Košarka, Svetislav Pešić i reprezentacija Srbije: Pet stvari koje morate znati o Istanbulu 2001. i Indijanapolisu 2002.

„Još jednom će Turci verovatno pokušati za tri poena", kaže sportski komentator Slobodan Šarenac uzbuđenim glasom.

Do kraja meča ostalo je tek pet sekundi, a semafor pokazuje da košarkaška reprezentacija Jugoslavija vodi devet razlike.

Da, sve je gotovo.

Turski košarkaš umesto trojke ipak ide na polaganje i košarkaši u plavim dresovima mu se sklanjaju.

Loptu uzima Dejan Tomašević, baca je preko celog terena, a na protivničkoj polovini, sam kao duh, Vlado Šćepanović neometano zakucava.

„Jugoslavija je šampion Evrope", viče Šarenac, dok publika zviždi, a reprezentativci Jugoslavije se raduju.

Pre 20 godina Jugoslavija je u Istanbulu postala prvak Evrope, a godinu dana kasnije u Indijanapolisu i prvak sveta.

To su poslednja osvojena zlata „Zemlje košarke", a reprezentaciju je tada, kao i sada, sa klupe predvodio Svetislav Kari Pešić.

Pešić uskoro kreće u nove pohode sa reprezentacijom, pa je ovo dobar trenutak za prisetiti se pet stvari koje su obeležile istorijske uspehe.

• Svetislav Pešić vodi košarkaše Srbije - navijači priželjkuju reprizu Istanbula i Indijanapolisa
• Pešić za BBC: I dalje mislim da je Srbija među najboljim ekipama sveta
• „Od 30 igračica do prvaka Evrope": Kako su medalje postale navika za srpske košarkašice

Dominacija u Istanbulu

Na Evropskom prvenstvu 1999. godine, košarkaška reprezentacija Jugoslavije posle dva uzastopna zlata osvojila je „samo" bronzu.

Godinu dana kasnije plavi su se u četvrtfinalu Olimpijskih igra u Sidneju odbili od Kanade, predvođene Stivom Nešom, što je značilo tada šokantno šesto mesto.

Naravno - odmah rezovi i promene.

Ekipu od Željka Obradovića preuzima Svetislav Pešić i počinje projekat „Evropsko prvenstvo u Turskoj 2001. godine".

„Dugo sam bio u Nemačkoj pa su me ovi naši 'stručnjaci', kojih u Srbiji ima koliko god hoćete, prozivali da sam nemački trener", izjavio je Pešić u intervjuu za BBC pre dve godine.

„Zato je moj dolazak u Srbiju izazvao dosta bure kod ovih koji jedino ne znaju da operišu, inače znaju apsolutno sve", dodao je uz osmeh.

Po čemu se pamti taj Istanbul?

Najkraći odgovor bio bi - po dominaciji.

Ne samo da je zlato osvojeno bez poraza, već je samo u finalu protiv Turske bilo manje od deset razlike, što se mora znati.

„Takva dominacija stvarno nije odavno pre toga viđena na nekom Evropskom prvenstvu", rekao je nedavno za Novu Vlado Šćepanović, tadašnji reprezentativac.

• Kako smo postali velesila: „Košarka je ovde tradicija, lanac uspeha i dalje živi"
• Ko pobedi - ostaje: Kako je ulični basket podigao srpsku košarku
• Radivoj Korać Žućko - mašina za koševe koja je donela Bitlse u Jugoslaviju

Redom su padali Hrvatska (80:66), Letonija (113:58), Nemačka (86:73), Letonija (114:78), Španija (78:65) i Turska (78:69).

Milan Gurović, tadašnji reprezentativac, izjavio je da je u poluvremenu meča protiv Letonije među igračima pala opklada ko će više trojki da postigne.

Ko izgubi - vodi na večeru.

Na kraju je Šćepanović dao šest, Gurović sedam, a Stojaković osam.

To se sve dešava na četvrtfinalnom meču, uglavnom punom napetosti i strepnje, jer je najvažniji na turniru - ili ideš ili u borbu za medalju.

A početak, kao što svaki početak zna da bude, nije bio lak, jer pred Tursku dolazi do blagog podmlađivanja reprezentacije.

Pešić je tada izjavio da su mu Aleksandar Đorđević i Vlade Divac, glavni akteri dominacije reprezentacije tokom devedesetih, najavili da neće igrati.

Nešto kasnije to je uradio i Željko Rebrača, a nije bilo ni Predraga Danilovića.

Reprezentaciju su zato, to se mora znati, činili: Dejan Bodiroga, Veselin Petrović, Saša Obradović, Igor Rakočević, Peđa Stojaković, Vlado Šćepanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Dragan Tarlać, Dejan Milojević, Dejan Tomašević i Milan Gurović.

Stojaković, tada NBA zvezda u Sakramento Kingsima, proglašen je za najkorisnijeg igrača turnira.

Međutim, to prvenstvo uvek je nekako bilo u senci Indijanapolisa.

Nepravedno, jer to je jedno od retkih sportskih takmičenja na kojima nije bilo strepnje, sekiracije i grickanja noktiju.

Nek „Tim snova" i dalje sanja

Naredne godine u američkom Indijanapolisu igralo se Svetsko prvenstvo.

U ekipu se vratio Vlade Divac i ambicije su po običaju bile velike, ali nije sve išlo tako lako.

Posle lagane pobede nad Angolom (113:63), plavi su u grupnoj fazi poraženi prvo od Španije (69:71), a onda i od Portorika (83:85).

Zbog toga se do finala moralo težim putem - preko Amerikanaca u četvrfinalu, onom meču koji je, znate, mnogo važan - pa su mnogi pomislili da je to kraj.

„Da, mi to tako, otpišemo vrlo brzo", izjavio je Pešić ranije za BBC na srpskom.

Ipak, igrači su verovali.

Ostaje upamćeno da je Gurović, pred meč sa Amerikancima, Pešiću rekao: „Kouč, ne brinite ništa, pokidaćemo ih", a da je Divac pri izlasku na teren zviždao Marš na Drinu.

Bodiroga je čak nešto kasnije stigao da obriše ruke o peškir Redžija Milera, što se američkom reprezentativcu nimalo nije svidelo.

Sve to se mora znati, uz, naravno, činjenicu da je Jugoslavija pobedila Ameriku.

• Fenomen dočeka na beogradskom balkonu: „To je nešto što se zauvek pamti, uvek se naježim kad se setim“
• Nikola Kalinić za BBC: „Malu sam cenu platio za satisfakciju koju imam"
• Jugoplastika: Patike koje bude sećanja na jugoslovensku košarku

Nisu Amerikanci tada bili tako jaki kao čuveni „Tim snova" sa Olimpijskih igara 1992. u Barseloni, ili Atlanti četiri godine kasnije, ali su ipak imali brojne NBA zvezde.

Jugoslaviju je u prvom poluvremenu vukao pre svega Divac, tada već NBA veteran, a u drugom se pamte važna trojka Marka Jarića i tri trojke Gurovića.

Semafor je na kraju pokazivao 81:78.

Jedan od navijača Jugoslavije tada je u hali Konseko Fildhaus ponosno raširio transparent „Dream team, dream on" (Neka tim snova i dalje sanja).

U polufinalu je savladan Novi Zeland (89:78), da bi finale protiv Argentine izazvalo niz srčanih udara širom zemlje.

Jugoslavija je gubila tokom čitavog meča, a život je ekipi vratio Bodiroga trojkom sa osam i po metara.

A onda drama.

Na pet sekundi pre kraja - i 75:75 na semaforu - Divac promašuje dva slobodna bacanja.

„Da sam dao jedno, izgubili bismo", rekao je godinama kasnije u dokumentarnom filmu „Zemlja košarke".

Argentina je u poslednjem napadu imala šansu za pobedu, Hugo Skonokini kreće na koš Jugoslavije i...

Pištaljka sudije Nikosa Picilkasa ostaje nema, sudija ne svira faul.

„Ništa nema, ništa nema, ništa nema", štanca Šarenac u televizijskom prenosu, uveravajući verovatno malo i sebe da zaista ništa nema.

Nerešeno, produžeci.

„Onda je Bodiroga preuzeo odgovornost, što nije za njega neobično, a za nas iznenađenje, jer je u to vreme bio najbolji igrač Evrope", izjavio je Pešić za BBC.

Ali nije samo Bodiroga bio tu.

Sastav, koji se mora znati, glasio je: Dejan Bodiroga, Dejan Koturović, Žarko Čabarkapa, Igor Rakočević, Predrag Stojaković, Vladimir Radmanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Vlade Divac, Miloš Vujanić, Dejan Tomašević i Milan Gurović.

Šta dalje?

Posle Indijanapolisa dolazi do velikog pada.

Na narednom Svetskom prvenstvu, u Japanu 2006. godine, osvojeno je 11. mesto, a na tri naredna Evrobasketa kraj je takođe bio brz.

U Švedska 2003. osvojeno je 6. mesto, na čuvenom i po lošem upamćeno prvenstvo na domaćem terenu 2005. reprezentacija je završila deveta, a dve godine kasnije u Španiji plavi su bili na poziciji 14.

Na klupu se potom vraća čuveni Dušan Duda Ivković - koji je nedavno preminuo - i stvari polako počinju da se vraćaju.

• Čovek zvani košarka - Dušan Ivković

Prvo je na EP 2009. osvojeno srebro, potom je na SP u Turskoj 2010. došlo do čuvene krađe u polufinalu protiv Turske, pa je na kraju osvojeno četvrto mesto.

Ivkovića nasleđuje Saša Đorđević i njegova „srebrna generacija" u tri navrata je bila druga (SP 2014, OI 2016. i EP 2017).

Igor Kokoškov se potom kratko zadržao na klupi reprezentacije, ostavku je podneo posle neuspeha u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Tokiju, pa na klupu ponovo dolazi Pešić.

• Šamar srpskoj košarci - ništa od Olimpijskih igara: „Ovo je katastrofa"

U svim medijskim nastupima od tada iz njega isijava samopouzdanje.

Zna šta želi i kaže da neće praviti radikalne rezove.

„Smene generacije sigurno neće biti, napravićemo balans mladih i iskusnih igrača - na taj način se pravi pobednički tim", izjavio je u intervjuu za Mocart sport.

A Srbija može da ima veoma dobar tim, sačinjen od nekoliko MVP-ja (najkorisnijih igrača).

Nikola Jokić bio je MVP NBA lige, Vasilije Micić MVP Evrolige, Miloš Teodosić MVP regularnog dela Evropkupa, a Filip Petrušev MVP Jadranske lige.

Pešić kaže da će se „udvarati svima, pa i Jokiću", koji je otkazao učešće na poslednjem takmičenju, što je izazvalo burne reakcije u javnosti.

• „Hoće neko na basket": Da li je Jokić najbolji srpski košarkaš svih vremena
• Nepodnošljiva lakoća postizanja poena - kratak vodič kroz Jokićevo umeće

Međutim, na konferenciji za medije prilikom predstavljanja, rekao je „da se neće baviti kultom reprezentacije", već da će pokušati da napravi „drugačiji odnos".

Želi, kaže, da pobeđuje, osvaja medalje, bude bolji i da njegovi košarkaši dobiju osećaj da napreduju kao igrači.

Prva prilika za to stiže veoma brzo - Srbija 25. novembra dočekuje Letoniju u okviru kvalifikacija za Evrobasket 2022, a tri dana kasnije gostuje Slovačkoj.

A na kraju tog puta mogao bi, kao te 2001. godine, ponovo da se u televizijskom prenosu čuje radostan glas Slobodana Šarenca.

„Plavi su najbolji na celom kontinentu - ne može im niko ništa, jači su od sudbine…".

Pogledajte i video kako su srpski košarkaši osvojili svet u 2021. godini

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]