Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:09, 24. 1. 2022.

| BBC News na srpskom

Korona virus i pandemije: Pet vekova maski za lice u Londonu - od čega su se sve štitili

Autor: BBC News na srpskom
1930s couple
Getty Images
Tridesetih, baš kao i danas, nisu svi verovali u korist od prekrivanja i usta i nosa

Nekada rezervisano isključivo za pljačkaše banaka, ekscentrične pop zvezde i japanske turiste koji su savršeno svesni opasnosti (i savesni), nošenje maski za lice u javnosti sada je dovoljno uobičajeno da bude nazvano „nova normalnost".

Možda jeste normalno - ali novo svakako nije.

Od Crne smrti do gušećeg smoga, od zagađenja u saobraćaju do opasnosti od napada gasom, Londonci nose maske za lice već poslednjih petstotinak godina.

Iako su najranije maske korišćenje za prikrivanje, stavljanje maske kao zaštite (za razliku od kostima) datira iz najmanje 6. veka pre nove ere.

Slike ljudi koji nose parče tkanine preko usta pronađene su na ulazima u persijske grobnice.

Prema Marku Polu, sluge u Kini iz 13. veka prekrivale su lice pletenim šalovima.

Ideja je bila da car ne želi da se njihov dah meša sa mirisom i ukusom njegove hrane.

Šarmantno.

Smog

Chimneys of an East End factory poke through the blanket of smog covering London. Circa 1952
Getty Images
Možda deluje kao prekookeanski putnički brod koji krstari morem, ali ovo su fabrički dimnjaci koji izviru iz smoga u Ist Endu 1952. godine

Industrijska revolucija iz 18. veka uticala je na nastanak slavnog londonskog smoga, koji je samo eskalirao kako je sve više i više fabrika izbacivalo dim, a domaćinstva su nastavljala da se greju na ugalj.

Mnogih zima gusti slojevi sivo-žutog smoga obavijali su prestonicu kao pokrov.

Najgora epizoda desila se 1952. godine, kad je između 5. i 9. decembra stradalo najmanje 4.000 ljudi od neposrednih posledica.

Procenjuje se da je još najmanje njih 8.000 umrlo narednih nedelja i meseci.


Šta je smog?

Kao što mu samo ime kaže, on je kombinacija dima i magle (smoke + fog).

Nastaje kad hladno vreme zatoči nepokretni vazduh pod slojem toplog vazduha.

Niske temperature dovode do toga i da ljudi više lože ugalj, stvarajući dim.

Kad nema dovoljno vetra da razveje dim, on se meša sa čađavim česticama gareži dajući smogu njegovu žućkasto-crnu boju „supe od graška".

Smog može da pogorša respiratorne i kardiovaskularne probleme i izazove iritaciju očiju.


woman wearing smog mask in 1953
Getty Images
Maska za lice i perle bili su odgovarajuća modna kombinacija za smog pedesetih

Još oko 1.000 ljudi umrlo je od smoga u decembru 1957. godine, a još jedna epizoda 1962. godine dovela je do 750 smrti.

Smog je bio toliko gust da vozovi nisu mogli da saobraćaju, a bilo je čak i izveštaja o stoci koje se ugušila na smrt stojeći u polju.

Tridesetih su „anti-smog" maske postale jednako uobičajene na licima kao homburg ili filcani ženski zvonasti šešir.

Scenes of a fog bound London, 5th December 1962.
Getty Images
Londonski smog u decembru 1962. godine

Zakoni o čistom vazduhu iz 1956. i 1968. godine zabranili su puštanje tamnog dima iz odžaka, ograničili emisiju prljavštine i prašine iz furuna i pružili okvir za kontrolu visine i položaja dimnjaka.

Zagađenje vazduha, iako više nije na nivou „supe od graška", i dalje predstavlja problem.

U decembru je Istražni sud iz Saderka doneo presudu da je ono „dalo materijalni doprinos" smrti devetogodišnje Ele Adu-Kisi-Debre, koja je živela blizu Južnog kružnog puta u Levišamu i umrla 2013. godine, posle napada astme.



Kuga

early Black Death outfits
Getty Images
Lekari za kugu pre nego što su počele da se nose pticolike maske

Crna smrt - kuga koja je prvi put zahvatila Evropu u 14. veku, ubivši između 1347. i 1351. godine najmanje 25 miliona ljudi - bila je ta koja je nagovestila uspon medicinske maske.

Teoretičari su verovali da se bolest širi preko otrovnog vazduha ili „mijazme", stvarajući neravnotežu u telesnim tečnostima osobe.

Ljudi su pokušali da spreče da ovaj štetni vazduh stigne do njih prekrivajući lice ili stežući u ruci kićanke slatkastog mirisa.

Plague doctor wearing birdish outfit
Getty Images
Kljunasti deo maske protiv kuge bio je ispunjen aromatičnim biljem da suzbije štetno dejstvo „mijazme

Promotivni simbol kuge, ta zlokobna maska ptice u vidu mešavine Senke smrti i stimpankerske vrane, nije se pojavio sve do konačnih stadijuma poslednje epidemije, negde polovinom 17. veka.

Parfemi i začini su se i dalje koristili - „kljun" je nastao upravo kao mesto za punjenje biljem i aromatičnim materijama da bi se suzbila takozvana mijazma.

plague outfits at the Wellcome Museum in London
Getty Images
Umirujući prizor za bolesne?

Teške kožne odore, naočare od debelog stakla, rukavice i šeširi bili su sastavni deo zaštitne odeće koju su nosili lekari zaduženi za lečenje pacijenata tokom Velike kuge 1665. godine.



Saobraćaj

Woman Driving by Maud Stumm
Getty Images
Veo za vožnju - istovremeno zanosan i praktični

Već u vreme viktorijanskog Londona, uglađene dame - stručne u pokrivanju svih delova tela i uvek spremne da prigrle bilo šta crno što može da posluži kao delikatni ukras - počele su da na šešire kače velove.

Iako je veo korišćen tokom perioda ožalošćenosti, njegova uloga nije bila isključivo pogrebna.

Pomagao je i da se zaštiti lice žena od sunca, kiše i zagađenja, kao i od prljavštine i prašine u vazduhu.

Prema Saobraćaju Londona i Kraljevskom koledžu u Londonu, najveći uzrok zagađenja vazduha danas je saobraćaj.

U vazduh se ispuštaju izduvni gasovi, poput azot-monoksid i sićušne čestice gume i metala.

1971 exhaust pollution
Getty Images
Bezbednost na prvom mestu! Ovaj vozač iz 1971. nosi gas masku ali ne i pojas

Tanušni velovi kakve su koristile šoferke početkom 20. veka više ne rade posao.

Prizor biciklista koji nose maske protiv zagađenja bio je uobičajen mnogo pre nego što je korona virus ubacio čitav svet u modu prekrivanja lica.

Vozači sa maskama koje ne bi bile neuobičajene u klubu fetišista, ne toliko.

Courier in 1991
Getty Images
Kuriri na biciklima odavno su svesni zagađenja vazduha

Gas

masked dancers
Getty Images
Ni plesne numere nisu ostale pošteđene, ali orkestar ne deluje posebno oduševljeno

Opasnosti Drugog svetskog rata, 20 godina posle Velikog rata, koje su podrazumevale upotrebu hlorina i iperita, navela je vladu da podeli gas maske običnim ljudima baš kao i onima u vojsci.

Do 1938. godine, podeljeno je 35 miliona Opštih civilnih respiratora i oni su postali uobičajeni prizor u gotovo svim sferama života - kao što je ukras na plesačicama u Marejevom kabare klubu u Bik Stritu, u Sohou; a policajci na biciklima takođe su ih nosili u sklopu vlastite lične zaštitne opreme.

Cyclists of the London police unit wearing gas masks
Getty Images
Ofanziva šarma „prijateljskim licima" policije nailazi na neočekivanu prepreku

Čak su i životinje imale svoje maske - kamile u Zoološkom vrtu u Česingtonu merene su za skrojene prekrivače u Sekretarijatu za preventivnu zaštitu od vazdušnih napada u Sarbitonu, dok su konji dobijali više vreće za njušku tipa „ista veličina za sve".

Camel being measured for a gas mask
Getty Images
„Samo proveravam da li su joj šiške prave dužine"
Camels getting fitted with gas masks
Getty Images
Grbavo raspoloženje u Sarbitonu
A horse with a gas mask
Getty Images
„Zašto ti je tako dugačko lice?"

Španska groznica

Man spraying bus with anti-flu
Getty Images
Sprečavanje širenja zaraze prskanjem vozova i autobusa antigrip rastvorom

Epidemija influence krajem Prvog svetskog pretvorila se u razornu globalnu pandemiju.

Nazvan Španskim gripom zato što su prvi slučajevi zabeleženi u Španiji, od njega je umrlo oko 50 miliona ljudi.

Smatra se da su širenje virusa pospešili vojnici koji su se vraćali iz rovova u severnoj Francuskoj.

Trupe tesno nagurane u vagone i kamione postarale su se da se visoko zarazna bolest lakše širi sa čoveka na čoveka.

Potom se sa železničkih stanica proširila na gradske centre, a zatim i na predgrađa i seoske krajeve.

Razne kompanije, uključujući London dženeral omnibus, pokušale su da zaustave širenje zaraze prskajući vozove i autobuse antigrip rastvorom i tražeći od zaposlenih da nose maske za lice.

Nursing tajms je 1918. godine objavio savet za zaustavljanje bolesti, sa opisom kako su medicinske sestre u ambulanti Sent Merilboun u Severnom Kensingtonu postavljale dezinfikovane pregrade između svakog kreveta i „svaka sestra, lekar, spremačica i ložačica" koji su ulazili u epidemiološki blok morali da nose masku i zaštitnu odeću.

Obični ljudi pozivani su da „nose maske i spasu svoj život" - a mnogi su pravili vlastite od gaze ili su dodavali kapi dezinfekcionog sredstva u podnosne skalamerije.

Pedestrians in a London street wearing masks over their mouths
Getty Images
Neki lekari su sugerisali da bi gaza na koju je naneto dezinfekciono sredstvo mogla da posluži kao zaštita od smrtonosnog Španske groznice
man wielding a spray
Getty Images
Na ulicama Londona koristili su se antigrip sprejevi i maske iz kućne radinosti

Popularnost

Boy George arrives at Heathrow airport in 1985
Getty Images
Maskiran šalom Boj Džordž stiže na aerodrom Hitrou 1985. godine
Justin Bieber
Getty Images
Džastin Biber želi da bude neprimećen

U skorija vremena se pojavio još jedan tip maske - onaj koji zadovoljava potrebu za zaštitom lica od užarenih pogleda zagriženih obožavalaca (a možda čak i neprijatelja).

One su savršene za slavne ličnosti koje žele da privuku pažnju na sebe, istovremeno zadržavši savršen povod za opravdanje: „Ne želim da me prepoznaju, zato nosim upadljivu masku."

Tek treba da se ustanovi kako one podnose to što normalni, neslavni ljudi pokrivaju svoja normalna, neslavna lica, sada kada sakrivanje lica više ne uspeva da izazove ni najletimičniji znatiželjni pogled.


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima