Mnogo više ljudi nego što je normalno zahteva lečenje na intenzivnoj nezi u bolnicama širom sveta zbog Kovida-19.
Na bolničkom odeljenju za intenzivnu negu, borba za život odvija se uz pomoć sofisticiranih mašina koje pacijentima pomažu da dišu i obavljaju najosnovnije telesne funkcije umesto njih, ali im i ubrizgavaju lekove u telo.
Pošto trenutno ne postoji dokazani metod lečenja od virusa korona, kamen temeljac nege na intenzivnoj nezi predstavlja ubacivanje dovoljno kiseonika u pacijentova pluća dok se imuni sistem ne izbori sa virusom.
- Kako se virus korona širi svetom
- Kako 'ponovo' izaći napolje kada mere budu ublažene
- Korona virus: Kada će avioni ponovo početi da lete
Ali obično je to tek početak njihovog oporavka, prema tvrdnjama eksperata.
Putovanje pacijenta koji je dobro reagovao na lečenje na intenzivnoj nezi i može da bude otpušten iz bolnice složeno je i nekad može da potraje godinama, a psihološki ožiljci mogu da budu veoma duboki.
Ponovno učenje disanja
Posle dugog boravka na odeljenju za intenzivnu negu, uobičajeno je da pacijentima bude potrebna fizikalna terapija da bi mogli ponovo da nauče da hodaju, pa čak i dišu.
Oni su možda iskusili psihozu i doživeli post-traumatični stresni poremećaj.
A što su duže lečeni, više će im biti potrebno da se vrate na svoje.
„Ukoliko završite na intenzivnoj nezi, to je iskustvo koje vam promeni život. Ono ima veliku cenu čak i ako vam bude bolje", kaže doktor Dejvid Hepbern, konsultant na intenzivnoj nezi bolnice Rojal Gvent u Velikoj Britaniji.
„Kad se naši pacijenti probude, oni su toliko slabi da ne mogu da sede sami bez asistencije. Mnogi ne mogu da podignu ruke sa kreveta zbog ozbiljne slabosti."
- Kako organizovati svadbu u doba korone - i kako se radovati bez zagrljaja
- Divlje životinje uživaju u slobodi u utišanom svetu
- Kvizovi u doba korone: Kad pabove zameni internet
Ukoliko je lečenje zahtevalo da budu intubirani i hranjeni preko infuzije, možda će imati problema sa govorom i gutanjem.
„Neki imaju post-traumatični stresni poremećaj, probleme sa telesnim imidžom i kognitivne probleme", dodao je Hepbern na Tviteru.
„Vremenom im bude bolje, ali za to može da bude potrebno i godinu dana, i možda će im biti potrebno mnogo vežbi iz fizikalne terapije, govora i jezika, psihologije i pomoći medicinskog osoblja da bi se to desilo."
Vreme provedeno na samom odeljenju za intenzivnu negu možda je samo vrh ledenog brega svih zdravstvenih stanja koja će morati da se neguju na duge staze, kaže ovaj ekspert.
„Nekoliko nedelja na respiratoru samo su mala fusnota u čitavom procesu."
Psihoza intenzivne nege
Psihoza ili delirijum intenzivne nege takođe je česta pojava i procenjuje se da pogađa između jedne četvrtine i jedne trećine svih pacijenata na intenzivnoj nezi.
Britanski novinar Dejvid Aronovič ispričao je za BBC kako je bilo probuditi se na intenzivnoj nezi, nakon što se nalazio pod anestezijom tokom lečenja od upale pluća 2011. godine.
„Da vam otvoreno kažem, bio sam sve luđi, i luđi, i luđi. Patio sam od auditivnih halucinacija - mislio sam da mogu da načujem razgovore, koje očigledno nisam mogao", rekao je on.
„Mislio sam da mi se dešavaju stvari koje mi se nisu dešavale. Postepeno sam počeo da verujem da me je osoblje pretvorilo u zombija. I na kraju, mislio sam da su odlučili da me pojedu."
Aronovič je dodao: „I tako sam proveo tri ili četiri dana u najvećem strahu koji sam u životu doživeo."
Kasnije je otkrio da veliki broj ljudi prolazi kroz slična iskustva - ovaj fenomen opisan je među pacijentima na intenzivnoj nezi još od šezdesetih.
Istraživači imaju mnogo objašnjenja za ovo stanje, uključujući samu bolest, nedostatak kiseonika u mozgu, lekove za anesteziju i smanjenje bola kod pacijenata, pa čak i oskudice sna posle prestanka dobijanja anestetika.
Ali Aronovič kaže da se o psihozi intenzivne nege i dalje ne govori dovoljno, zato što se pacijenti plaše da bi mogli da budu otpisani kao u deluziji ili ludi.
Povratak kući
Bez obzira na to koliko je smireno ili dobro obučeno medicinsko osoblje, odeljenja za intenzivnu negu su stresna mesta.
„Ukoliko razmišljate o tome kakve se sve stvari koriste za mučenje, doživećete većinu toga na intenzivnoj nezi", kaže Hju Montgomeri, profesor Medicine intenzivne nege na Univerzitetskom koledžu u Londonu i u londonskoj bolnici Vitington.
- Imate korona virus snove? Niste jedini
- Da li će modna industrija preživeti koronu
- Korona virus: Šta su respiratori i zbog čega su važni
Govoreći za list Gardijan, on je opisao kako su pacijenti često goli i otkriveni.
Oni neprestano slušaju uznemirujuće zvukove u nasumična vremena, medicinske procedure i davanje lekova im ometa san tokom čitave noći, a osećaju stalnu neudobnost i dezorijentaciju.
Takođe bi povremeno mogli da se osećaju unezvereno, uplašeno i ugroženo.
I zato ne čudi što, po dolasku kući posle boravka na intenzivnoj nezi, pacijenti, pa čak i njihove porodice, mogu da dožive post-traumatski stresni poremećaj.
Možda će imati problema sa spavanjem ili se uopšte neće sećati da su boravili na intenzivnoj nezi. Britanska Nacionalna zdravstvena služba preporučuje porodicama da vode dnevnik intenzivne nege kako bi pacijenti mogli lagano da udenu neki smisao svom iskustvu dok se oporavljaju.
A fizički uticaj mašina koje umesto vas obavljaju vaše osnovne telesne funkcije znači da će se oni suočiti sa dugim putovanjem pre nego što telo ponovo nauči da funkcioniše, a sami pacijenti će biti skloni mišićnoj atrofiji i slabosti.
Studija Univerziteta Džons Hopkins u SAD pokazala je da za svaki dan proveden na intenzivnoj nezi, pacijenti izgube između 3 i 11 odsto mišićne snage tokom naredne dve godine oporavka.
Dug oporavak
U slučaju mnogih pacijenata Kovida-19, kad ih stave na respirator koji automatski preuzima funkciju njihovih pluća, to znači da će im biti potrebno još više vremena da se vrate u normalu.
Respirator, poznat i kao veštačka pluća, pomaže ljudima da dobiju kiseonik u pluća a da iz njih izbace ugljen dioksid, kad to ne mogu da učine sami.
Da bi to funkcionisalo, pacijenti moraju da imaju cev u ustima ili nosu dok su pod jakom anestezijom. Nekima će možda biti potrebna operacija da bi se cev ubacila direktno u dušnik - invazivni postupak koji bi mogao dodatno da zakomplikuje njihov oporavak.
U anketi sprovedenoj za Englesku, Vels i Severnu Irsku, pacijenti primljeni na intenzivnu negu proveli su tamo četiri do pet dana, prema najnovijim izveštajima od 4. aprila.
Od 2.249 pacijenata za koje su bili dostupni podaci, otpušteno je samo 15 odsto onih koji su proveli neko vreme na intenzivnoj nezi.
Sličan broj je preminuo, dok je većina - njih skoro 1.600 - ostalo na intenzivnoj nezi.
Ali statistika mora da se čita sa velikom pažnjom, jer stope otpuštanja iz bolnice i preživljavanja variraju od zemlje do zemlje.
Britanski izveštaj pokazao je da je umrlo 67 odsto prijavljenih pacijenata Kovida-19 koji su primili „naprednu respiratornu podršku". Studija u Kini navodi da je samo 14 odsto njih preživelo nakon što je stavljeno na respirator.
Proces „korak po korak"
U najtežem stanju, Hilton Marej-Filipson (61) stavljen je na respirator nakon što je osetio ozbiljne simptome Kovida-19.
On je takođe hranjen preko cevi i izgubio je 15 odsto telesne težine. Nakon što je napustio bolnicu, morao je ponovo da uči da hoda.
Marej-Filipson je opisao svoj oporavak kao proces koji je trajao „korak po korak".
„Zapravo je sedeti uspravno tri sata, a ne ležati ravno na leđima, praktično moleći za milost, bio fantastičan osećaj", rekao je on za BBC.
Video snimak njegovog otpuštanja iz Lesterske ambulante prikazuje skandiranje medicinskog osoblja dok napušta odeljenje u invalidskim kolicima.
On kaže da je zahvalan što je dobio „drugi šansu" da živi i da je naučio da ceni stvari koje je ranije uzimao zdravo za gotovo.
„Cvrkutanje ptica, bele rade, plavo nebo. Dok sam bio u bolnici, sanjario sam o tostu i marmeladi, stvarima koje obično uzimate zdravo za gotovo", rekao je on.
„Na kraju sam dobio tečnu hranu, a potom, o moj bože, bolničku čorbu od krompira i praziluka!"
„Imao sam osećaj da bih mogao da je jedem do kraja života."
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
12. 10. 2024.
Zamalo da ih prevarite.
Milanče Čitalac