Klimatske promene i vremenska prognoza: Hoće li 2020. biti najtoplija godina u istoriji

Ova godina bi mogla da bude najtoplija na planeti u istoriji merenja, procenjuju američki naučnici.

Zvuči vam kao da ste ovo već čuli?

Verovatno i jeste, jer je ovaj rekord već oboren u Srbiji i Beogradu prvo 2018, a zatim i 2019, godine.

Rekord juri i ostatak planete, pa je 2019. godina bila druga najtoplija od kada postoji merenje.

Ove godine će temperatura ipak mirovati?

Izgleda da ipak ne.

Američki naučnici Nacionalne uprave za okeane i atmosferu objavili su da postoji čak 75 odsto šanse da 2020. godina bude najtoplija godina do sada.

• Klimatske promene u sedam tačaka: Gde smo, gde idemo i koliko je loše
• Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
• Kako nastaju vremenske prognoze (i zašto ponekad pogreše)

U Srbiji je ta mogućnost nešto manja od 50 odsto, kaže metereolog Branko Sparavalo za BBC na srpskom.

„To bi bilo već treću godinu za redom da se obara rekord", dodaje on.

Koliko brzo se 'topimo' u Srbiji

Poslednjih deset godina, svaka sledeća godina bila je blizu rekordno tople ili je oborila taj rekord, objašnjava Sparavalo.

Prethodne dve godine su već 'otopile' rekorde.

„Prva četiri meseca ove godine je srednja temperatura na nivou prethodne dve sa minimalnom razlikom od +0,2 stepena Celzijusa u odnosu na 2019. i 2018", kaže on.

„Ova godina ima za nijansu toplija prva četiri meseca".

To ipak ne mora da znači da ćemo rekord imati i ove godine, objašnjava metereolog, jer su bile godine i sa znatno toplija prva četiri meseca od poslednje tri, pa nije oboren rekord.

„Malo topliji maj", a zatim „topliji jun" sa „toplijim julom i avgustom", nastaviće se sa „miholjskim letom u oktobru" - ovo je prognoza za 2020. za Srbiju Republičkog hidrometereološkog zavoda.

„Ima još osam meseci i presudni će biti jesen i početak naredne zime", kaže Sparavalo.

„Tako smo 2019. imali ekstremno topao oktobar, novembar i decembar i manja je šansa da se to ponovi dve godine za redom".

Koje su najtoplije godine u Beogradu

2019. je najtoplija godina od početka stalnog merenja u Beogradu, što znači u poslednje 132 godine, podaci su Meteosa.

Merenja se vrše od 1888. godine, a srednja godišnja temperatura je 2019. bila 14,6 stepeni Celzijusa.

• Ovaj mladić iz Srbije nas uči o klimatskim promenama
• Mladi u Srbiji i svetu u borbi protiv klimatskih promena: „Vreme nam ističe“

Prethodni rekord je držala 2018. godina sa 14.4 stepena na Celzijusovoj skali.

U najtoplijih 11 godina prosečna temperatura nije padala ispod 13,59 stepena Celzijusa.

Koliko brzo 'juri' planeta ka rekordu

Prva tri meseca 2020. godine bila su druga najtoplija u istoriji merenja, kažu iz Nacionalne uprave za okeane i atmosferu.

Toplije je bilo samo 2016. godine, kada je zabeležen jak uticaj fenomena „El Ninjo", koji je zagrejao Pacifik i uticao na iznenadni skok temperature.

• Bogati su najveći krivci za klimatske promene, pokazuje istraživanje
• Šta (ni)smo uradili da sačuvamo planetu

Januar 2020. je bio ubedljivo najtopliji januar u istoriji merenja.

Takođe, naučnici iz ove institucije izračunali su i da su i februar i mart 2020. godine bili najtopliji meseci ikada bez El „Njina".

Čak i da 2020. ne bude najtoplija godina, dodali su da će 99,9 odsto biti među prvih pet.

Istraživači su utvrdili i da je ova zima bila druga najtoplija do sada na svetu.

U prvih deset najtoplijih godina najranije je bila 2005. Sve ostale pogodile su zemlju kasnije.

Zašto nam je samo toplije

„U najtoplijih 10 godina od 1888. nema nijedne pre 2000. godine", kaže Sparavalo.

„Dva su glavna faktora za to - globalno otopljenje i promena okruženja stanice Karađorđev Park-Beograd na koju se odnose podaci.

„Trend porasta je zabeležen u najvećem delu sveta i posebno na većim geografskim širinama."

Najhladnije je u Beogradu bilo 1940, a u najhladnijih 10 godina od 1888. samo je jedna nakon Drugog svetskog rata.

„U celom svetu je kraj 19. i početak 20.veka bio hladniji nego druga polovina 20 veka. Smatra se da je čovek u određenoj meri svakako doprineo tome, osim što postoje i prirodne oscilacije klime", misli Sparavalo.

Koji su dokazi zagrevanja u svetu?

Svet je oko jedan stepen Celzijusa topliji nego što je bio pre široko rasprostranjene industrijalizacije, tvrdi Svetska meteorološka organizacija.

Dvadeset najtoplijih zabeleženih godina u istoriji desilo se u poslednje 22 godine, a 2015-18 čine najtoplije četiri.

Širom planete, prosečan nivo mora povećao se za 3,6 milimetara godišnje između 2005. i 2015. godine.

Većina ovih promena dešava se zato što, kako se zagreva, voda povećava zapreminu.

Međutim, smatra se da led koji se otapa nije glavni razlog rasta nivoa mora. Povlači se većina glečera u svetskim oblastima s umerenom klimom.

A satelitski snimci pokazuju dramatično opadanje arktičkog morskog leda posle 1979. godine. Grenlandski ledeni omotač poslednjih godina doživeo je rekordno otapanje.

Satelitski podaci pokazuje da Zapadni antarktički ledeni omotač takođe gubi masu. Nedavna studija ukazuje na to da je istočni Antarktik takođe verovatno počeo da gubi masu.

Posledice klime koja se menja mogu da se vide i po vegetaciji i kopnenim životinjama. Među njima su ranija vremena cvetanja i sazrevanja plodova kod biljaka i promene teritorija kod životinja.

Koliko će temperatura rasti u budućnosti?

Promena u globalnoj površinskoj temperaturi između 1850. godine i kraja 21. veka najverovatnije će nadmašiti 1,5 stepeni Celzijusa, sugeriše većina simulacija.

Svetska meteorološka organizacija kaže da ako se trenutni trend zagrevanja nastavi, temperature bi do kraja ovog veka mogle da porastu za 3-5 stepeni Celzijusa.

Porast temperature od 2 stepena Celzijusa odavno se smatra uvodom u opasno zagrevanje. U skorije vreme, naučnici i kreatori politike tvrde da je ograničavanje porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa bezbednije.

Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) iz 2018. godine sugerisao je da bi postizanje cilja od 1,5 stepeni zahtevalo „brze, dalekosežne i neprikosnovene promene u svim segmentima društva."

Ujedinjene nacije vode političku inicijativu za stabilizovanje emisija gasova efekta staklene bašte. Kina emituje više CO2 nego bilo koja druga zemlje. Slede je SAD i zemlje članice EU, mada su emisije po glavi stanovnika mnogo veće tamo.

Ali čak i ako sada dramatično smanjimo emisiju gasova efekata staklene bašte, naučnici kažu da će se ti efekti nastaviti. Velikim vodenim i ledenim masama su potrebne stotine godina da reaguju na promene temperature. A potrebne su decenije da se ugljen dioksid izbaci iz atmosfere.

Šta su zapravo klimatske promene?

Zemljina prosečna temperatura je oko 15 stepeni Celzijusa, ali je u prošlosti znala da bude mnogo viša i mnogo niža.

Klima ima prirodne fluktuacije, ali naučnici kažu da temperatura sada raste brže nego u većini ranijih slučajeva.

• Počinje konferencija o klimatskim promenama u Madridu
• Drveće „najbolje rešenje" za klimatske promene
• Klimatske promene zahtevaju hitnu akciju

Sunčevu energiju koja se emituje nazad u svemir sa Zemljine površine apsorbuju gasovi efekta staklene bašte i re-emituju u svim pravcima.

To istovremeno zagreva nižu atmosferu i površinu planete. Bez tog efekta, Zemlja bi bila oko 30 stepeni Celzijusa hladnija i vrlo nepristupačno mesto za život.

Naučnici veruju da ovom prirodnom efektu staklene bašte pridodajemo i mi, gasovima koje otpuštaju industrija i poljoprivreda i time zadržavamo više energije i povećavamo temperaturu.

Ovaj fenomen je poznat kao klimatske promene ili globalno zagrevanje.

Šta su gasovi efekta staklene bašte?

Gas efekta staklene bašte sa najvećim uticajem na zagrevanje je vodena para. Ali ona se u atmosferi zadržava svega nekoliko dana.

Ugljen dioksid (CO2), međutim, zadržava se mnogo duže. Trebalo bi stotine godina za povratak na pred-industrijske nivoe, a prirodni rezervoari kao što su okeani mogu da upiju samo određenu količinu.

Većina emisija ugljen dioksida koje proizvodi čovek potiče od sagorevanja fosilnih goriva. Kad se seku šume koje apsorbuju ugljenik i ostavljaju da istrunu ili se spaljuju, taj pohranjeni ugljenik se oslobađa i doprinosi globalnom zagrevanju.

Otkako je industrijska revolucija započela oko 1750. godine, nivoi ugljen-dioksida porasli su za više od 30 odsto. Koncentracija CO2 u atmosferi veća je nego bilo kada u poslednjih 800.000 godina.

Drugi gasovi efekta staklene bašte kao što su metan i azotsuboksid takođe se oslobađaju preko ljudskih aktivnosti, ali njih ima mnogo manje nego ugljen-dioksida.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]