Ko sluša Trampove telefonske razgovore

Žalba uzbunjivača koji tvrdi da su zapisi telefonskog razgovora predsednika SAD Donalda Trampa napravljeni na krajnje neuobičajen prikriveni način otkriva kako se ovakvi pozivi prate - i kako mogu da se sakriju.

Uzbunjivač, pripadnik američke tajne službe, veruje da je transkript razgovora između Trampa i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog čuvan na zaštićenom elektronskom serveru, ne zbog nacionalne bezbednosti, već iz političkih razloga.

Grubi transkript razgovora, prema žalbi, prvo je klasifikovan kao poverljiv, a zatim kao strogo poverljiv, kako bi samo oni na najvišim nivoima imali pristup njemu.

Prema rečima uzbunjivača, ovo je bio crveni alarm, kako zvaničnici Bele kuće ne samo da su znali koliko je politički osetljiv bio razgovor, već su pokušali i da sakriju tu informaciju od ostalih članova američke vlade.

Trampovi kritičari smatraju da je razgovor bio Trampov pokušaj da ubedi ukrajinskog predsednika da pokrene istragu o njegovom rivalu, potpredsedniku Džou Bajdenu, kako bi ostvario lične političke ciljeve i da su članovi Bele kuće pokušali da prikriju tragove.

Tramp ipak tražio od Zelenskog istragu protiv Bajdena

Špijun u vašem džepu

Predsednik Tramp i njegovi saradnici odbacuju optužbe i kažu da se skladištenje i beleženje telefonskog razgovra sa Zelenskim „ni po čemu" nije razlikovalo od ostalih.

Kakva je onda uobičajena praksa beleženja razgovora?

Ko sluša telefonske razgovore?

Tradicionalno, zvaničnici američkog Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC) razgovaraju sa predsednikom pre telefonskog razgovora sa stranim liderom. Nakon toga, zvaničnici sede sa predsednikom u Ovalnoj sobi i slušaju razgovor. „Prisutna su barem dva člana NSC", prenosi USA Tudej.

Zvaničnici takođe sede i u sigurnosnoj sobi na drugom kraju Bele kuće, slušaju razgovor i prave beleške. Te beleške su poznate kao „memorandum telefonskog razgovora" i, kao i većina stvari u Vašingtonu, ima skraćenicu - „memkon",

Predsednikovi razgovori sa stranim liderima se kompjuterski transkribuju. Nakon toga, kako objašnjava bivši zvaničnik Bele kuće, ljudi koji hvataju beleške upoređuju njihove sa elektronskim verzijama.

U slučaju Trampovog razgovora sa Zelenskim, prema žalbi uzbunjivača, više desetina ljudi je slušalo taj razgovor.

Otkako je Tramp postao predsednik, brifinzi pre telefonskih razgovora se organizuju na brzinu i često ih vode ljudi različitog stepena stručnosti, kako navodi bivši pripadik Saveta za nacionalnu bezbednost, koji kaže da su ih nekada u poslednjem trenutku zvali da slušaju telefonske pozive.

Kako se transkripti poziva klasifikuju kao poverljivi ili strogo poverljivi?

Zvaničnici koji rade u kancelariji izvršnog sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost određuju nivo poverljivosti transkripta razgovora, objanjava bivši zvaničnik Bele kuće.

Ukoliko razgovor sadrži informacije koje bi mogle da dovedu u rizik nacionalnu bezbednost ili živote pojedinaca, klasifikuje se kao strogo poverljiv i čuva na sigurnom mestu.

Endru Miler, nekadašnji šef direkcije za Bliski Istok Saveta za nacionalnu bezbednost, nadlgedao je Egipat u Obaminoj administraciji i upoznao se sa procesom klasifikacije razgovora. Miler kaže da razume zašto bi neki razgovori trebalo da se označe kao strogo poverljivi. Ali dodaje da nije bilo ničega u razgovoru Trampa i Zelenskog što bi transkript podiglo na taj nivo.

„Ne vidim šta bi moglo da opravda to što je razgovor označen kao strogo poverljiv", kaže Miler. „Mora da su u pitanju politički razlozi."

Šta se dešava ako je transkript označen kao „strogo poverljiv"?

Klasifikovanje transkripta kao „strogo poverljivog" znači da samo pojedini članovi američke vlade, sa najvišim bezbednosnim ovlašćenjima, imaju pristup njemu.

Kako objašnjava bivši zvaničnik, transkripti se dele preko sistema poznatom po akronimu Jwics- Udruženi svetski bezbednosni komunikacioni sitem - mreže koju koriste ljudi zaposleni u bezbednosnim agencijama.

Često se transkripti smeštaju u tajne odeljke koji, međutim, nisu zaštićeni sa ovakvim dodatnim bezbednosnim nivoom.

Kada je transkript klasifikovan kao poverljiv - ali ne strogo poverljiv - zvaničnici mogu lakše da pristupe i razgovaraju o sadržaju predsedničkih razgovora sa ostalim zaposlenima u vladi.

Da li je bezbednosi sistem za klasifikaciju pravilno upotrebljen u ovom slučaju?

Kadlou i ostali savetnici predsednika tvrde da je poziv sam po sebi bio u redu - kao i predaja transkripta. Oni se strogo protive tvrdnjama uzbunjivača. Ali ostali tvrde da predsednički poziv i sva tajnovitost koja okružuje transkript predstavljaju zloupotrebu predsedničke moći.

„Bezbednosne klasifikacije su osmišljene kako bi sačuvale živote", kaže Bret Bruen, nekadašnji zvaničnik Bele kuće u Obaminoj administraciji. „Ako odjednom postanu sredstva za očuvanje političkih poteza predsednika, to znači da više nemamo kredibilan sistem klasifikacije nacionalne bezbednosti."

Endru Miler se slaže, dodajući da držanje transkripta razgovora kao strogo poverljivog samo kako biste sačuvali političke interese vašeg šefa podriva sistem.

Zaposleni u Beloj kući se ne zaklinju predsedniku, nego Ustavu SAD: „Vi ste pre svega odani državi, a ne pojedincu."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]