Korona virus: Zašto je teško praviti poređenja među zemljama sa epidemijom Kovida-19

Svi žele da znaju koliko se njihova zemlja uspešno bori sa virusom korona u poređenju sa nekim drugim. Ali morate biti sigurni da poredite iste stvari.

Amerika, na primer, ima mnogo više smrti od Kovida-19 nego bilo koja druga zemlja - zaključno sa 9. majom, ukupno više od 78.000 smrti.

Ali Sjedinjene američe države imaju 330 miliona stanovnika.

Ukoliko uzmete pet najvećih zemalja Zapadne Evrope - Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Španija - one zajedno imaju otprilike 320 miliona stanovnika.

• Korona virus: Sve što treba da znate o Kovidu-19
• Korona virus: Zašto je testiranje bitno
• Korona virus: Zašto se u nekim zemljama nose maske, a u drugim ne

A ukupan broj registrovanih smrti od virusa korona u tih pet zemalja, zaključno sa 9. majem, bio je više od 120.000 - mnogo više nego u SAD.

Broj smrti u Americi trenutno raste brže, ali pojedinačna statistika ne daje celovitu sliku.

Da bi poređenja uopšte bila korisna, kaže Raulend Kao, profesor nauke podataka sa Univerziteta u Edinburgu, u obzir moraju da se uzmu dva široka pitanja.

„Da li podaci u datom kontekstu znače istu stvar? I ima li smisla porediti dva seta brojki ukoliko je epidemiologija [svi drugi faktori oko širenja zaraze] drugačija?"

Broj umrlih

Pogledajmo prvo neke od brojki. Postoje razlike u tome kako zemlje beleže smrti od Kovida-19.

Francuska i Nemačka, na primer, uvrštavaju i brojke iz gerontoloških centara u statistici koje iznose u novinama svaki dan.

Ali dnevne brojke u Engleskoj odnosile su se samo na smrti u bolnicima do 29. aprila, kada je i ona počela da računa smrti iz gerontoloških centara.

Dodatno komplikuje stvar to što ne postoji prihvaćeni međunarodni standard kako računati smrti ili njihove uzroke.

Da li je neko morao da bude testiran pozitivno na virus korona da bi bio uvršćen u statistiku ili su sumnje lekara dovoljne?

Nemačka računa smrti u gerontološkim centrima samo ako su ljudi bili pozitivni na testu za virus. Belgija, s druge strane, računa svaku smrt za koju lekar sumnja da je bila uzrokovana virusom korona.

Dakle, da li virus mora da bude glavni uzrok smrti ili se računa ono što je zapisano na smrtovnici?

Da li poredite slično sa sličnim?

Stopa smrtnosti

Mnogo se priča o stopi smrtnosti, ali postoje različiti načini merenja čak i ovoga.

Jedan je broj smrti u odnosu na broj potvrđenih slučajeva - od svih ljudi koji su bili pozitivni na virus korona, koliko njih umre?

Ali različite zemlje testiraju na različite načine. Velika Britanija je uglavnom testirala samo ljude koji su bili dovoljno bolesni da budu primljeni u bolnicu, naročito u ranoj fazi epidemije.

Zbog toga stopa smrtnosti može da deluje mnogo viša nego u zemlji koja je imala mnogo širi program testiranja.

Što više testiranja neka zemlja izvrši, više će ljudi pronaći koji imaju virus samo sa blagim simptomima ili možda bez ikakvih simptoma.

Dakle, stopa smrtnosti kod potvrđenih slučajeva nije ista kao i ukupna stopa smrtnosti.

• Korona virus: Odgovori na sva vaša pitanja
• Korona virus: Kolike su šanse da ću umreti ako se zarazim

Drugi način merenja je koliko je smrti bilo u poređenju sa brojem stanovnika zemlje - broj smrti na milion stanovnika, na primer.

Ali to se delimično određuje po tome koji stadijum epidemije je svaka pojedinačna zemlja dosegla. Ako je prvi slučaj u zemlji zabeležen u ranoj fazi globalne zaraze, ona je imala više vremena da taj broj smrti naraste.

Britanska vlada poredi kako je svaka zemlja prošla posle zabeležene 50. smrti, ali čak i to predstavlja izvesne probleme.

Zemlja koje stigne do 50 smrti kasnije, imala je više vremena da se pripremi za virus i smanji konačan broj smrti.

Prilikom proučavanja ovih poređenja, ne smemo zaboraviti ni da će ogromna većina ljudi koja se zarazi virusom korona ozdraviti.

Politički faktori

Teže je verovati podacima koji potiču iz zemalja sa strogo kontrolisanim političkim sistemima.

Da li je broj smrti do sada zabeležen u zemljama kao što su Kina ili Iran verodostojan? Zaista ne znamo.

Računajući broj smrti po milion svojih stanovnika, brojke u Kini izuzetno su niske, čak i nakon što je zemlja revidirala broj smrti u Vuhanu naviše za 50 odsto.

Dakle, možemo li zapravo da verujemo tim podacima?

Faktori stanovništva

Postoje velike razlike u stanovništvima u različitim zemljama. Demografija je posebno važna - to su stvari kao što su prosečno godište ili gde ljudi žive.

Pravljena su poređenja između Velike Britanije i Republike Irske, ali ona su problematična. Irska ima mnogo manju gustinu naseljenosti, a mnogo veći postotak ljudi živi u ruralnom krajevima.

Ima mnogo više smisla porediti Dablin Siti i Okrug sa urbanom oblašću otprilike iste veličine u Velikoj Britaniji (kao što je Mersisajd) nego porediti dve zemlje u celosti.

Isto tako, bolje, mada i dalje nesavršeno, poređenje za London, veliki evropski grad, bilo bi Njujork, najveće globalno čvorište u SAD.

Takođe, morate da pazite da poredite slično sa sličnim u pogledu starosne strukture.

Poređenje stope smrtnosti između zemalja u Evropi i Africi ne bi nužno funkcionisalo, zato što afričke zemlje obično imaju mnogo mlađu populaciju.

Znamo da su stariji ljudi mnogo skloniji umiranju od Kovida-19.

Različite zdravstvene službe

S druge strane, većina evropskih zemalja ima zdravstvene sisteme koji su bolje finansirani od onih u većini afričkih zemalja.

A to će takođe uticati na to koliko je neka zemlja teško pogođena virusom korona, kao i faktori kao što su koliko se lako različite kulture prilagođavaju socijalnom distanciranju.

Zdravstveni sistemi očigledno igraju ključnu ulogu u pokušajima da se zauzda pandemija, ali oni nisu svi isti.

„Da li ljudi aktivno traže lečenje, koliko je lako stići do bolnica, da li morate da platite da biste bili dobro lečeni? Sve te stvari variraju od zemlje do zemlje", kaže profesor Endi Tejtem, sa Univerziteta u Sauthemptonu.

Drugi veliki faktor je stepen komorbiditeta - a to znači broj drugih zdravstvenih stanja, kao što su dijabetes, srčane bolesti ili visoki krvni pritisak - koji ljudi već mogu da imaju pre nego što se zaraze.

Testiranje

Zemlje koje su izvršile mnogo testiranja u ranoj fazi pandemije, a nakon toga tražili kontakte svakog ko je bio zaražen, čini se da su bile najuspešnije u dosadašnjem usporavanju širenja bolesti.

I Nemačka i Južna Koreja imale su mnogo manje smrti od najgore pogođenih zemalja.

Broj testova po glavi stanovnika može da bude korisna statistika za predviđanje niže stope smrtnosti.

Ali nisu svi podaci o testiranju isti - neke zemlje beleže broj testiranih ljudi, dok druge beleže ukupan broj izvršenih testova (mnogi ljudi moraju da se testiraju više od jedanput dok se ne dobije tačan rezultat).

Tempiranje testova i to da li su se vršili uglavnom u bolnicama ili u zajednici, takođe mora da se uzme u obzir.

Nemačka i Južna Koreja testirale su agresivno u veoma ranoj fazi i saznale mnogo više o tome kako se virus širi.

Ali Italija, koja je takođe uradila mnogo testova, pretrpela je relativno visok broj smrti. Italija je pojačala kapacitet testiranja tek kad je pandemija već uzela maha. Velika Britanija radi isto.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje

Poređenja su teška

Može li, dakle, da se izvuče bilo šta korisno iz ovih poređenja?

„Vi zapravo želite da znate zašto nekoj zemlji ide bolje od neke druge i šta možete da naučite iz toga", kaže profesor Džejson Oke sa Univerziteta u Oksfordu.

„A testiranje se čini kao najočigledniji primer do sada."

Ali sve dok pandemija ne bude sasvim okončana, neće moći pouzdano da se zna koje zemlje su se bolje izborile sa virusom.

„Tada ćemo stvarno moći da naučimo lekcije za sledeći put", kaže profesor Oke.

Ovaj članak prvi put je objavljen 21. aprila ali je ažuriran sa najnovijim podacima,

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]