Poslednji put sam dobila čestitku pred Novu godinu bilo je otprilike 1995. godine.
Tada sam imala sedam godina, a moj vršnjak Dalibor je tog leta u Igalu prodavao krofne.
Nosio je plastične kutije i uzvikivao danas teško zamislivu marketinšku poruku duž cele betonske plaže: „Sveže krofne samo dinaaar".
Upoznali smo se, igrali i na kraju razmenili adrese.
Nekoliko meseci kasnije, u Valjevo je stigla čestitka sa starinskim crtežom devojčice u snegu, još je vidim pred očima.
- Izgubljena ljubavna pisma pronađena nakon 70 godina
- Pronađeno pismo poslato preko goluba pre više od 100 godina
- Ljubavna pisma Leonarda Koena vredna 876.000 dolara
Četvrt veka kasnije, pre nekoliko dana zbog izolacije sam dobila dva pisma - čestitke.
Ima nečeg u tom iščekivanju i gledanju u sanduče, a onda u pažljivom cepanju koverte. Nešto što nijedna notifikacija na društvenim mrežama nema.
A koristim ih, nažalost, sve.
Praznični duh i toplina
I Beograđanka Nataša Vucelja ih koristi, ali čuva i porodičnu tradiciju da nekoliko puta godišnje - za rođendane i Novu godinu najbližima pošalje čestitku.
„Živimo udaljeni jedni od drugih i ove čestitke ispod jelke su kao neki praznični duh, koji doprinosi širenju topline i stvara delić osećaja da smo zajedno za praznike.
„Šaljem čestitke koje sama pravim i još da ugođaj bude kompletan, nalepim i filatelističke markice, na primer, dedi ove godine stiže sa markicom Partizana", kaže ona za BBC.
Ova godina korona virusa je vratila poštama pune ruke posla, jer je značajno porasla i kupovina preko interneta.
I ovih decembarskih dana više posla imaju kuriri, nego poštari.
„Poslednjih desetak godina, u ovom prazničnom periodu godine, veliki deo čestitanja prešao je sa pisma i čestitki na slanje paketa sa poklonima, pa su naši ekspres kuriri više angažovani od poštara u vreme slava i novogodišnjih i božićnih praznika.
„Pisma, čestitke i razglednice su svakako ostala prisutna kao vid komunikacije, ali je primetno da se sa pojavom i razvojem interneta i društvenih mreža njihov broj smanjuje", kažu u pisanom odgovoru iz Pošta Srbije za BBC.
- Upoznajte porodicu koja duh Božića neguje cele godine
- Tražimo jednog Rašu, pomozite nam
- Umesto novogodišnjih proslava, neki gradovi daju novac za lečenje dece
Sve su ređi i đubretari koji vam krajem decembra pozvone na vrata da prodaju čestitke, a čuvenih Unicefovih humanitarnih čestitki nema već dve godine.
Iako Nataša Vucelja izbegava da čestita praznike preko društvenih mreža, rođendanske želje poznanicima, kao i mnogi, ipak pošalje preko Fejsbuka.
Voli i da kupi ručno pravljene čestitke, koje, kaže, nije teško naći.
„One mogu da se kupe svuda - kod uličnih prodavaca, na bazarima, izložbama ručnih radova i uvek ću se odlučiti za njih jer se neko potrudio i utkao malo duše u to", dodaje Nataša Vucelja.
„Sami smo ih napravili i dizajnirali"
Da bi ovako mogao da se razonodi, pomislio je i Čedomir Jovanović.
„Poslao sam oko 40 čestitki za novogodišnje praznike.
„Verenica je došla na ideju da pošaljemo i onda smo krenuli u akciju", kaže dizajner iz Beograda.
„Sami smo ih napravili i dizajnirali", dodaje Ivona Vikalo.
Šalju ih poslovnim partnerima u regionu i inostranstvu.
„Ne sećam se kada sam poslednji put slao, ali moja majka ih redovno šalje decenijama unazad", priznaje Čedomir.
Pisma Deda Mrazu u vreme korone
Kako bi podsticali kulturu pisanja i pismenosti Pošte Srbije već 18 godina organizuju konkurs „Piši Deda Mrazu", na kom je ove godine učestvovalo više od 7.000 dece.
Najlepša pisma za Severni pol stigla su od osmogodišnje devojčice iz Vlasotinca Une Gligorijević koja je nacrtala devojčicu u prazničnoj atmosferi, kao i od njenog vršnjaka Stefana Dimića iz Ugljara sa Kosova.
On je pesmicom zamolio Deda Mraza - da razveseli svu decu:
,,Godina je bila teškaali nije naša greška,
mi smo stvarno dobri bilii poklone zaslužili."
Gde danas kupiti čestitke?
One klasične čestitke sa Deda Mrazom, irvasima i saonicama mogu se kupiti u knjižarama, a u Pančevu ih ima i na jednoj specijalizovanoj tezgi.
Pančevac Neša sa suprugom već 25 godina zakupljuje tezgu u centru grada i prodaje iz ug ukrase za jelku.
Kako je za lokalni portal 013 rekao, kako decembar odmiče tako se i prodaja lagano popravlja „iako to nije ni blizu kao nekad".
„ Ljudi još kupuju novogodišnje čestitke, verovali ili ne!
„Ali, dok je do pre najmanje deceniju jedna osoba znala da uzme i po pedesetak komada u cugu, sada to bude maksimalno dve do tri", rekao je pančevački prodavac.
Tek poneko ih šalje poštom, kaže, a veći deo kupaca ih stavlja u paketiće.
„Prodaja (razglednica i čestitki) ne beleži pad, ali je manja nego pre jednu deceniju", navode iz Pošte.
Kako je bilo pre?
Dopisivanje je bilo intenzivno između dva svetska rata, pokazuju arhive - sedamdesetih godina 20. veka je, čini se, bilo na vrhuncu.
Tad je bilo uobičajeno da svaka porodica pred praznike pošalje i dobije desetine pisama, čestitki i skoro zaboravljenih dopisnica.
„Uvidom u arhive našeg PTT muzeja, u PTT vesniku, zabeleženo je da su 1977. godine, za novogodišnje praznike „poštari pali s nogu", pišu iz Pošte.
Tada je ,,kroz saobraćajnu poštu Beograd 2 dnevnoprolazilo i do tri miliona pošiljaka (u danima pred praznike), ali je čestitki bilo manje nego obično, uz povećan broj paketa."
Spoj Fejsbuka i pisama
Da postoje mali vredni ljudi u internet vezama, tek bi oni bili zauzeti tokom korone, a posebno tokom praznika.
Pre tri godine, kad pandemije nije bilo ni u najavi, samo u novogodišnjoj noći sa mreža VIP i „Telenor" poslato je gotovo 19 miliona poruka, preneo je RTS.
Spoj tradicionalnog i modernog napravila je Nataša Šerbula iz Zrenjanina.
Ona tokom cele godine, a posebno u vreme praznika, pravi čestitike po porudžbini - sa odštampanim fotografijama ili standardno ukrašene.
A mušterije joj se javljaju preko Fejsbuk stranice „Iznenadi se - čestitke".
Ni ova godina pandemije nije sprečila mnoge u želji da obraduju drage osobe, kaže ona za BBC.
„Čestitke su sada traženije da se prave u elektronskoj formi, ali i dalje ljudi poručuju i da se fotografije izrade.
„U poređenju sa ostalim godinama, možda je splasla euforija, malčice, ali i dalje se ljudi raduju da ih poručuju", ističe.
Šerbula dodaje da se stikeri koje i sama šalje preko društvenih mreža, ne mogu „porediti sa pisanom rečju, koja u neku ruku postaje opipljiva na papiru".
„Pisma koja sam ja slala izazvala su toliko emocija, svaka čestitka… (tad) vidite šta zapravo budi u ljudima pisana reč", ističe ona.
Višestruka je privlačnost slanja i primanja takvih čestitki, rekla je Em Beš, garfološkinja i autorka priručnika Čitanje između redova (Reading Between the Lines).
„Taj čin prislanjanja olovke na papir je vrlo ličan", rekla je za BBC Njuz.
„Pokazuje da je taj pojedinac uložio i pažnju i misli. Kako je pisanje čestitki značajno sporije, to je i daleko intimnije i obazrivije.
„To donosi radost onom ko prima. Većina onog što danas vidimo u pošti su računi i neželjena pisma reklame. U čestitke se unese i malo karaktera i malo ljubavi, posebno sada", dodala je Beš.
Nataša Vucelja je tradiciju pisanja čestitki prenela i na decu, koji učestvuju u tome „koliko ih drži pažnja".
„Nekada ih ukrašavaju, a ponekad samo nešto iscrtaju ili se potpišu.
„Stariji sin koji je četvrti razred nedavno je umesto sastava iz srpskog, samoinicijativno napravio čestitku svojoj učiteljici koju jako voli i pošto se ove godine rastaju, želeo je da i ona ima neku uspomenu", kaže ponosna mama.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
5. 11. 2024.
Je l' imaju oni libelu?
Prof. dr Odliveni Mozak - koRektor Čitalac