Korona virus i nova životna pravila: Kako 'ponovo' izaći napolje kada mere budu ublažene

I Srbija je, poput drugih evropskih država, počela sa postepenim ublažavanjem mera, a najavljeno je i ukidanje vanrednog stanja ove nedelje.

Vrata su otvorili frizerski i kozmetički saloni, teretane i pijace na zatvorenom, dok će ove nedelje početi da rade restorani, kafići i tržni centri.

Kako će nošenje maski i rukavica na mnogim mestima biti obavezno, a mere socijalne distance morati da se poštuju, moraćemo da se navikavamo na „novo normalno stanje", za koje se svi nadaju da je privremeno.

A kako izaći napolje i vratiti se starim navikama posle više od sedam nedelja ograničenog kretanja, sedenja kod kuće i retkih izlazaka van?

• Kako da ne sagorite tokom pandemije
• Kako preživeti socijalno distanciranje
• Treba li da počnem da uzimam vitamin D tokom pandemije Kovida-19

Balansiranje na klackalici

„Doći će do unutrašnjeg konflikta. S jedne strane ćemo imati potrebu da se vidimo sa prijateljima, odemo na posao i vratimo se uobičajenom ritmu života, dok će sa druge strane ostati strah od zaraze", kaže za BBC na srpskom psihoterapeutkinja Milica Novkov.

Tokom epidemije korona virusa i boravka u kućnim uslovima karantina, pored straha za sopstveno, kao i zdravlje bliskih ljudi, kod mnogih se javio i strah za budućnost, objašnjava ona.

„Taj osećaj neizvesnosti, kada za malo stvari ne znamo kako će izgledati, koliko će pandemija trajati, da li će biti drugog talasa, kao i nemogućnost pravljenja barem nekih planova, izazvao je dodatan osećaj anksioznosti kod ljudi", objašnjava psihoterapeutkinja.

Pored oporavka privrede, popuštanje mera trebalo bi da barem malo olakša strahove nastale usled neizvesne budućnosti.

Međutim, kada iz bezbednosti svog doma iskoračite u sredinu u kojoj, prema izveštajima i brojkama kojima ste svakodnevno izloženi, virus još uvek cirkuliše, ponovo se javlja strah od zaraze.

„Imaćemo klackalicu, gde se na jednoj strani nalazi vraćanje normalnim aktivnostima, a na drugoj strah od bolesti", objašnjava Novkov.

Ona ističe da će sada izazov i zadatak biti upravo „balansiranje na toj klackalici".

„Svakako ljudi treba da nastave da rade sve što je realno korisno - održavanje distance, vođenje računa o svim merama, pranje ruku i slično - ali i da počnemo da se vraćamo aktivnostima koje su nam važne i ispunjavamo potrebe koje su nam u prethodnom periodu nedostajale."

Šok spoljašnje sredine

Brazilska umetnica Marsela Sabija deli ilustracije svojoj zajednici na društvenim mrežama, sa porukama o tome kako zaštititi mentalno zdravlje tokom pandemije. Pre epidemije, veći deo njenog rada bio je usredsređen na telesni imidž.

Ona kaže da se njena anksioznost povećala od izbijanja epidemije virusa korona.

„Najviše od svega brine me to što dugo vremena nisam mogla da se osećam normalno i bezbedno", kaže ona.

„Mislim da pandemija može da navede ljude da se osećaju neurotično i opsednuto bolešću, što je veoma štetno po naše mentalno zdravlje."

To je tema koja je postala dominantna u njenoj zajednici.

• Roditelje u Srbiji više plaši razdvajanje od dece, nego korona virus
• Kvizovi u doba korone: Kad pabove zameni internet
• Sve lažne vesti o korona virusu sa društvenih mreža

„Neki od mojih pratilaca ispričali su da imaju problema sa anksioznošću i depresijom zbog virusa i izolacije", kaže ona.

„Neki se plaše da neće više moći da se osećaju bezbedno van domova posle karantina i da će doživljavati napade panike jednom kad propisi popuste."

Posledice izolacije

I nije nužno da će posledice toga osetiti samo ljudi sa već postojećim mentalnim stanjem.

„Nakon što ste dugo vremena proveli zatvoreni unutra, može vam postati veoma neobično da izađete napolje", kaže Niki Lidbeter, direktorka Angajzeti UK, dobrotvorne organizacije koja pomaže ljudima sa problemima sa mentalnim zdravljem.

„Verovatno izgubite samopouzdanje dok radite stvari koje neko vreme niste radili."

Ona daje primere poslovnih sastanaka licem u lice ili upotrebu nakrcanog javnog prevoza - situacije koje su možda stresirale ili brinule ljude čak i pre nego što su se zabrinuli zbog opasnosti od zaraze.

„Te stvari su možda čak i nekad bile teške, a povratak njima posle poprilične pauze mogao bi zapravo da predstavlja veoma velik izazov", kaže ona.

I dok su neki ljudi bili bezbedni u relativnoj udobnosti svojih domova, drugi su se suočavali sa teškim i uznemirujućim situacijama.

Od medicinskih radnika na prvoj liniji fronta, do ljudi koju pokušavaju da spreče propadanje svojih firmi, njima je poslednjih nekoliko nedelja bilo izuzetno naporno i stresno.

Ali jedan zajednički faktor koji svi delimo je količina promena kroz koje smo prošli, za jedan veoma kratak vremenski period.

„Veoma je to stresno za ljude", kaže doktor Stiven Tejlor, profesor katedre za psihijatriju na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Kanadi.

„Ljudi pokušavaju da izađu na kraj sa svime tako što počne da im se sviđa što su u izolaciji, tako što stvaraju za sebe bezbednu čauru, utočište, da bi im čitavo iskustvo bilo podnošljivije."

„Da sve bude ironičnije, to može da stvori probleme kasnije, zato što ljudi mogu isuviše da zavole izolaciju i postanu anksiozni zbog izlaska napolje."

Doktor Tejlor je autor Psihologije pandemije, knjige objavljene svega nekoliko nedelja pre nego što se virus korona pojavio u Kini krajem 2019. godine.

„Širenje i zaustavljanje zaraze u slučaju pandemije izrazito je psihološki fenomen", kaže on.

„Nije to samo neki grip koji se pojavljuje nasumično širom sveta. Ponašanje ljudi je to koje određuje da li će se virus širiti ili neće."

„Kad se ljudi veoma uplaše da će se zaraziti, oni se ponašaju na načine koji mogu da idu na njihovu ili štetu društva, a to smo videli na primeru panične kupovine i porasta ksenofobije."

Strah kao prirodna reakcija

Novkov ističe da je poželjno da se ljudi postepeno vraćaju starim aktivnostima, kao i da osobe koje poslednjih meseci doživljavaju pojačanu anksioznost „što je moguće više prilagode tempo povratka ranijim životnim navikama".

„Postepenost je važna, ali je jako važno i potražiti podršku ukoliko vidimo da nas strah sada blokira, da smo se u toj meri uplašili da se ne možemo vratiti uobičajenim aktivnostima", kaže Novkov.

Ona upozorava da ukoliko ljudi, nakon popuštanja mera, ne krenu sa postepenim izlaganjem, preveliki strah od kontakta sa drugima može da potraje mnogo duže.

Međutim, Novkov takođe ističe da je strah potpuno prirodna reakcija na novonastalu situaciju i da je nerealno očekivati njegov izostanak.

„Treba da prepoznamo kada strah prelazi u ozbiljnu disfunkcionalnost. Verovatno nam neće biti prijatno kada bude proradio gradski prevoz, ali ukoliko vožnja autobusom bude neophodna za naše funkcionisanje, ključno je da prevaziđemo taj strah", kaže Novkov.

Kolektivna svest

Onima koji će se suočavati sa dodatnim strahovima kako mere budu sve više popuštale svakako bi najviše odgovaralo kada bi se svi oko njih pridržavali mera u istom maniru.

Međutim, kako će se drugi ponašati zavisi od toga kakve će poruke primiti od odgovornih.

„Atmosfera i raspoloženje u društvu stvaraju se putem medija i poruka koje dobijamo. Od naših individualnih kapaciteta zavisi kako ćemo se s tim nositi."

Ona dodaje da atmosfera policijskog časa svakako nije delovala povoljno na ljudsku psihu.

„Ljudima bi više odgovaralo da se mere sprovode putem edukacije, objašnjavanja, ublažavanja, traženja nekih kreativnih rešenja kako se ne bi išlo na taktiku kazne, već na samoodgovornost. To bi bilo mnogo bolje za mentalno zdravlje", ističe Novkov.

Šta ako se ponovo nađemo u karantinu?

Dok države počinju sa ublažavanjem mera, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je preprano za takve korake.

Govori se i o mogućem drugom talasu, a direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus je izjavio da „najgore tek predstoji".

• Korona virus i Svetski dan zdravlja: Kako sačuvati zdravlje u izolaciji
• Kako biti fizički aktivan tokom izolacije - nije teško, verujte
• Vodič za preživljavanje najdužeg karantina u Srbiji do sada

Kada bi se ljudi vratili donekle normalnom životu, a zatim, u slučaju drugog talasa, bili primorani da se ponovo nađu u uslovima karantina, da li će to doživeti kao šok ili kao dobro poznati teren?

Novkov kaže da to umnogome zavisi od ljudskih očekivanja.

„Ukoliko očekujemo da je ovo kraj, da neće biti drugog talasa i karantina, bićemo veoma razočarani ako se ponovi."

Njen glavni savet za predstojeći period jeste da treba biti realan i otvoren za sve opcije.

„Svakako treba da se nadamo da neće biti isti karantin, ali da istovremeno budemo spremni da, ako se ponovi, opet imamo kapacitet da se snađemo, prilagodimo i izguramo ovu situaciju bez obzira kakav će biti nastavak", kaže Novkov.

„Treba da budemo optimistični, ali da realno prihvatimo sve moguće opcije koje mogu da se dese nakon popuštanja mera."

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]