Naučnici u Australiji započeli su testiranje dve moguće vakcine protiv korona virusa, u sklopu laboratorijskih istraživanja koja se smatraju „prekretnicom".
Vakcine su napravili naučnici sa Univerziteta Oksford i američka farmaceutska kompanija Inovio Farmaceutikal (Inovio Pharmaceutical).
Svetska zdravstvena organizacija odobrila je testiranje vakcina na životinjama.
Australijska nacionalna agencija za nauku proceniće da li su vakcine delotvorne i jesu li bezbedne po ljude.
Prvo testiranje vakcine na ljudima sprovedeno je u Sjedinjenim Američkim Državama prošlog meseca, bez prethodnog ispitivanja na životinjama.
U svetu se ovih dana neverovatnom brzinom radi na još nekoliko vakcina.
Telefoni institucija u Srbiji koje možete kontaktirati ukoliko imate pitanja o korona virusu:
Kontakt centar Ministarstva zdravlja: 19819
Specijalni broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235
Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut: 011 2684 566
Brojeve telefona instituta i zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite možete pronaći na stranici covid19.rs.
Međutim, australijska Organizacija za naučno-industrijska istraživanja Komonvelta (CSIRO) navodi će pomenuti testovi biti prvo sveobuhvatno prekliničko ispitivanje vakcina na životinjama.
Istraživači kažu da su do ove faze istraživanja doveli nezapamćena brzina i nivo globalne saradnje.
„Obično treba godinu-dve da se to postigne, a mi smo sve skratili na nekoliko meseci", rekao je novinarima doktor Rob Grenfel, saradnik CSIRO.
Kako izgleda istraživanje?
U proteklih nekoliko dana, tim naučnika iz Australije dao je vakcinu afričkim tvorovima - malim, krznenim sisarima za koje je dokazano da mogu da se zaraze korona virusom na isti način kao ljudi.
Sars-KoV-2 je virus koji uzrokuje bolest Kovid-19. U svetu se trenutno radi na najmanje dvadeset mogućih vakcina.
CSIRO testira dve varijante vakcine, koje je odabrala Koalicija za inovacije spremnosti za epidemiju - globalni konzorcijum koji nadgleda veći deo ovog istraživanja.
Jedna od dve, koju je razvio Univerzitet u Oksfordu, jeste vektorska vakcina. Ona koristi „defektan" virus da bi u organizam ubacila proteine korona virusa i tako izazvala imunitetni odgovor.
„Virus iz ove vakcine nije u stanju da se razmnožava, tako da ne postoji mogućnost razboljevanja od ove vakcine", kaže profesor Trevor Dru, direktor Australijske laboratorija za zdravlje životinja u Viktoriji, gde se odvija testiranje.
Doktor Dru kaže da je druga varijanta vakcine, koju razvija Inovio, „prilično drugačija, ali svejedno vrlo interesantna".
Ona je osmišljena da ubaci određene proteine virusa i tako podstakne ćelije da same proizvedu ovaj protein pre nego što imuni sistem na njih odreaguje.
„Višestruki pristup ovom pitanju je veoma važan", kaže profesor Dru. „To će nam dati najveće šanse za uspeh."
Koliko brzo možemo da očekujemo rezultate?
Prvi rezultati ispitivanja na životinjama mogu se očekivati već u junu, kažu naučnici.
Ukoliko budu uspešni, moglo bi da se krene sa kliničkim ispitivanjima ovih vakcina i u drugim laboratorijama.
To bi donelo dodatno ubrzanje u trci da se lek plasira na svetsko tržište.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da će biti potrebno najmanje 18 meseci za obavljanje svih regulatornih testova da bi svi standardi bili poštovani.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji progres
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Na primer, vakcina koju su razvili naučnici sa Univerziteta u Okfordu takođe se testira u još jednoj laboratoriji, na još jednoj životinji, kako bi testiranje bilo u skladu sa američkim propisima.
„Svi kandidati [za pravljenje vakcine] su u svoja istraživanja uključili mnoštvo kompanija i organizacija, jer nijedna od njih ne može samostalno da proizvede vakcinu", navodi dr Grenfel.
On takođe kaže da je „optimističan" u pogledu istraživanja, imajući u vidu nivo globalne saradnje.
„U ovom trenutku, imamo istinsku saradnju između akademskog, javnog, ali i privatnog sektora da se postigne uspeh", kaže dr Grenfel.
Izveštavanje: Fensis Mao, BBC
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected].
5. 10. 2024.
Južne vesti juče objavile članak a od jutros je počelo sa čišćenjem i sređivanjem ispred stanice kod lokomotive. Posao završili za tri sata, eto koliko je bilo potrebno da se bar nešto dovede u red
Vremeplov Čitalac