Kad ću moći da vidim porodicu? Kada će moći da mi svrate prijatelji? Da izađem u dobar provod? Otputujem na odmor? Ili se čak vratim na posao? Kad deca mogu ponovo u školu?
Blokade su ključne za zaustavljanje širenja korona virusa, ali unose veliki poremećaj i nezadovoljstvo u živote širom planete.
Kad bi, dakle, one mogle da se ukinu?
- Kako se virus korona širi svetom
- Kako 'ponovo' izaći napolje kada mere budu ublažene
- Korona virus: Kada će avioni ponovo početi da lete
Vlade će morati da donose krupne odluke - kad da delaju, koja ograničenja da ukinu, kako da zaustave virus na drugi način i kako da pronađu balans između spasavanja života danas i nanošenja dugoročne štete društvu.
Ovo će biti dugo putovanje - nemojte da mislite da će se okončati za nekoliko nedelja.
„U suštini imamo mnogo ne preterano dobrih opcija, to neće biti samo jedan dan kada će se sve promeniti, ali stvari bi lagano mogle da počnu da se otvaraju", kaže za BBC Adam Kučarski, iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.
Zašto prosto ne možemo da ukinemo blokadu?
Ne možemo prosto da se vratimo normalnom životu nakon što broj slučajeva dostigne vrhunac, pa čak ni nakon što se smanji na veoma nizak nivo.
Najbolja procena proporcije zaraženih ljudi (i potencijalno imunih) u Velikoj Britaniji samo je 4 odsto. Iliti drugim rečima - više od 63 miliona i dalje je podložno zarazi.
Ukoliko tek tako ukinemo blokadu, onda je nova eksplozivna epidemija neizbežna.
Ni fundamentalna svojstva virusa nisu se izmenila - jedna zaražena osoba će u proseku, bez blokade, preneti zarazu na tri druge.
Da bi broj slučajeva ostao nizak biće potrebno smanjenje te zaraze za 60-70 odsto. U ovom trenutku to znači smanjiti naš ljudski kontakt u identičnoj meri.
Ukoliko ukinemo mere socijalnog distanciranja onda mora da se pojavi nešto drugo umesto njega što će suzbiti virus ili makar sprečiti ljude da ne završe na odeljenju za intenzivnu negu.
Prostor za slobodu?
Možda bi moglo da dođe do nekih lakih trijumfa ukoliko zemlje već uspeju da smanje zarazu za više od 70 odsto.
„Ima dokaza da je mnogo zemalja u blokadi postiglo više od toga, u Kini je to sada 80-90 odsto", kaže doktor Kučarski.
- Kako organizovati svadbu u doba korone - i kako se radovati bez zagrljaja
- Divlje životinje uživaju u slobodi u utišanom svetu
- Kvizovi u doba korone: Kad pabove zameni internet
Visok broj u ovom trenutku dobar je za brzo smanjenje ukupnog broja slučajeva.
Ali to je i prilika da se ukinu neka aktuelna ograničenja a da ne dođe do skoka u broju slučajeva.
Kina, pogotovo u prvobitnom središtu pandemije - u Vuhanu - imala je strogu i dugu blokadu koja je uključivala i ukidanje javnog prevoza. Nije još jasno koliko prostora za slobodu mogu ili ne mogu da imaju neke druge zemlje.
Zašto ne vršimo više testiranja?
Masovno povećanje testiranja na virus omogućuje strategiju koja se zove „traži i uništi".
Identifikujete slučajeve. Testirajte svakog sa kim su bili u kontaktu. I izolujete ih pre nego što postanu zarazni.
To je veoma slično pristupu preduzetom na samom početku izbijanja epidemije kad je bilo relativno malo uvezenih slučajeva koji su se tražili.
Učinite to dovoljno uspešno i smanjićete sposobnost širenja virusa, što će značiti da nam ne trebaju toliko stroga ograničenja za svakodnevni život.
„U ovom trenutku vam je potrebno, u proseku, smanjenje od 60-70 odsto u društvenim interakcijama da biste zaustavili širenje zaraze", kaže doktor Kučarski.
„Ukoliko uspemo to da smanjimo za 30 odsto, to vam onda daje mnogo više manevarskog prostora."
Ali čak ni masovno testiranje ne znači povratak života u normalu.
I dalje bi vam bile potrebne druge mere kako bi bolest ostala zauzdana a one će morati da se održe dugoročno pošto se osnovni parametri (virus koji se širi i ugrožena populacija) ne menjaju.
„To je mnogo umerenija verzija onoga gde se nalazimo sada", kaže doktor Kučarski.
To takođe podrazumeva intenzivan rad koji mora da se obavi veoma brzo da bi se išlo korak ispred zaraze (tu na red dolazi priča o aplikaciji na pametnim telefonima za prepoznavanje slučajeva), a ovaj metod je najizvodljiviji kad je broj slučajeva na veoma niskom nivou.
Šta je sa zaštitom ugroženih?
Druga strategija se zove „pojačani štit".
Umesto pokušaja da se suzbije korona virus u svakom segmentu društva, možete da pokušate u potpunosti da ga zaustavite za najugroženije.
Starost i druga zdravstvena stanja umnogome povećavaju rizik od toga da Kovid-19 postane smrtonosan.
Blokada sprečava da odeljenja za intenzivnu negu ne budu zatrpana slučajevima, ali garancije da ugrožene grupe neće biti zaražene mogle bi da postignu isti cilj čak i ako broj slučajeva raste među mladima i zdravima.
- Imate korona virus snove? Niste jedini
- Da li će modna industrija preživeti koronu
- Korona virus: Šta su respiratori i zbog čega su važni
Profesor Mark Vulhaus, sa Univerziteta u Edinburgu, kaže: „Veoma grubo rečeno, za 80 odsto nas koji nismo ugroženi ovo je veoma gadan virus, svakako predstavlja značajan zdravstveni problem, ali ne bi opteretio zdravstveni sistem i ne bi zakočio društvo."
„Ukoliko pojačamo tu zaštitu, napravimo istinski veoma snažan štit, to vam onda pruža mnogo više prostora i može da znači da čak možete trajno da popustite neke mere."
Mi već štitimo ugrožene i tražimo od njih da ostanu kod kuće 12 nedelja.
Pojačavanje toga moglo bi da obuhvati svo osoblje po bolnicama, staračkim domovima ili redovno testiranje svakoga ko posećuje starije da bismo bili sigurni da nemaju virus. U idealnom slučaju testovi na antitela bi mogli da pokažu da su imuni na bolest.
Opasnost je da bi više virusa koji kruži u zajednici moglo teže da se kontroliše i ona bi se ti „štitovi" našli pod žestokim pritiskom.
Koje mere blokade mogu da se ukinu?
Neka ograničenja imaju manje efekta na virus od drugih.
„Postoje neke interakcije i aktivnosti koje su generalno gledano manje rizične", kaže doktor Kučarski.
On tvrdi da ukidanje različitih ograničenja može da se svrsta u tri široke kategorije - one sa niskim, umerenim i značajnim rizikom od povećanja prenošenja virusa.
Mali rizik je vežbanje napolju, koje je u nekim zemljama zabranjeno.
Umereni rizik je dozvola da se neke prodavnice koje nisu od suštinske važnosti ponovo otvore ili da se povremeno viđate sa ljudima izvan domaćinstva.
Značajno povećanje rizika moglo bi da potekne od ukidanja saveta da se radi od kuće, ponovnog otvaranja škola ili izolovanja bolesnih i domaćinstava pod karantinom.
„Mislim da će se red kojim će se stvari dešavati odražavati na red kojim će se stvari ukidati", kaže on.
Ali odluka koje mere ukinuti biće teška tačka balansiranja. Moraće da bude kombinacija koristi po društvo i ekonomiju naprema uticaju na širenje virusa.
Profesor Nil Ferguson, sa Imperijalnog koledža u Londonu, kaže: „Mi zaista želimo da pronađemo set mera koje održavaju suzbijanje virusa."
„Bez svake sumnje, mere će biti sprovođene u odnosu na starost i geografiju, i po mom mišljenju moraćemo da uvedemo veće mere testiranja na nivou zajednice da bismo zaista efikasnije izolovali slučajeve i identifikovali žarište prenošenje bolesti."
Šta bi moglo da promeni ravnotežu?
Najveća stvar koja bi mogla da nam se desi je vakcina - ukoliko bi ljudi bili imunizovani onda ne bi bilo potrebe ni za kakvim merama socijalnog distanciranja. Smatra se da nas od toga deli više od godinu dana.
Ukoliko vakcina ne bude stigla (ljudi se nadaju, ali to zahteva izradu pri do sada neviđenoj brzini), onda bi do izražaja mogao da dođe koncept kolektivnog imuniteta.
To će se desiti kad toliko ljudi bude zaraženo (do 70 odsto nekog stanovništva) da virus više ne može da izazove velike epidemije.
Efikasni lekovi takođe bi mogli da dovedu do velike razlike. Ukoliko mogu da zaustave prelazak Kovida-19 iz kašljanja ili visoke temperature u ozbiljnu bolest koja zahteva intenzivnu negu onda bi veliki broj slučajeva bio manji problem. I u ovom slučaju čekamo rezultate kliničkih testova.
Mogli bismo da se približimo normalnosti, ili makar normalnosti za neke, u predstojećim mesecima. Ali i dalje nam svima ne gine da u svemu ovome ostanemo na duge staze.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
4. 11. 2024.
Atlantida da budemo
Slobodan Živković Čitalac