Korona virus i Nemačka: Šta su monoklonska antitela i mogu li da pomognu u lečenju

A street sceen in Germany - a statue of two children playing in front of a pharmacy, the statues have been dressed with face masks — Dok raste strah zbog nestašice vakcina, Nemačka je odlučila da počne da koristi novi lek zasnovan na monoklonskim antitelima kako bi zaštitila stanovništvo od Kovida-19

Nemačka je saopštila da će nestašicu vakcina protiv Kovida-19 nadoknaditi upotrebom leka zasnovanom na monoklonskim antitelima.

Prema nemačkom ministru zdravlja Jensu Španu, njegova vlada kupila je zalihe novog leka i biće prva zemlja u EU koja će ga upotrebiti.

Ali kako on funkcioniše?

Monoklonska antitela objašnjena

Illustration of antibodies attacking the coronavirus — Ilustracija antitela koja napadaju korona virus

Antitela mogu da se opišu kao „ratnici" imunog sistema.

Kad korona virus (ili bilo koji drugi patogen) zarazi vaše telo, antitela se zakače za šiljak virusa, blokirajući mu ulazak u vaše ćelije.

Ali mi proizvodimo mnogo drugih tipova antitela - najmoćnija se zovu neutrališuća antitela.

I tako ih naučnici „prosejavaju" da bi došli do onih koja se najbolje zakače za šiljak.

Odabrano antitelo se umnožava u laboratoriji i proizvodi u ogromnim količinama.

Ona se zovu monoklonska antitela (opisuju se i kao mAb ili moAb) zato što su sva klonirana iz jedne jedine ćelije antitela.

Stoga su sva druga antitela nastala iz njega potpuno ista stvar, sva se vezuju za samo jedan deo virusa a poreklo može da se im se isprati sve do jedinstvene roditeljske ćelije.

A scientist with a model for a monoclonal antibody — Kada se antitelo klonira iz jedne bele krvne ćelije, to se naziva monoklonalno

Dakle, ako pravite konkretno antitelo za koje želite da prepozna veoma specifičan virus ili neki njegov deo, napravite monoklonsko.

Kad se ona daju pacijentima, momentalno pojačavaju njihovu imunu reakciju.

Ali problem sa proizvodnjom monoklonskih antitela jeste da je obično izuzetno skupo i zahteva mnogo vremena izolovati pravu ćeliju za kloniranje.

Pristup sa monoklonskim antitelima je suprotan lečenju sa Kovid serumom od rekonvalescentne ćelijske plazme koji se do sada koristio na nekim mestima.

Tu se plazma [žućkasti, tečni deo krvi] uzima od ljudi koji su se oporavili od korona virusa i daje pacijentima - i stoga je zasnovan na poliklonskim antitelima (mešavina klonova iz različitih antitela pronađenih u originalnom serumu) koja se vezuju za različite delove virusa.

Jesu li već korišćena?

A scientist works at the mAbxience biosimilar monoclonal antibody laboratory plant in Garin, Buenos Aires, Argentina (August 2020), where an experimental coronavirus vaccine will be produced for Latin America. — Identifikovanje prave ćelije za kloniranje i pretvaranje u monoklonsko antitelo je skupo i dugotrajno

Monoklonska antitela se klinički koriste od osamdesetih i upotrebljavaju se za lečenje raznih bolesti uključujući neke oblike kancera.

Prema studiji sprovedenoj u staračkim domovima u SAD, monoklonska antitela koja se masovno proizvode u laboratorijskim uslovima mogu i da budu efikasan način zaštite ljudi od zaražavanja korona virusom.

Monoklonska antitela za Kovid-19 koja proizvodi američka farmaceutska kompanija Eli Lili, korišćena su za lečenje bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa u oktobru 2020. godine - zajedno sa dva koktela antitela koje je sačinila američka biotehnološka kompanija Redženeron.

Ona se zakačinju za šiljak virusa na neznatno različitim mestima.

Dakle, ako virus mutira, a njegova struktura se promeni, najmanje jedno će i dalje funkcionisati.

A u prošlosti, Redženeron je već proizvodio monoklonska antitela kojima može da se leči ebola.

Ali visoki troškovi koji nastaju u proizvodnji mAb-ova, zajedno sa uspehom nekoliko vakcina protiv Kovida-19 čini se da su sveli ovaj tip lekova na drugi izbor.

Korona virus: Antitela „ubrzano opadaju nakon infekcije"

Zašto se Nemačka odlučila za lekove na osnovu monoklonskih antitela?

Izveštaji sugerišu da je kompanija AstraZeneka upozorila na smanjenje smanjenja raspoloživih doza vakcine za 60 odsto

U EU vlada zabrinutost da proizvođači vakcina neće uspeti da isporuče dogovorene količine, što će dovesti do nestašice ili narušavanja aktuelnih kampanja za masovnu vakcinaciju.

Farmaceutske kompanije Astrazeneka i Fajzer-Biontek rekle su da problemi u proizvodnji znače da ne mogu da isporuče očekivane brojke.

Stela Kirijakides, komesarka EU za zdravlje, kaže da će kompanije koje prave vakcine protiv Kovida iz ovog bloka „morati ranije da izdaju obaveštenje kad god planiraju da izvezu vakcine u treće zemlje".

Nemačka je odlučila da preuzme vođstvo i počne sa stvaranjem zaliha mAb-a, kupivši 200.000 doza za 487 miliona dolara, prema nemačkom Dojče Veleu.

Nemački list Bild am zontag navodi ministra za zdravlje Jensa Špana koji kaže da će u Nemačkoj početi da se koriste monoklonska antitela od sledeće nedelje.

„Oni rade kao pasivna vakcinacija. Davanje tih antitela u ranoj fazi može da pomogne pacijentima visokog rizika da izbegnu teži oblik bolesti", kazao je Špan.

Veruje se da će se prva ispitivanja izvršiti na univerzitetskim klinikama.

Trebaju li nam monoklonski lekovi ako imamo vakcine?

Dostupno je nekoliko opcija među vakcinama, ali proizvodnja i dalje ne može da pokrije potražnju i vlada zabrinutost povodom potencijalnih nestašica u bliskoj budućnosti.

Za to vreme, broj slučajeva Kovida širom sveta nastavlja da raste - ljudi i dalje završavaju u bolnicama, a neki od njih i umiru.

Pored deksametazona i drugog jeftinog steroida, hidrokortizona, nema drugih klinički dokazanih metoda lečenja za Kovid-19, tako da će pronalaženje novih načina za pomoć pacijentima biti od vitalnog značaja.

Lea Lispih iz Redženerona kaže: „Biće populacija - imunokompromitovanih, starijih osoba - koje možda neće moći da razviju dovoljnu imunu reakciju iz vakcina i biće im potrebno lečenje."

„A mi smo uvereni da će ova veoma jaka neutrališuća antitela zaista pomoći da se pojača imuna reakcija i da će uvek biti potrebna, čak i kad vakcina bude bila dostupna."