Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

20:01, 4. 10. 2021.

| BBC News na srpskom

Klimatske promene i glečeri: Džinovi vredni više milijardi dolara koji se otapaju

Autor: BBC News na srpskom
Man looking at mountains in background
Getty Images

Sredstva za život, energija i hrana za milijarde ljudi širom sveta zavise od vode zatočene u glečerima. Ali klimatske promene ih otapaju.

Šta bismo sve mogli da izgubimo ako oni nestanu?

Nema mnogo sumnje da su glečeri, svetlucave reke leda koje se spuštaju niz padine, dok grebu i buše stene pod sobom, estetski prelepi.

Ali oni takođe igraju ključnu ulogu u našim životima.

Važni su za industriju, sredstva za život, prirodu i klimu na svakom kontinentu na Zemlji.

I od osnovne su važnosti za podršku životu na nekim od najgušće naseljenih i najbrže narastajućih oblasti.

Služeći kao džinovski rezervoari, glečeri zatoče vodu koja pada kao sneg na velikim nadmorskim visinama u vlažnim godišnjim dobima, da bi je otpustili kao otopljenu vodu u suvim godišnjim dobima.

Radeći to, glečeri se staraju da reke u svojim basenima imaju stalni priliv vode tokom čitave godine.

Ljudi zavise od vode koju opskrbljuju glečeri radi hidroenergije, navodnjavanja, stoke, fabričke proizvodnje i saobraćaja.

Činjenica da neka od najvećih rečnih korita koje ispunjavaju glečeri teku u neke od zemalja sa najbržim razvojem samo doprinosi njihovoj važnosti.

Ali fino podešena ravnoteža glečera već je neko vreme narušena.

Oni nestaju, a brzina kojom to čine u većini slučajeva je sve veća.

To će nauditi privredama koje se nalaze nizvodno od njih i oslanjaju se na njihov učinak.

Kad bismo razumeli koliko brzo svet gubi svoje glečere, to bi pomoglo da zaštitimo ljude koji zavise od njih - a možemo i da izračunamo koliko sve to tačno vredi.

Uz pomoć podataka o padavinama, debljini glečera, snežnom pokrivaču i potražnjama poljoprivrede, industrije, stanovništva i prirode, Artur Lec, fizički geograf sa Univerziteta Utreht u Holandiji, i njegovi koautori, napravili su indeks ranjivosti glečera za 78 „vodenih tornjeva".

(Ovi vodeni tornjevi mogu da sadrže nekoliko glečera, planinskih masiva i reka, ali se uopšteno smatraju grupom i nazvani su po jednoj reci).

Čineći to, istraživači su uspeli da demonstriraju važnost svakog vodenog tornja za njihov region i uz pomoć predviđanja broja ljudi i industrije u budućnosti izračunaju koliko su oni ranjivi na promene.

Ice caves
Getty Images
Ledene pećine koje je u glečerima na Monblanu isklesala otopljena voda dovoljno su velike da kroz njih mogu da prođu ljudi

„Na primer, Ind i Gang, i u Centralnoj Aziji Amu Darija i Sir Darija - kotiraju se veoma visoko", kaže Luc.

„To je zato što u glečerima imaju pohranjene ogromne količine vode, baš kao i mnogo snežnog pokrivača.

„Njihova potražnja nizvodno veoma je velika i oni veoma zavise od planinske vode."

Milijarde ljudi zavise od rečnog korita Inda za hranu, a stanovništvo i privrede tih zemalja projektovane su da će rapidno rasti u budućnosti.

Ind u Pakistanu i severozapadnoj Indiji, na primer, opslužuje najveći sistem navodnjavanja na svetu.

Milijarde ljudi zavise od tog rečnog korita za hranu, a stanovništvo i privrede tih zemalja projektovane su da će rapidno rasti u budućnosti.

„I zbog toga, većim populacijama treba više vode i više hrane, naravno, ali i prosperitetnija stanovništva obično koriste više vode", kaže Luc.

„Bogatije zemlje jedu više mesa, što zahteva više vode."

BDP koji se proizvodi u basenima Ganga-Bramaputre i Inda, koji zavise od otopljene vode glečera, 2000. godine iznosio je oko 418 milijardi dolara i 296 milijardi dolara - četvrti i osmi najviši od 78 proučenih rečnih sistema zasnovanih na glečerima.

Ali do 2050. godine, kad se očekuje da će stanovništvo Pakistana, Indije i Bangladeša značajno porasti a privrede tih zemalja se ubrzati kao posledica toga, BDP stvoren u tim basenima porašće na 4.947 milijardu dolara i 2.574 milijardu dolara, što je povećanje od 11,8 i 8,7 puta, smestivši ih na prvo i treće mesto na listi Luca i njegovih kolega.

Ono što taj indeks ranjivosti glečera pokazuje jeste važnost razumevanja koliko brzo gubimo te resurse.

Glečeri se naširoko smatraju dobrim pokazateljima promena koje se dešavaju na našoj planeti.

Neki glečeri reaguju brzo na promene u padavinama i temperaturi, dok oni u suvim dolinama Antarktika i visokog Arktika imaju sporo vreme reakcije.

„Glečeri u visokim oblastima visoke propustljivosti - gde ima mnogo snega i mnogo topljenja - imaju kratko vreme reakcije", kaže Betan Dejvis, glečerološkinja sa londonskog Kraljevskog Holovej Univerziteta.

The Shyok river
Getty Images
Reka Šajkok čini deo basena Inda, koji opslužuje najveću oblast navodnjavanja na svetu

Glečeri su uvek u pokretu - spuštaju se niz svoje doline po nekoliko centimetara ili čak nekoliko metara - ali njihova ukupna veličina zavisi od toga koliko snega se izgubi topljenjem i stekne putem svežeg snega koji padne na vrh.

Kad su snežne padavine jednake količini otopljene vode tokom godine, glečer je u ravnoteži - nadopunjujući se na vrhu a gubeći vodu sa dna, on ne menja svoju veličinu.

Ali bilo kakva promena u količini snežnih padavina ili porast temperature mogu brzo za posledicu da imaju rast topljenja, što čini da se glečer povuče u svojoj dolini.

Ali njihova ogromna veličina znači da glečeri obično mogu da izjednače anomalije jednog toplog leta ili vlažne zime.

Za razliku od toga, plima i oseka glečera može da pruži jasnu sliku o klimatskim promenama tokom dugih perioda.

Ono što viđamo je koherentna recesija, kaže Dejvis, u ogromnoj meri podstaknuta klimatskim promenama koje je izazvao čovek.

Između 2000. i 2019. godine, glečeri su globalno gubili 267 gigatona vode svake godine, a ta cifra raste brže od gubitka ledenog pokrivača Grenlanda ili Antarktika gledano zasebno.

Ledeni pokrivač Antarktika prekriva 8,3 a Grenlanda 1,2 odsto Zemljine površine, u poređenju sa 0,5 odsto zemlje koju prekrivaju glečeri.

Oni možda predstavljaju tek mali deo ledenog pokrivača Zemlje, ali zato ubrzano nestaju.

Šta ćemo izgubiti ako glečeri nastave da se povlače ovom brzinom?

Naučnica za klimu Tamsin Edvards sa Kraljevog koledža u Londonu i njene kolege uradili su model uticaja topljenja glečera na rast nivoa mora.

Ograničivši otopljavanje na 1,5 stepeni Celzijusa do 2100. godine za posledicu će imati ukupno 13 centimetra rasta nivoa mora, za razliku od 25 centimetara ako planeta nastavi da se zagreva trenutnom brzinom i 42 centimetra prema najpesimističnijim scenarijima.

A glacier releasing water
Getty Images
Voda koju otpuštaju glečeri između ostalog najviše doprinosi globalnom rastu nivoa mora

To možda zvuči kao mala količina, ali može da ima veliki uticaj zato što rast mora nije ujednačen.

Postoje regioni u kojima će okeani porasti mnogo više i regioni u kojima će rasti manje.

U toplijim regionima, na primer, na nivoe mora će uticati termalna ekspanzija - kako se voda zagreva, ona se širi, a u razmerama velikim kao što su okeani, to čini veliku razliku.

Od svih faktora koji utiču na rast nivoa mora, najveći je termalna ekspanzija.

Drugi najveći doprinos dolazi od otapanja planinskih glečera, ledenih pokrivača i neglečerske vode koja se izliva iz naših reka.

Od ovih potonjih faktora, u poslednjih 20 godina, otapanje planinskih glečera zaslužno je za dodatnih 21 odsto rasta nivoa mora.

Glečeri nisu samo korisni kao skladišta slatke vode, oni doprinose i putem retkih ekosistema.

Sam glečer mogao bi da izgleda lišeno života, ali na njegovoj površini i ispod nje možete naći jedinstvene organizme.

I dok nizak atmosferski pritisak i visoka radijacija ultraljubičastih zraka čine glečere negostoljubivim okruženjem, na površini mogu da rastu specijalne glečerske alge.

Površina glečera može takođe da bude izdubljena ili perforirana rupama koje sadrže život.

Te rupe, zvane kriokonitske rupe, nastaju kad se prašina i prljavština sa vrha glečera zagreje na suncu i otapa kroz površinu.

Kriokonitske rupe postaju mali ekosistemi, blago zaštićeni i topliji od leda koji ih okružuje, sa malo otopljene vode i nekih hranljivih materija iz prljavštine - one podržavaju gljive, bakterije, tardigrade i ljuskare.

Dublje pod ledom, gde ne dopire sunčeva svetlost, živi organizmi moraju da se oslone na energiju iz stenovitog tla ispod.

U pojedinačnim jezerima ispod glečera, pronađeno je hiljade jedinstvenih mikroba, mada nemamo predstavu koji je potpuni raspon biodiverziteta koji živi na ovim nepristupačnim mestima.

Kako se, međutim, glečeri povlače, predviđa se da će se biodiverzitet povećati, kad planinska staništa postanu pristupačna širem rasponu organizama dok se budu zagrevala.

Do ovoga, međutim, dolazi po cenu gubljenja glečerskih specijalnih organizama u korist opštih organizama koji će moći brzo da se nastane sa nizvodnih oblasti.

Izgubiti naše glečere moglo bi značiti gubljenje pristupa hiljadama jedinstvenih vrsta koja mogu da cvetaju u teškim klimama.

Sa druge strane ivice leda, glečeri su od suštinske važnosti za održavanje okruženja sa visokim biodiverzitetom.

„Postoje oblasti u kojima je topljenje glečera ključno", kaže Ines Diselan, glečerološkinja iz Svetske službe za praćenje glečera sa Univerziteta u Cirihu.

Severno od Anda, u Čileu, Ekvadoru, Boliviji, Argentini i Peruu, postoje močvare na velikim nadmorskim visinama koje, na primer, zavise od otopljene vode iz glečera.

Ove močvare, zvane bofedalesi, variraju na od 3.000 do 6.000 metara nadmorske visine i „veoma su ekološki raznoliki i od društvene važnosti", kaže Dejvis.

Animals feeding on land near a glacier
Getty Images
Voda sa glečera opslužuje važne, ekološki raznolike močvare

Od Pretkolumbovske ere, ljudi u Visokim Andima koristili su bofedalese kao izvor vode za navodnjavanje useva i gajenje stoke.

Močvare su takođe važan rezervoar ugljenika budući da je zemlja bogata tresetom.

Do danas većina ove zemlje bogate ugljenikom ostaje netaknuta, budući da izvlačenje treseta još nije široko rasprostranjeno.

„Ali glečeri koji ih opslužuju veoma su mali, a prošli su svoj vodeni vrhunac, tako da se voda povlači", kaže Dejvis.

„Vrhunac vode" opisuje trenutak kad su otapanje glečera i masa još veoma visoki, pre nego što glečeri postanu suviše mali da bi dali svoj doprinos u iole značajnijoj meri.

„Kišne padavine ovde su veoma sezonske, tako da se oni veoma oslanjaju na vodu od otapanja glečera."

U bezvodnim okruženjima visoke nadmorske visine kao što su Andi, jedini način da se ove močvare održe su uz oticanje glečera.

Na Lucovoj rang listi ranjivosti, glečeri pacifičke obale Perua nalaze se na četvrtom mestu po očekivanom BDP-u proizvedenom u tom regionu do 2050. godine, sa 380 milijardi dolara - 6,8 puta više nego što je proizvedeno 2000. godine.

„Tamo gde ne postoje padavine leti, reke se uglavnom oslanjaju na otapanje glečera", kaže Diselan.

„U delovima Himalaja i severnih Anda, najsuvljih meseci vodeni doprinos glečera je oko 70-80 odsto.

„Ako u budućnosti ovi regioni ne budu imali glečere, gotovo da neće biti vode u rekama."

To bi moglo da predstavlja katastrofu za 129 miliona farmera nizvodno od Himalaja koji zavise od ove vode da bi navodnjavala njihovu zemlju.

Pre nego što reke presuše, one bi zapravo mogle da narastu kao posledica otapanja glečera.

Neki glečeri, kao što su oni u delovima Anda, već su prošli svoj vodeni vrhunac, kaže Daselan, ali za druge ovaj trenutak će doći kasnije u ovom veku, prema aktuelnim proračunima.

To bi moglo da znači da će produktivnost reka u njihovim basenima da se poveća pre nego što se smanji, možda stvarajući pogrešnu sliku o zdravlju tih reka.

A bridge over the Indus river with views of glaciers in the background
Getty Images
Reka Ind će postati jedna od najvažnijih oblasti za proizvodnju hrane koju vodom opskrbljuju glečeri

Prema jednoj projekciji, postigli smo vodeni vrhunac u 45 odsto planinskih glečera 2017. godine.

Ali za 22 odsto planinskih glečera, oticanje će nastaviti da raste do otprilike 2050. godine, pod pretpostavkom da će se klima zagrevati po srednjoj proceni.

Generalno gledano, što je veći glečer, duže će mu trebati da postigne svoj vodeni vrhunac.

U zapadnoj Kanadi, centralnoj Evropi i Južnoj Americi, gde su glečeri obično manji, vodeni vrhunac je prošao ili se očekuje da će proći za nekoliko godina, prema istoj toj projekciji.

Evropa je takođe zavisna od vode iz glečera, ali će možda morati da nadoknađuje gubitak neke od te energije.

Voda u basenu Dunava i Rajne doprinela je prvom i drugom najvećem BDP-u 2000. godine, prema Lucovom istraživanju, zahvaljujući poljoprivrednoj, fabričkoj, hidroenergetskoj i turističkoj industriji koje zavise od njih.

U basenima koje opskrbljuju glečeri azijskih visokih planina, oticanje će rasti do oko sredine veka. Ali glečeri u ovom regionu značajno variraju.

Glečeri koji vodu šalju u Ind postići će vodeni vrhunac kasnije nego na drugim mestima, oko 2070. godine, dok su oni koji opskrbljuju basen Bramaputre u istočnoj Indiji i Bangladešu već prošli vodeni vrhunac.

Velika varijabilnost u ovom regionu delom može da se zahvali promenama u kišnim padavinama.

„Oni nam daju signale da dolaze promene", kaže Daselan, govoreći o raznim upozorenjima koja stižu od manjih glečera.

„Ukoliko Zemlja ne počne da se hladi, ti glečeri će biti izgubljeni."

Ali i Daselan i Dejvis ističu da je i dalje moguće izbeći najveću štetu.

Ispunjavanje Pariskog sporazuma koji je postavio IPCC ograničivši globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa bila bi „razlika između gubitka svog leda i zadržavanja većine leda", kaže Dejvis.

„Ispod 1,5 stepeni Celzijusa izbegavamo planetarne tačke prekretnice. Ne mislim da je prekasno."

Vilijam Park je viši novinar BBC Budućnosti i tvituje sa @williamhpark


Možda će vas zanimati i video: Pivom protiv klimatskih promena


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima