Korona virus: Zašto modna industrija proživljava egzistencijalnu krizu
U ovo doba godine mnogi od nas bi već birali savršenu letnju garderobu, uz lagane pripreme za sunčano vreme i odmore u inostranstvu.
Umesto toga, prodaja odeće u martu strmoglavo je pala za čitavih 34 odsto, pošto veći deo svetske populacije nije u mogućnosti da putuje ili se čak druži zbog ograničenja uvedenih tokom izolacije.
„Niko ne želi da kupuje odeću u kojoj će sedeti kod kuće", kako je to rekao generalni direktor Neksta Sajmon Vulfson prošlog meseca.
- Tajne modnog sveta - od „plus sajz modela" do „(ne)skromne odeće"
- Nije moda sve što sija: Manekenke u dugovima
- Pomama za frizerima u Srbiji: „Zakazano sve do kraja maja, telefon mi se usijao"
Modna industrija je pogođena epidemijom virusa korona na svakom zamislivom nivou - proizvodnja je stala, maloprodajni objekti su zatvoreni, a potražnja je drastično opala.
„To je dovelo do prave egzistencijalne krize modne industrije", kaže Imran Ahmed, osnivač i generalni direktor Business of Fashion, vodeće internet stranice za ovu oblast koja je sastavila izveštaj o uticaju epidemije virusa korona na modu.
„Ovo je industrija koja i dalje gotovo u potpunosti zavisi od fizičke prodaje. Više od 80 odsto transakcija u modnoj industriji i dalje se odvija u fizičkim prodavnicama."
„Uz sve to, mnoge potrošače u ovom trenutku prosto ne zanima kupovina odeće. Veliki je naglasak na kupovini osnovnih potrepština za preživljavanje tokom izolacije i mislim da su svi prirodno usredsređeni samo na to. I tako, u tom kontekstu, moda je nešto o čemu se razmišlja tek naknadno ili se ne razmišlja uopšte."
Uz prodaju na tako niskom nivou, pitanje je šta će se desiti sa postojećim zalihama odeće koje se samo gomilaju u prodavnicama i skladištima.
„Za razliku od hrane i nekih lekova, modni proizvodi se ne rasprodaju. Ali zato mnogi od njih izlaze iz mode", primetio je Ekonomist.
„Ponekad, kao u slučaju sezonskih kolekcija, to se čak dešava prilično brzo."
U pokušaju da dođu do neke zarade, mnogi maloprodajni objekti iz velikih prodajnih centara prodaju sve što mogu onlajn po znatno sniženim cenama.
Gep i H&M, na primer, nude sezonske rasprodaje, dok Uniklo promoviše udobnu odeću po povoljnim cenama koje će ljudima verovatno biti potrebna kod kuće, kao što su donji delovi trenerke i helanke.
- Kaktus kao odeća - Meksikanci prave vegansku kožu od neočekivanog sastojka
- Ko je tinejdžerka čiji je crtež Bili Ajliš završio na naslovnici Voga
Velika je verovatnoća da će, kako vreme bude prolazilo, sve više robnih marki i maloprodajnih lanaca početi da nudi popuste, primećuje Amed, što će naškoditi njihovim profitnim maržama.
On se ipak nada da to što modni kalendar nije usaglašen neće predstavljati toliko veliki problem kao što se mnogi plaše.
„Ne smemo da zaboravimo da postoje dve hemisfere na ovom svetu, kad je leto na jednoj, zima je na drugoj", kaže on.
„I mislim da postoje kreativni načini koje možemo da osmislimo kako bismo preusmerili distribuciju tih kolekcija."
„Ali što se tiče izlaska odeće iz mode, trenutno postoji toliko mnogo različitih vrsta trendova i estetika da mislim da je ideja da je nešto u modi ili izašlo iz mode manje naglašena sada nego što je bila pre možda 10 ili 15 godina."
„Čak sam čuo kako neki dizajneri govore: 'Kolekciju koju smo prikazali za proleće/leto 2020. godine samo ćemo prodavati u proleće/leto 2021. godine'. To neće biti rešenje koje će funkcionisati za svaki brend, ali mislim da će prevazilaženje ove situacije zahtevati pravo lateralno razmišljanje i kreativnost."
Sa prodajom koja se trenutno nalazi na veoma niskom nivou, mnogi brendovi su potpuno obustavili reklamiranje - mada neki i dalje koriste uticajne osobe sa društvenih mreža da im promovišu proizvode.
Emili Kanham, koja ima više od 700.000 pratilaca na Instagramu, redovno promoviše usluge i proizvode uključujući zdravu hranu, šminku, striming servise, putovanja i odeću.
„Za mene je trenutno najvažnije da slušam pratioce šta im u ovoj situaciji deluje prikladno", kaže Kanham za BBC.
Neki od njenih poslednjih postova odražavali su više njen aktuelni način života u izolaciji - ne nužno i promociju nečega.
„Moje pratioci obično nose ono u čemu se osećaju sjajno i moćno, a ne nešto što bi bilo praćenje tradicionalnih sezonskih trendova. Suština je u tome kako nešto nosite, a ne u sezoni u kojoj se to nosi", dodaje ona.
Kako stvari stoje, još nije jasno da li će septembarske Nedelje mode biti održane u Londonu, Parizu, Njujorku i Milanu i, ako i hoće, u kom to tačno obliku.
Kreatori bi, na primer, mogli da emituju modne revije preko interneta, ukoliko mere socijalnog distanciranja i dalje budu na snazi.
Majski bal Met Gala, glavni godišnji događaj u modnom kalendaru, već se praktično preselio onlajn, a Bili Porter podstiče ljude da rekonstruišu omiljene kombinacije za crveni tepih kod kuće.
Međutim, čak i kad se jednom pandemija virusa korona donekle bude smirila, koliko god dugo vremena za to bilo potrebno, ostaje pitanje kako će modna industrija posle toga izgledati.
„Ubeđena sam da će, jednom kad budemo izašli iz ovoga, vrednosti ljudi biti ozbiljno promenjene", izjavila je prošle nedelje Ana Vintur, urednica Voga.
„Mislim da je ovo prilika za sve nas da se osvrnemo na našu industriju i na naše živote, da reorganizujemo naše vrednosti, da ozbiljno razmislimo o otpadu i o količini novca, o potrošnji, o preterivanjima kojima smo se svi odavali i da svi moramo da preispitamo šta je pravo značenje ove industrije."
Modna industrija je ogroman zagađivač, sa oko 1,2 milijarde tona emisija ugljenika godišnje - i već neko vreme se nalazi pod ogromnim pritiskom da postane održivija.
Mnogo se govorilo posebno o štetnom uticaju takozvane „brze mode", u kojoj potrošači kupe nešto jeftino, jedva to nose a potom ga bace. Bila je to i tema dokumentarca sa BBC Tri iz prošle godine.
Vintur je rekla da industrija mora da „uspori malo" kako bi ljudi mogli „više u njoj da uživaju", a da ne moraju stalno mahnito da traže sledeću veliku novu stvar.
„Rasprava o održivosti i modnoj industriji traje već jedno duže vreme, tako da to nije nikakva nova tema, ali ja mislim da će ova situacija umnogome da ubrza stvari", kaže Amed.
„Ubrzaće vezu modne industrije sa digitalnom tehnologijom i njenu želju da reorganizuje modni kalendar, ali će ubrzati i pristup održivosti i izgradnji odgovornog poslovanja. To znači korišćenje lanaca dobavljača koji prave odeću na cirkularni način i uvažavaju posledice po planetu i ljude koji prave našu odeću."
Što se tiče trenutnog nagomilavanja inventara, on kaže: „Postojalo je vreme kad su određene kompanije i brendovi uništavali proizvode, ali na tu praksu se sada ne gleda blagonaklono."
Vivijen Vestvud posebno je velika zagovornica održivosti, udruživši se sa zelenim organizacijama i pretvorivši poslovanje u ekološki efikasnije.
U vreme kad su održivost i finansijska ograničenja glavne stvari na pameti ljudi, pokretanje najnovije sezone Velike britanske šivaće mobe na BBC Jedan nije moglo biti bolje tempirano.
Kao i Radionica za popravke, ova emisija nudi praktične savete i podstiče na kreativnost i zanatstvo kod kuće - što je protivotrov kulturi bacanja starog i kupovine novog.
„Prošle godine, odeća iz kućne radinosti delovala je jednako staromodno kao parne lokomotive ili petrolejke", rekao je Kristofer Stivens u prikazu emisije za Dejli mejl.
„Ali ukoliko se izolacija još bude nastavila, vratićemo se i tome."
Modna industrija, koja je generisala 2,5 biliona dolara u globalnim godišnjim prihodima pre izbijanja pandemije, nada se da će se apetiti potrošača za dizajnerskom odećom vratiti kad popuste ograničenja tokom izolacije. Ali to bi još moglo da bude daleko.
„Doživećemo novi talas insolvencija i bankrotstava u drugom delu godine", kaže Amed.
„Ovo je najveća kriza sa kojom se moderna industrija ikad suočila."
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
23. 4. 2024.
Da stave Hitnu na Kamenički vis?
Miloš Čitalac