Ljudi koji koriste psihijatrijske usluge u Srbiji suočili su se sa naročitim izazovima zbog epidemije korona virusa, ali kriza je takođe pokazala njihovu snagu, kažu stručnjaci.
„Živim sam i tokom vanrednog stanja sam bio izolovan. Inače teško podnosim samoću i gubim kontakt sa realnošću kada samujem u normalnim okolnostima", kaže za BBC na srpskom Vlada Janković, korisnik psihijatrijskih usluga iz Beograda.
Vlada, koji je i član udruženja korisnika psihijatrijskih usluga „Duša", navodi da mu je najviše smetala odvojenost od prijatelja.
„Situacija sa vanrednim stanjem je za korisnike psihijatrijskih usluga, kao i za ostatak stanovništva, predstavljala ozbiljnu krizu", ocenjuje psihološkinja Jelena Zulević.
- „Bila sam spremna na sve, samo da mi bude dobro“
- „Proveo sam 20 godina pripremajući se za pandemiju korona virusa“
- Kakav je uticaj čitanja na mentalno zdravlje
„Jednom sam dosta plakao, jer nisam mogao da viđam ljude koji inače dobro deluju na moje psihičko stanje i teraju me da živim zdravije", priča Janković.
Međutim, epidemija korona virusa nije preterano zabrinula Vladu, koji se kao korisnik psihijatrijskih usluga stalno suočava sa određenim stepenom isključenosti iz društva.
„Ja sam u početku mislila da moramo da im se nađemo, jer ko zna kako će reagovati, pošto su emotivno osetljiviji", kaže za BBC na srpskom psihoterapeut Mina Aleksić iz udruženja „Prostor".
Ipak, narednih nedelja je gledala kako u kriznim trenucima oni pokazuju veliku snagu.
„Ispostavilo se da su generalno dosta dobro podneli čitavu situaciju", navodi Aleksić.
„Socijalno otpisani" kao podrška drugima
Janković smatra da su se korisnici „manje bavili dezinformacija i teorijama zavere, poštovali su pravila i lakše prihvatali zvaničnu interpretaciju događaja.
„Utisak je da su moji prijatelji, korisnici psihijatrijskih usluga, ovo podneli mnogo bolje nego obična populacija", kaže Janković.
Pretpostavlja da je to zbog svesti da su naučili da se više oslanjaju na sistem zbog sopstvenih situacija, smatra on.
„Zdrave prijatelje, a i sve druge ljude, savetujem da se ne bave teorijama zavere".
Psihološkinja Zulević se slaže da se određeni broj ljudi sa problemima, kao što su anksioznost, depresija i agorafobija, brže prilagodio situaciji od ostatka stanovništva.
„Jedno od objašnjenja u stručnim krugovima a i od strane samih korisnika je da je spoljašnji svet konačno počeo da liči na njihov unutrašnji svet, te da je ovo situacija za koju su se pripremali čitav život", ističe ona.
- „Odustala sam od škole kako bih brinula o majci alkoholičarki“
- „Moj verenik je delovao savršeno – ali je samo želeo da me kontroliše“
- Mediteranska dijeta pomaže u prevenciji depresije
Tokom epidemije mnogi korisnici su dobili priliku da se više uključe u društvene aktivnosti, makar u okviru porodice.
Kako objašnjava Aleksić, veliki broj korisnika ima stare roditelje, koji tokom trajanja mera zabrane kretanja nisu mogli ni u prodavnicu.
„To je korisnike stavilo u situaciju gde mnogi po prvi put imaju priliku da brinu za mamu ili tatu", ističe ona.
Aleksić tvrdi da su mere uvedene zbog korona virusa donekle promenile odnos moći u porodicama korisnika.
„Naši korisnici vrlo često, od kada su dobili dijagnozu, trpe diskriminaciju u sopstvenoj porodici. Članovi porodice se ili plaše ili ih nipodaštavaju", objašnjava ona.
Janković se slaže da „ako je neko kao ja jednom završio u 'Lazi', mišljenje i stavovi u društvu više nemaju onu težinu".
„Imate daleko manje prava da osećate, reagujete, pa i da povisite ton kao svaka normalna osoba. Na neki način, postajete socijalno otpisani"", kaže on.
Vlada, koji je kada se razboleo bio na studijama psihologije na Kipru, kaže da kasnije nije dobio podršku da završi fakultet.
„Da sam imao tu podršku, mislim da bih se lakše vratio normalnom životu", ističe on.
Aleksić dodaje i da je zatvaranje u psihijatrijsku ustanovu, koje su mnoge od ovih osoba već iskusile, bilo podloga da se lakše podnesu mere ograničenja kretanja.
Vlada kaže da se tokom vanrednog stanja kao podrška našao jednoj svojoj drugarici, korisnici, koja ima tumor.
„Imala je zakazanu operaciju, ali je zbog korone sve to odloženo. To ju je najviše zabrinulo - neizvesnost zbog odlaganja operacije - a ne korona virus".
Mina ističe da je kod prijatelja i klijenata sa kojima radi, a koji nemaju dijagnozu, primetila paniku („na primer, sa dezinfikovanjem kesa, kao da će korona da ih napadne sa svih strana"), dok su korisnici sa kojima je radila ostali uglavnom imuni na strah od zaraze.
„Ozbiljna kriza"
Pored dodatnog emotivnog pritiska, korona virus uticao je na funkcionisanje zdravstvenih ustanova.
Vlada, kao i mnogi drugi, prima terapiju koja podrazumeva lekove na recept.
„Imao sam elektronski recept, tako da sa nabavkom lekova nije bilo problema", kaže on.
Međutim, došlo je vreme da se elektronski recept produži, pa je Vlada otišao u dom zdravlja.
„Bilo je malo haotično u domu zdravlja, nismo produžili recept tada, rekli su mi da ne može, nego baš na samom kraju roka. Ali, ne bih se čak ni žalio na to", ističe Vlada.
Psihološkinja Zulević objašnjava da mnogi nisu mogli da dođu do lekara, a u nekim slučajevima je problem nastao sa terapijom usled nestašice nekih lekova.
„Glavni problem je bio vezan za neizvesnost koja je nastala jer se nije znalo koliko će vanredne mere trajati i na koga tačno mogu da se oslone u slučaju da kriza potraje duže", objašnjava Zulević.
Vlada kaže da ga nije posebno brinuo odlazak u dom zdravlja u jeku epidemije.
Pored toga, kako ističe Mina Aleksić iz udruženja „Prostor", količina uputstava nadležnih, kao i način na koji su to uradili, delovali su zbunjujuće na veliki broj ljudi koji koriste psihijatrijske usluge.
„Čitava paranoja koju je stvorila vlast, sa sve slanjem poruka, kod nekih korisnika je izazvala pitanja da li će ih policija uhvati kad izađu, nisu bili sigurni da li rade nešto ilegalno i jako su bili zabrinuti da ne prekrše neko pravilo", navodi Mina.
„Uputstava je bilo toliko da nam je svima bilo malo teže da pohvatamo. Utisak mi je da su se toga više plašili nego zaraze", zaključuje ona.
Prevazilaženje
Zulević naglašava da je u ovom slučaju pretnja spolja bila stvarna, insistiralo se na mnoštvu mera opreza, a to je upravo način na koji su ovi ljudi navikli da žive.
„Ipak", kaže ona, „ne može se reći da je ovo bila povoljna situacija, jer je za mnoge značila pojačani pritisak i pridodatu neizvesnost i suočavanje sa potpuno novim izazovima".
Ona dodaje da je pritisak je naročito bio veliki za sve one koji žive sa porodicama u kojima su izraženi konfliktni odnosi, „jer su ostali bez mogućnosti da se, bar na kratko, izmeste i pomere".
Ljudi koji žive samostalno, kao Janković, morali su da se izbore sa samoćom.
„Imam jako dobrog prijatelja koji je zdrav i empatičan je, a uz njegovu pomoć mi je to bilo lakše da prevaziđem", kaže on. Pored toga, pomoć koju je nudila organizacija „Prostor" mu je, kako kaže, mnogo značila.
„Oni mnogo lepo i ljudski sa nama komuniciraju i značilo mi je da mogu nekog da okrenem i porazgovaram kao osoba sa osobom, a ne kao bolesnik sa stručnjakom".
Slobodno vreme Janković je ispunio praćenjem predavanja na internetu i gledanjem filmova i serija.
Aleksić primećuje da su korisnici koji su imali internet i umeli da odaberu kvalitetne sadržaje, bili funkcionalniji u ovoj situaciji.
„Imala sam samo jednu korisnicu koja je gledala 'Zadrugu' i ostajala budna do ranih jutarnjih časova, koja nije napravila nikakav progres", navodi ona i dodaje da se pažljivo biranje sadržaja jako važno.
Vanredno stanje je prošlo, ali problemi su ostali
Janković kaže da se sada oseća mnogo bolje što može da izađe i sretne prijatelje.
„Viđamo se, šetamo, održavamo socijalnu distancu, ali mi je mnogo lakše što sam ih video", priča on. Doza opreza i „mala zbunjenost u vezi s tim šta se zapravo dogodilo u svetu", kako kaže, ostaje da visi u vazduhu.
Zulević ističe da opasnost još nije prošla i da je dosta toga „realno neizvesno".
„U pitanju je potpuno nova bolest, nikada ranije nisu bile sprovođenje pandemijske mere ovog obima i neizvesno je koliko će opasnost trajati", kaže psihološkinja.
„Globalna pandemija je nešto što ima veliki traumatski potencijal, ali posledice će u velikoj meri zavisiti od toga kako se kao pojedinci i društvo organizujemo u odgovoru na nju".
Janković planira da nastavi da se drži preporuka stručnjaka.
„Ja nisam stručan da procenim koliko su opravdane. Trudim se da budem praktičan".
Ipak, podseća da problemi sa kojima su se suočili korisnici psihijatrijskih usluga i pre epidemije nisu nestali.
To su, kako kaže, stigmatizacija, čak i u očima lekara; autoritaran odnos prema pacijentima, malo vremena da se lekar posveti svakom ponaosob i činjenica da kvalitetniju pažnju i farmakoterapiju ljudi, među kojima su mnogi nisu u mogućnosti da se zaposle, moraju sami da plate.
„Institucije insistiraju na farmakoterapiji, a psihoterapiju moramo sami da plaćamo, kao i razne kurseve ako želimo da se resocijalizujemo", kaže Vesna Avramović, predsednica „Duše" za BBC na srpskom.
Ona dodaje da korisnici nemaju ni priliku da zarade novac, ukoliko su kratko vreme u remisiji.
„Država je gluva, korisnici se vrte u krug, a lekovi koji bi mogli da zamene sve ono što čini društveni život još uvek nisu izmišljeni", ističe Vesna.
Iz „Duše" se nadaju da je ova krizna situacija, ako išta dobro iz nje može da se izvuče, pomogla makar da više ljudi shvati koliko je socijalna uključenost značajna sve - bili oni korisnici psihijatrijskih usluga ili ne.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
5. 10. 2024.
Južne vesti juče objavile članak a od jutros je počelo sa čišćenjem i sređivanjem ispred stanice kod lokomotive. Posao završili za tri sata, eto koliko je bilo potrebno da se bar nešto dovede u red
Vremeplov Čitalac