Koje je najgore doba dana da se razbolite

Dobro pogledajte kožu vaše podlaktice. Štipnite je ako hoćete.

Možda vam ne izgleda tako ili ne osećate da je drugačija nego kakva je bila pre 12 sati, ali kad biste je posekli ili opekli, koža bi se zacelila više nego duplo brže ukoliko biste je povredili tokom dnevnih sati, nego ukoliko bi se to desilo noću.

Ove varijacije naših reakcija na ranice i ozbiljne rane seže dalje od naše kože.

Ukoliko idete da primite vakcinu protiv sezonskog gripa, trudite se da to zakažete ujutro: proizvešćete više nego četiri puta više zaštitnih antitela ukoliko vakcinu primite između 9 i 11 prepodne, u poređenju sa, recimo, šest sati kasnije.

Ukoliko vam ikad zatreba operacija srca, međutim, tu važi upravo suprotno: vaši izgledi za dugoročni opstanak su značajno viši ukoliko odete pod nož popodne.

I zaista, gde god da zavirite u ljudsko telo, od mozga do imunog sistema, 24-časovni ritam koji upravlja aktivnostima ćelija i tkiva - često nazivan „cirkadijalnim ritmom" - čini se da diktira naš fizički oporavak od infekcija i povreda.

• Testiran lek protiv obične prehlade
• Da li je u redu uzeti bolovanje kad ste prehlađeni
• Dete i prehlada: Šta dokazano pomaže

„Ko smo fiziološki tokom dana drugačije je od onoga ko smo noću", kaže Tami Martino, direktorka Centra za kardiovaskularne pretrage na Univerzitetu Gelf, u Ontariju, u Kanadi, koja želi da primeni ovo novo znanje o biološkom tempiranju vremena na ljudsku i životinjsku medicinu.

Od raka do kardiologije, od artritisa do alergija, bolje razumevanje ovog ritma moglo bi da omogući davanje lekova i intervencije nad pacijentima u vremena kad je najverovatnije da će biti najefikasniji i najmanje su šanse da će naškoditi.

Pojačavanje tog ritma moglo bi i da omogući pacijentima da se brže oporave i da se umanje neki od fizičkih simptoma bolesti.

„Moje je lično uverenje da cirkadijalna medicina može trajno da izmeni način na koji se bavimo ljudskim zdravljem", kaže Martino.

„Nalazi se u istom nivou sa genskom terapijom, matičnim ćelijama i veštačkom inteligencijom kao jedna od najperspektivnijih novih tehnologija za izlaženje na kraj sa globalnim teretom bolesti."

Ideja da naša fiziologija varira od sata do sata je, zapravo, drevna.

Grčki lekar Hipokrat primetio je 24-časovnu plimu i oseku u ozbiljnosti groznice.

Tradicionalna kineska medicina opisuje vrhunac vitalnosti nekih organa u različita vremena - pluća između tri i pet izjutra, srca između 11 prepodne i jedan popodne, bubrega između pet i sedam popodne, i tako dalje.

Došlo je, međutim, do obnovljenog interesovanja za efekte našeg unutrašnjeg biološkog sata na bolesti i lečenje u modernoj medicini zahvaljujući sve većem broju skorašnjih studija.

Podešavanjem naših nagona, ponašanja i biohemije, ovaj ritam nas priprema za stalne događaje u našem okruženju, koje i same diktira dnevni ciklus svetla i mraka.

Kad je u pitanju zaceljenje, postoji jak razlog zašto bi ono moglo da bude izraženije tokom dana nego tokom noći.

„Naše ćelije su se razvile tako da mogu da se zacele od povreda efikasnije u biološko vreme kad je verovatnije da će se desiti", kaže Džon O'Nil, cirkadijalni biolog iz Laboratorije saveta za medicinska istraživanja u molekularnoj biologiji na Kembridžu, u Velikoj Britaniji.

„Izuzetno je mala verovatnoća da ćete zadobiti neki tešku povredu usred noći kad spavate, dok je verovatnoća da ćemo biti povređeni tokom dana mnogo veća."

Njegovo vlastito istraživanje pokazalo je da se ćelije po imenu fibroblasti, koje pomažu zaceljenje oštećenih tkiva lučeći novi kolagen za koji ćelije kože mogu da se zalepe, premeštaju u povređene oblasti brže tokom dana.

„Dosledno smo pronalazili gotovo dvostruku razliku u zaceljivanju rana kao prostu funkciju biološkog vremena", kaže O'Nil.

A kad su analizirali podatke iz Međunarodne baze podataka za rane od opekotina, otkrili su da ljudima koji zadobiju opekotine tokom noći treba otprilike 11 dana više da se zaleče od onih povređenih tokom dana.

Naš imuni sistem podložan je i biološkom ritmu koji utiče na to kako on reaguje na infekcije.

Možda može isprva da vam deluje čudno da postoje varijacije naših sposobnosti da reagujemo na patogene prema dobu dana, kaže Rejčel Edgar, virološkinja sa Imperijalnog koledža u Londonu.

Ali on je možda ovu funkciju razvio kao način da nas zaštiti od prekomernog aktiviranja imunog sistema.

„Ukoliko dobijete zaista veliku upalnu reakciju, morate da budete u stanju da je kontrolišete, inače može da napravi veliku štetu", kaže Edgar.

Ona je proučavala interakciju cirkadijalnog ritma i viralnih infekcija kao što je herpes.

U jednoj studiji, otkrila je da se virus herpesa razmnožio deset puta više sam od sebe u miševima koji su bili zaraženi na početku njihovog perioda odmaranja - koji, budući da se radi o noćnim životinjama, pada tokom ranog jutra - u poređenju sa onim kad bi bili zaraženi početkom njihovog aktivnog perioda.

Njihovi nalazi sugerišu da bi efekat mogao da bude posledica nečeg višeg od puke promene aktivnosti imunog sistema.

Dnevni ritam samih zaraženih ćelija takođe utiče na trajanje viralne infekcije.

Ovaj dokaz uklapa se u skorašnju studiju sprovedenu na ljudima, koja je pokazala poboljšanu reakciju na vakcinu protiv sezonskog gripa kad je primljena ujutro za razliku od popodneva.

• Koliko ljudsko telo može da izdrži
• Šest mitova o spavanju koji „narušavaju zdravlje“
• Treba li da počnem da uzimam vitamin D tokom pandemije Kovida-19

Ipak, sugerisati da postoji optimalno doba dana da se razbolite suviše je veliko uprošćavanje, upozorava Edgar.

„To će biti različito za različite infektivne agense", kaže ona.

Uzmite na primer sepsu, prekomernu, potencijalno smrtonosnu reakciju na infekciju - nju može da pokrene ubrizgavanje u krv molekula pronađenih na površini bakterije.

Ukoliko to uradite miševima tokom njihove „noći", svega 20 odsto njih preživi, u poređenju sa više od 90 odsto, ukoliko budu ubrizgani tokom njihovog aktivnog perioda.

Ovi nalazi otvaraju uzbudljive nove mogućnosti za lečenje zaraznih bolesti.

„Ukoliko znamo da se virus širi na susedne ćelije u neko određeno vreme, možemo potencijalno da primenimo antiviralne terapije u vreme kad će one biti najefikasnije", kaže Edgar.

„To može da smanji količinu antivirala koje morate da dajete, što takođe može da utiče na poslušnost pacijenta."

Nije samo naša reakcija na infekcije ta koja bi mogla da ima koristi od ovog pristupa.

Više od polovine osnovnih lekova Svetske zdravstvene organizacije - 250 lekova koji mogu da se nađu u svakoj bolnici na svetu - čini se da utiču na molekularne puteve koje regulišu unutrašnji ćelijski satovi, što može da ih čini manje ili više efikasnim u zavisnosti od toga kada se daju.

Među njima su obična sredstva protiv bolova kao što su aspirin i ibuprofen, kao i lekovi za krvni pritisak, čir na želucu, astmu i rak.

U mnogim slučajevima, dotični lekovi imaju poluživot od manje od šest časova, što znači da ne ostaju u sistemu dovoljno dugo da funkcionišu optimalno ukoliko se uzmu u neoptimalno vreme.

Na primer, lek za krvni pritisak valsatran 60 odsto je efikasniji kad se uzme uveče, za razliku od uzimanja odmah po buđenju ujutro.

Pokazalo se da je aspirin efikasniji kad se uzima uveče, kao i neke antihistaminske tablete za alergije kao što je polenska groznica.

Skorašnja studija na ljudima pokazuje da bi radio-terapija mogla da bude efikasnija ukoliko se primenjuje popodne umesto ujutro.

Tempiranje uzimanja lekova i lečenja u vreme kad je verovatnije da će biti efikasniji nije, doduše, toliko jednostavno kao što zvuči.

Troškovi kliničkih proba skaču u nebesa ukoliko morate da počnete da radite sistematske testove za pravo doba dana za primenu određenih tretmana.

Tu je i problem navođenja pacijenata da rade kako im se kaže.

Navesti ih da se drže toka terapije ionako je veoma teško, ali osigurati se da uzimaju te lekove u tačno određeno vreme samo je još teže.

O'Nil i drugi podozrevaju da je to ključni razlog zašto, uprkos tome što su izrazili određeno interesovanje za hronoterapiju, kompanije za proizvodnju lekova nisu uradile mnogo po ovom pitanju.

A nisu ni svačiji cirkadijalni ritmovi isti.

Neki od nas su ranoranioci a neki noćne ptice. Ogroman deo populacije radi noćne smene, što samo po sebi može da ima uticaj na cikrkadijalne ritmove i zdravlje.

A trenutno ne postoji brz i prost test za precizno utvrđivanje gde se nalaze skazaljke biološkog sata pojedinca u neko dato vreme.

A onda je tu i samo bolničko okruženje - mnoge moderne bolničke zgrade imaju male prozore i prigušeno unutrašnje svetlo koje gori i danju i noću.

Ovo je problematično zato što premalo dnevnog svetla i previše veštačkog svetla noću ometa naš biološki ritam i san.

Neusklađeni ili ravni ritam uobičajena su pojava kod bolničkih pacijenata.

Problem dodatno otežava to što određeni lekovi, uključujući morfijum, mogu da izmene cirkadijalne satove, dok san pacijenata - takođe ključan za njihovu sposobnost zalečenja - dodatno može da ometa bol, zabrinutost ili buka.

To dovodi do pitanja koliko sve to ozbiljno utiče na njihov oporavak ili preživljavanje.

Neki od najubedljivijih dokaza dolaze od pacijenata sa srčanim bolestima.

Poput drugih tkiva, kardoiovaskularni sistem ima snažan cirkadijalni ritam - naš srčani ritam i krvni pritisak najniži su kad spavamo, ali skaču naglo po buđenju; naši trombociti, mali krvni fragmenti koji pomažu krvi da se zgruša, lepljiviji su tokom dana; dok nivoi hormona poput adrenalina, koji sužava naše krvne sudove i čini da srce kuca brže, takođe su viši tokom dana.

Ove cirkadijalne varijacije utiču na vreme ozbiljnih srčanih tegoba, kao što su srčani udari.

„Ukoliko budete pratili ljude koji stižu na hitan prijem, videćete da je najverovatnije da će se srčani udari desiti između 6 ujutro i podneva za razliku od bilo kog drugog doba dana", kaže Martino.

• Promene raspoloženja zavise od biološkog sata
• Koliko dugo ćete živeti
• „Bila sam spremna na sve, samo da mi bude dobro“

Međutim, vreme može da ima uticaj i na našu sposobnost da se oporavimo od srčanih povreda.

Jedna skorašnja studija pokazala je da su, u slučaju ljudi podvrgnutih operaciji zamene srčanog zaliska, oni koji su imali zahvat popodne bili dvostruko manje skloni doživljavanju ozbiljne srčane tegobe u narednih 500 dana, za razliku od onih koji su bili operisani ujutro.

Kad bi svi pacijenti bili operisani popodne, to bi za rezultat moglo da ima izbegavanje jedne velike tegobe na svakih 11 pacijenata, izračunali su istraživači.

Druge studije su pokazale da, u slučaju pacijenata koji se oporavljaju od srčanog udara ili operacije na srcu, oni koji su bili više izloženi dnevnom svetlu imaju veću stopu preživljavanja i izlaze iz bolnice ranije.

Studije sprovedene na životinjama pružaju uvid razloge zašto je to tako.

Kad su Martino i njene kolege izložili grupu miševa normalnom ili isprekidanom ciklusu svetlosti i tame nakon simuliranih srčanih udara, otkrili su značajne razlike u broju i tipu imunih ćelija koje su odlazile u srce, količini tkiva ožiljka - i, na kraju, stope preživljavanja.

Miševi čiji je cirkadijalni ritam bio narušen, onako kao što bi mogli da budu tokom boravka u bolnici, bili su skloni tome da uginu od srčanog udara.

Dalje studije otkrile su razlike u tipu i boju imunih ćelija koje ulaze u povređeno srčano tkivo, u zavisnosti od doba dana u kom se povreda desila.

„Neka odeljanja za intenzivnu negu ili negu srca malko priguše svetlo tokom noći, što je od nekakve pomoći, ali neka to uopšte ne rade", kaže Martino.

„Na primer, ukoliko ljudi dođu na hitan prijem a nema slobodnih kreveta, mogu čitavu noć da provedu ispod jarkih svetala - ili čak čitavu noć napolju na hodniku, nakon što su preživeli srčani ili moždani udar.

„I tako će, naravno, njihov ritam sna i cirkadijalni ritam biti ozbiljno poremećeni tokom tih prvih nekoliko dana koji su veoma važni za oporavak."

Šta, onda uraditi povodom toga? Jedno rešenje je zakazivati operacije u vreme kad telo najbolje može da se izbori sa njom.

Za operaciju na srcu to bi moglo da bude popodne, ali bi kod drugih intervencija moglo da varira.

Na primer, O'Nilova studija zaceljivanja rana pokazala je da se luči više kolagena kad su povrede zadobijene tokom dana, što može da ima veze sa nastankom debljih ožiljaka.

„Za kozmetičku hirurgiju možda postoji argument da operacija treba da se obavi mnogo kasnije - čak po mogućstvu noću - zato što će biti potrebno više vremena za zalečenje, ali bi moglo da ostane manje ožiljaka", spekuliše on, ističući da to još niko nije testirao.

Drugo rešenje moglo bi da bude uvođenje takozvanih cirkadijalnih ili ljudima okrenutih sistema osvetljenja koji variraju u jačini i boji tokom 24 časa, trudeći se da imitiraju uslove prirodnog osvetljenja napolju.

U bolnici Glostrup u Kopenhagenu, u Danskoj, lekari su merili uticaj takvog sistema na odeljenje za oporavak od moždanog udara.

Podaci sakupljeni do sada ukazuju na to da pacijenti pokazuju otporniji cirkadijalni ritam kao reakciju na cirkadijalni sistem osvetljenja, i pokazuju manje depresije i anksioznosti, u poređenju sa onima na odeljenju sa konvencionalnim bolničkim osvetljenjem.

Moguće je čak praviti lekove koji bi stabilizovali cirkadijalni ritam kod bolničkih pacijenata - ili ga zaustavljali dovoljno dugo dok se ne obavi operacija u optimalno vreme za oporavak.

Takvi molekuli već se testiraju na životinjama, sa rezultatima koji obećavaju.

„U budućnosti, mogu da zamislim svet u kom koristimo cirkadijalnu pilulu, ili prisustvo ili odsustvo svetla za lečenje srčanih bolesti", kaže Martino.

Svetlo, san i tempiranje vremena; često ih uzimamo zdravo za gotovo, ali ove tri veoma osnovne stvari imaju potencijal da potpuno preobrate zdravstvenu negu.

Šta održava naš biološki časovnik tačnim?

Cirkadijalni ritam održava svaka ćelija u našem telu, ali se one usklađuju jedna sa drugom i sa periodom dana napolju, tako što se izlažu redovnom ciklusu smene svetla i mraka.

Izloženost jarkom svetlu noću odlaže tempiranje tog ritma, dok ga jarko svetlo nedugo posle svitanja ubrzava. Može da se pomeri i promenom vremena kada jedemo.

Ključno je, međutim, što se ritam u našim različitim organima i tkivima ne pomera istom brzinom, tako da haotično izlaganje svetlu i mraku, u kombinaciji sa hranjenjem u vreme kad telo to ne očekuje, može da dovede do ispadanja iz ritma jednih sa drugim.

* Linda Gediz autorka je knjige Potera za suncem: Nova naučna otkrića o suncu i kako ono utiče na naše telo i um

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]