Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:39, 30. 8. 2018.

| BBC News na srpskom

Kriza u Mjanmaru: Su Ći „bi trebalo da podnese ostavku"

Autor: BBC News na srpskom
Izbeglički kamp u Bangladešu, 2017.
Getty Images
Rohindže su jedna od manjina koje žive u Mjanmaru

Komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava kaže da je glavna žena Mjanmara Aung San Su Ći trebalo da podnese ostavku zbog prošlogodišnje nasilne vojne akcije nad Rohindžama.

Komesar Zeid Rad Al Husein rekao je za BBC da je dobitnica Nobelove nagrade trebalo da se vrati u kućni pritvor, a ne da postane portparolka vojske.

Novi izveštaj UN preporučuje da se ispita da li je vojska Mjanmara izvršila genocid. Mjanmar je izveštaj odbacio ocenivši ga kao jednostran.

Vojska većinski budističke države, optužena za sistematsko etničko čišćenje, već se ogradila od zločina.

U izveštaju Ujedinjenih nacija piše da dugogodišnja prva žena Mjanmara, Su Ći, nije uspela da spreči nasilje.

„Mogla je da uradi nešto. Mogla je makar da ćuti ili, još bolje, mogla je da podnese ostavku", rekao je Al Husein za BBC.

„Nije bilo potrebe da bude portparolka budističke vojske", dodaje.

Su Ći sa glavnim komandantom vojske Min Aung Hlaingom 2015. godine
Reuters
Su Ći sa glavnim komandantom vojske Min Aung Hlaingom 2015. godine

Al Huesein je ponovio da je Su Ći trebalo da podnese ostavku.

„Trebalo je da kaže da će podneti ostavku, da će se vratiti u kućni pritvor, da odbije da bude saučesnik u nasilju".

Su Ći je do 2010. provela 16 godina u kućnom pritvoru.

Nakon što je objavljen izveštaj Ujedinjenih nacija, Nobelov komitet je saopštio da Su Ći ne može biti oduzeta Nobelova nagrada, koju je dobila 1991. godine.

Šta je Su Ći izjavila?

Iako Su Ći ne kontroliše vojsku, međunarodna zajednica vrši pritisak na nju da osudi navodnu brutalnost vojske.

Ona je decenijama smatrana heroinom demokratske borbe - provela je godine u kućnom pritvoru zbog prodemokratskog aktivizma za vreme brutalne diktature.

Kada je nasilje nad Rohindžama počelo 2012, Su Ći je uveravala međunarodnu zajednicu da će „nastaviti da bude posvećena ljudskim pravima i demokratskim vrednostima".

„Muslimani su meta, ali i budisti su meta nasilja" rekla je tada za BBC.

Su Ći je tada upirala prstom u vladu, rekavši da je na njima da spreče nasilje.

„Ovo je rezultat patnji pod diktatorskim režimom".

Partija Su Ći Nacionalna liga za demokratiju 2015. osvojila je većinu glasova u Mjanmaru i ona je postala defakto prva žena države.

Kako se nasilje nad Rohindžama nastavilo, komentari Su Ći su se ublažavali - isticala je da se preuveličava sa nivoom nasilja.

„Ne mislim da se dešava etničko čišćenje. Mislim da je to prejak izraz za ono što se dešava", rekla je za BBC u aprilu 2017.

Od kada je u aprilu 2017. počelo nasilje u Mjanmaru, Su Ći je propustila nekoliko prilika da javno govori o stanju u zemlji, uključujući i Generalnu skupštinu UN u Njujorku u septembru iste godine.

Kasnije je izjavila da su priče o krizi u Mjanmaru „ogromna santa leda lažnih informacija", ali i dodala da se „duboko saoseća sa svim ljudima koji pate zbog nemira".


Teške reči i gorka kritika

Imogen Folks, BBC, Ženeva

Zaid Rad Al Husein je poznat po nabusitim izjavama - tako i komenatri koje je uputio Su Ći nisu izuzetak.

Gorko je kritikovao njene pokušaje da skine odgovornost sa vojske Mjanmara. Izveštaj UN povezuje glavne komandante sa izvršenjem genocida.

Njegove oštre reči još jedan su znak da će Aung Sam Su Ći ostati zapamćena, ne kao dobitnica Nobelove nagrade i aktivistkinja za ljudska prava, već kao žena koja nije reagovala na nečuveno kršenje ljudskih prava.


Šta se dešava sa Rohindžama?

Rohindže su muslimanska manjina u Mjanmaru - nemaju državljanstvo i smatraju se nelegalnim migrantima iz susednog Bangladeša, iako Rakajn nazivaju domom već decenijama.

Vojska Mjanmara napala je Rakajn prošle godine nakon što su Rohindže napale policiju.

Od avgusta 2017. godine, više od 700 hiljada Rohindži napustilo je Mjanmar i prebeglo u Bangladeš, a hiljade ljudi izgubilo je živote.

Optužbe za kršenje ljudskih prava nad Rohindžama uključuju ubistva, silovanja i spaljivanje kuća.

Podeli sa prijateljima