućne aparate prave tako da traju duže. Oni su u obavezi da rezervne delove za mašine menjaju narednih deset godina.
Ova pravila stupaju na snagu 2021. godine i važe za rasvetu, mašine za pranje veša i suđa i frižidere.
Nove mere trebalo bi da prošire spisak proizvoda za koje će važiti ista ili slična pravila.
„Ambiciozni predlog"
To je sve deo plana koji jedna zelena grupa naziva najambicioznijim i najsveobuhvatnijim predlogom za smanjenje uticaja stvari iz svakodnevne upotrebe na klimu i životnu okolinu.
Cilj je da proizvodi koji ne zagađuju životnu okolinu postanu uobičajeni.
To bi, na primer, moglo da znači da proizvođači koriste šrafove, a ne lepak, ukoliko žele da nešto spoje.
Pravila bi trebalo i da stanu na put takozvane „prerane zastarelosti" - prakse da proizvođači namerno prave stvari slabijeg kvaliteta kako bi građani morali da kupuju nove modele.
„Ova strategija je jedinstvena prilika da promenimo način na koji proizvodimo, koristimo i bacamo naše proizvode tako da budu pogodni za ljude i planetu", navode iz Evropskog biroa za životnu okolinu (EEB).
- Papirne slamčice iz Mekdonaldsa ne mogu da se recikliraju
- Muzika, plastika i buka: Da li su festivali veliki zagađivači
Oni apeluju na evropske političare da njihov plan počnu da primenjuju u praksi.
Reciklirani materijal
Evropska unija takođe želi da smanji količinu bacanja hrane, ukine prevelika pakovanja i smanji zagađenje mikroplastikom.
Druge preporuke, koje se nalaze u predlozima poznatim kao Cirkularni ekonomski akcioni plan, glase:
- povećati reciklirane stvari u proizvodima
- smanjiti uticaj proizvoda na klimu i životnu okolinu
- pružiti podsticaj za nov način korišćenja proizvoda - da proizvođači zadrže vlasništvo nad proizvodom, ali i odgovornost za njegov kvalitet (poput automobila na lizing)
Ideja je naterati proizvođače da stvari prave tako da se ne kvare i to tako što će morati da plate račun popravke ili zamene.
Nova pravila idu korak dalje od prethodnih, čiji je cilj bio da obezbede popravku „belih proizvoda", poput frižidera i mašina za veš.
Međutim, Iz EEB-a ističe da bi pravila trebalo da idu još dalje, time što će umanjiti nivo otpada u industriji i postaviti ciljeve za smanjenje upotrebe resursa širom Evrope.
Inače, ton kojim je dokument napisan je prilično zelen.
„Postoji samo jedna planeta Zemlja, a do 2050. godine svet će konzumirati toliko stvari kao da ih je tri", reči su kojima počinje tekst.
„Mnogi proizvodi se prebrzo pokvare, ne možete ih ponovo koristiti, popraviti ili reciklirati, a mnogi su napravljeni samo za jednu upotrebu".
Primenu svih mera prvo će morati da odobre zemlje članice Evropske unije, kao i poslanici Evropskog parlamenta.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
8. 9. 2024.
Na kraj će sa skelu tu da prelazimo.
Miljan Ž. Veselinović čitalac