Uprkos zaštitnoj odeći i maskama, lekari, sestre i drugi zdravstveni radnici izgleda da su skloniji da se zaraze od drugih ljudi, a verovatnije je i da dobiju veoma težak oblik bolesti.
Ali zašto oni toliko oboljevaju?
Viralno opterećenje
Eksperti kažu da je glavni deo objašnjenja za ovo količina virusa kojoj su bili izloženi.
Nakon što virus uđe u telo, on okupira ćelije i pravi kopije samog sebe. Ove kopije se narednih dana množe, tako da pacijent ima više virusa u sebi. Hiljade ljudi zaraženi su korona virusom, a sve je veći broj izveštaja o zdravstvenom osoblju koje je preminulo.
Veće „viralno opterećenje" - kako je ova koncentracija poznata - znači da je vrlo verovatno da će težina svake bolesti biti veća, a pacijent skloniji tome da bude visoko zarazan.
- Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusa
- Naučnici otkrili kako se imuni sistem bori protiv korona virusa
- Sve o korona virusu - u malim dozama
„Što je više virusa u meni, veća je verovatnoća da ću preneti svoj virus na vas", rekla je za BBC Njuznajt profesorka Vendi Barkli, sa Odeljenja za zarazne bolesti londonskog Imperijalnog koledža.
Lekari i sestre često su u veoma bliskom kontaktu sa ljudima koji su teško zaraženi i nose mnogo virusa u svom telu, što znači da su izloženi veoma visokim dozama virusa.
Jedan pacijent na kom se vršio operativni zahvat u bolnici u Vuhanu, u Kini, zarazio je 14 zdravstvenih radnika još pre nego što je prvi put dobio temperaturu, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
„Vaš imuni sistem, čak i ako ste zdrava osoba, ima velike poteškoće da se izbori sa svim tim virusima", kaže profesorka Barkli.
„Količina virusa kojima se zarazite gotovo sigurno određuje ravnotežu u toj borbi, u ratu koji se vodi između virusa i imunog sistema vašeg tela.
„Ukoliko, na primer, zarazite eksperimentalne modele životinja različitim dozama virusa, videćete da su životinje koje se zaraze veoma visokom dozom one koje će biti najbolesnije", dodaje ona.
Kako Kovid-19 ulazi u vaše telo
Ukoliko osoba ima virus Kovid-19, on bi mogao da se zadrži u gornjem respiratornom traktu, spreman da se prenese dalje disanjem ili kašljanjem.
„Svaki put kad dišemo ili govorimo, mi izbacujemo kapljice koje su nastale u našim nosevima i grlima, i one izlaze u vazduh", rekla je profesorka Barkli za Njuznajt.
Neke od tih kapljica padnu i na zemlju i kontaminiraju površine. Zato nam se stalno govori da držimo odstojanje i peremo ruke.
Ne zna se tačno koliko čestica neko mora da unese u sebe pre nego što se razboli.
„Kod influence, koja je virus o kom mnogo znamo, dovoljne su tri čestice da izazovu infekciju. Taj broj još ne znamo za Sars-CoV-2, ali mogao bi da bude veoma mali", rekla je profesorka Barkli.
Rizik prve linije fronta
I dalje ne znamo tačno koliko loše stalna izloženost virusu može da utiče na zdravstvene radnike koji se nalaze na prvoj liniji fronta.
Ali podaci iz epidemije SARS-a 2002-2003. godine sugerišu da su 21 odsto slučajeva bili medicinski radnici, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
Slični obrasci javili su se kod onih koji neguju pacijente sa Kovidom-19.
U Italiji, više od 6.200 onih koji su bili pozitivni na testiranje na virus bili su zdravstveni radnici.
U Španiji se procenjuje da je 6.500 ljudi ili, 12 odsto slučajeva zaraženih, bilo medicinsko osoblje.
A početkom marta je Kina procenila da je zaraženo oko 3.300 njihovih zdravstvenih radnika.
To znači da su negde između četiri i 12 odsto potvrđenih slučajeva zdravstveni radnici.
Jedan britanski generalni direktor sistema zdravstva rekao je za BBC da je u nekim oblastima u ovoj zemlji i do 50 odsto bolničkog osoblja odsutno zbog bolesti.
- Otkriveno da su pangolini nosioci virusa povezanih sa Kovidom-19
- Migranti nude pomoć Srbiji i šiju maske: „Uz vas smo u borbi protiv korone”
- Korona virus: Kako bi epidemija mogla da bude blagoslov za divlje životinje
A ako se mere zaštite od virusa raspadnu, bolnice bi mogle da postanu prava žarišta virusa.
Lekari su za BBC ispričali kako su pokušali da pre vremena puste kućama pacijente neobolele od Kovida, u pokušaju da ih zaštite od toga da i oni budu zaraženi.
Slaba zaštita
Ova potencijalna veza sa izloženošću razlog je zašto su zdravstveni radnici u više zemalja besni zato što nemaju pristup ličnoj zaštitnoj opremi.
U Francuskoj su lekari tužili državu zbog, tvrde oni, njene nesposobnosti da pojača proizvodnja zaštitnih maski, što njih čini ozbiljno ugroženima.
Lekari i sestre u Zimbabveu stupili su u štrajk protestujući zbog manjka lične zaštitne opreme dok zemlja ulazi u tronedeljnu izolaciju u pokušaju da spreči dalje širenje virusa.
U Velikoj Britaniji, Nil Dikson, generalni direktor britanske organizacije zdravstvenih radnika, kaže da je nedostatak zaštitne opreme ozbiljno narušio samopouzdanje lekara i sestara.
Iako je britanska vlada počela da koristi vojsku da bi podelila milione maski medicinskom osoblju, „trebaće vremena da se ponovo izgradi to samopouzdanje", smatra Dikson.
„Drugi problem je što se proizvodnja ove opreme uglavnom nalazi u Aziji i Kini. A za Kinu će isporuka ove opreme na duže staze predstavljati popriličan izazov."
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
16. 10. 2024.
7 sekretara SKOJ-a.
Berija Čitalac