Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

19:31, 23. 2. 2022.

| BBC News na srpskom

Kuba, Formula 1 i istorija: Dan kada je Fidel Kastro nakratko kidnapovao čuvenog Manuela Fanđa

Autor: BBC News na srpskom
Fanđo
Bernard Cahier/Getty Images
Huan Manuel Fanđo

Predveče 23. februara 1958. godine, višestruki svetski šampion Formule 1, Huan Manuel Fanđo, krenuo je na večeru u hotelu Linkoln u Havani, prestonici Kube.

Fanđo je zajedno sa drugim vozačima odsedao u luksuznom hotelu i ovo je trebalo da bude jedno lagano veče pred sutrašnju trku, drugi po redu Kubanski Gran Pri.

Međutim, kada se sa prijateljima našao u lobiju hotela, umesto ljubaznog konsijerža, prišao mu je mladić u kožnoj jakni sa pištoljem u ruci.

„U ime Pokreta 26. jul, pođite za mnom", izjavio je, a čuveni trkač je znao koga mladić predstavlja.

Jedan od Fanđovih prijatelja je dohvatio dekorativni uteg za papir, spreman da njime gađa napadača, ali mladić ga je samo mirno upozorio.

„Ne mrdajte. Napravite li jedan pokret, pucaću."

Fanđo je samo mirno otišao sa mladićem do automobila parkiranog ispred hotela u samom centru Havane.

Tako je petostruki svetski šampion kidnapovan noć pred trku.

Iako je u tom trenutku delovalo kao da je u pitanju jedan od najstresnijih incidenata u svetu automobilizma, i svakako jedan od većih skandala u kojim se našla kubanska vlada krajem pedesetih godina prošlog veka, argentinski vozač je proveo poprilično mirnu noć u apartmanu na tajnoj lokaciji, uz finu večeru.

Čitav događaj je kasnije opisao samo kao još jednu u nizu „avantura" iz njegovog uzbudljivog života.

Ko ga je kidnapovao i zašto?

Zbog čega kidnaperi nisu tražili nikakav novac za otkup i zašto ih je čuveni trkač razumeo?

Priča o kidnapovanju najpoznatijeg sportiste na svetu zapravo mnogo više govori o političkoj situaciji na Kubi pedesetih godina, nego što predstavlja samo jedno uzbudljivo poglavlje iz sveta trkačkih sportova.

Trka kao privid normalnosti

U to vreme, pod vladavinom predsednika Fulhensia Batista Zaldivara, Kuba je bila stecište bogatih Amerikanaca.

Uz mnoštvo kazina, noćnih klubova i bordela, Havana je sve više podsećala na ostrvsku verziju Las Vegasa, i predsednik Batista je mislio da je automobilska trka još jedan način za privlačenje bogatih turista i investitora.

Prvi kubanski Gran Pri održan je samo godinu dana ranije, 1957.

Iako ovo nije bila zvanična trka F1 šampionata, svi veliki vozači su učestvovali, privučeni pozamašnom nagradom koju je garantovala kubanska vlada.

Pored Fanđa - koji je osvojio Veliku nagradu Kube 1957. godine - učestvovali su i Britanac Stirling Mos, pobednik trke 24 časa Le-Mana Kerol Šelbi, kao i budući svetski šampion Fil Hil.

Ali trka u Havani je bio i pokušaj kubanskog predsednika da održi nekakav privid normalnosti, makar u prestonici.

Nezadovoljstvo vladajućim režimom već neko vreme se osećalo u vazduhu.

Pobunjenici predvođeni Fidelom Kastrom su 1953. godine pokušali da svrgnu Batistu sa vlasti, ali bezuspešno.

Kastro je prvo završio u zatvoru, a potom u Meksiku, gde je upoznao argentinskog revolucionara Ernesta Če Gevaru.

Vratio se na Kubu 1956. godine, rešen da oslobodi narod od Batistine diktatorske vladavine.

Skrovište je pronašao na planini Sijera Maestra, istočno od Havane i polako dobijao sve veću podršku Kubanaca.

Revolucionarni duh je postao sve prisutniji, što je dovodilo do čestih krvavih nereda na ulicama.

Međutim, uoči najglamuroznijeg sportskog događaja u prestonici, Kastro je shvatio da može da se izruga Batistinom režimu bez ijednog ispaljenog metka.

Kidnapovaće najveće trkačke zvezde.


Ko je bio Fanđo?

  • Iako se u Srbiji ustalila pogrešna transkripcija Fanđo, pravo ime ovo argentinskog vozača glasi Huan Manuel Fanhio
  • Poznat je i po nadimku Maestro
  • Rođen je 24. juna 1911. godine u mestu San Hose del Balkarse, u blizini Buenos Ajresa
  • Kada je imao samo 13 godina, napustio je školu i počeo da radi kao automehaničar
  • Već 1934. godine je počeo da vozi trke
  • Pet puta je osvajao titulu najboljeg vozača sezone Formule 1 - 1951. godine sa timom Alfa Romeo, 1954. sa Maseratijem, 1955. sa Mercedes-Bencom, 1956. sa Ferarijem, i 1957. ponovo sa Maseratijem
  • Preminuo je 17. jula 1995. u Buenos Ajresu u 84. godini
  • Njegov rekord od pet titula svetskog šampiona oborio je tek Mihael Šumaher 2003. godine

Noć pred Veliku nagradu Kube

Trudeći se da sve podseća na glamurozne trke koje su se održavala na drugim svetskim lokacijama, Batista je najbolje vozače smestio u luksuzni hotel Linkoln.

Ipak, kubanski predsednik nije mnogo ulagao u obezbeđenje takmičara, što je značilo da su Kastrovi sledbenici mogli bez problema da uđu u hotel.

Kada mu je otmičar rekao da predstavlja Pokret 26. jul, Fanđo je vrlo dobro znao o čemu se radi i nije pružao nikakav otpor.

Prvobitni plan je bio da bude kidnapovan i Stirling Mos, ali Fanđo je rekao otmičarima da će policija već opkoliti hotel dok ga oni budu tražili.

Ali naveo je još jedan razlog.

„Ne možete da odvedete Strilinga, on je na medenom mesecu", rekao je tada Fanđo, prema navodima sportskog kanala ESPN.

To, naravno, nije bila istina, ali je upalilo i otmičari su se predomislili.

Mos mu je ostao večno zahvalan zbog tog poteza.

„Zaista pristojan gest", izjavio je navodno tada Britanac, navodi sajt The New European.

Mos je celu noć proveo pod nadzorom, a policajci su na svaka tri sata kucali na vrata njegove sobe kako bi proverili da li je u krevetu.

„Bila je to veoma napeta noć", izjavio je Mos, navodi ESPN.

Fanđa su uveli u jedan od tri automobila koja su čekala ispred hotela Linkoln i odvezli u noć.

U međuvremenu se svetom proširila priča o njegovoj otmici.

Kako navodi ESPN, Batista je Kastra i njegove sledbenike nazvao „običnim banditima" koji su iz ove situacije hteli da izvuku samo novac.

Da sve bude još čudnije, nije bilo govora o odlaganju trke.

Ali mediji nisu bili tako blagonakloni prema kubanskom predsedniku, kriveći ga za incident i osuđujući to što pokušava da izokrene priču.

Sve je išlo po Kastrovom planu, sada je bilo ključno strpljenje.

Gostoprimstvo otmičara

Kastru nije bilo ni na kraj pameti da naudi čuvenom vozaču, ma koliko god Batista u medijima tvrdio suprotno.

Bio je svestan da neće dobiti podršku stanovnika ukoliko se Fanđu nešto desi.

Takođe, znao je da se revolucija, čiji je bio predvodnik, neće proširiti Centralnom i Južnom Amerikom ukoliko Fanđo nastrada.

Argentinca su svi obožavali, pa je tako i tokom kratkotrajne otmice uživao poseban status.

Iako su policajci mislili da su otmičari sakrili vozača na planini, on je zapravo bio u stanu u gradu.

Otmičari su ga poslužili sočnim biftekom sa krompirima, pošto su ga ipak kidnapovali kada je bio na putu ka sali za ručavanje, a takođe su mu dali i radio kako bi mogao da sluša prenos trke.

Ali Argentinac nije bio raspoložen za radijski program.

„Bio sam sentimentalan. Nisam želeo da slušam prenos jer sam se osetio nekako nostalgično", izjavio je mnogo godina kasnije, prenosi ESPN.

Fanđo
George Stroud/Express/Hulton Archive/Getty Images

Razumevanje višeg cilja

Fanđa su oslobodili brzo po završetku trke.

Kastro je strahovao da bi čuveni vozač mogao da nastrada u obračunu pobunjenika sa policajcima koji bi došli da ga oslobode.

Pre nego što su ga pustili, naterali su ga da napiše pismo u kojem navodi kako ga dobro tretiraju.

Pošto je njegovo pismo objavljeno, otmičari su ga ostavili blizu rezidencije argentinskog ambasadora u Havani.

Da sramota po kubansku vlast bude još veća, dok je još trajala policijska potraga za njim, Fanđo se pojavio na konferenciji za štampu i izjavio da se ni u jednom trenutku nije osetio ugroženo.

„Ako je to što su pobunjenici uradili bilo iz opravdanog razloga, onda ja, kao Argentinac, to prihvatam", izjavio je Fanđo na konferenciji za štampu.

Vozaču se lično izvinio Faustino Perez, jedan od Kastrovih sledbenika, i rekao mu da će uvek biti drag gost na Kubi.

Otmica je trajala kratko, oko 24 časa, pa Fanđo nije mogao da razvije Stokholmski sindrom, ali je svejedno izjavio da se dobro slagao sa otmičarima.

„Ja sam samo video mlade ljude koji su radili nešto šta su smatrali pravednim", rekao je vozač, prenosi sajt The New European.

Prava tragedija

Pored opšteg skandala koji je izazvala otmica najboljeg vozača, sama trka se pretvorila u pravu tragediju.

Posle samo šest krugova, dogodila se nesreća na stazi.

Kubanski vozač Armando Garsija Sifuentes je izgubio kontrolu nad žuto-crnim ferarijem, izleteo van staze i srušio most.

Sedmoro ljudi je stradalo, a više od 40 je bilo povređeno.

Vozač poršea, Šveđanin Ulf Noriden, izašao je iz vozila i pokušao da pomogne.

„Nisam ni mogao da vidim ferari. Tela su bila na sve strane", izjavio je posle trke.

Organizatori su i ovog puta pokušali da svale krivicu na Kastrove simpatizere, optuživši ih da su namerno prosuli ulje na stazu.

Međutim, vozači su izjavili da je bilo poprilično jasno šta se dogodilo: ulje se izlilo iz motora poršea argentinskog vozača Roberta Mijeresa.

Pobednikom je proglašen Mos, koji je bio u vođstvu u trenutku kada je trka prekinuta.

Očigledno, nikome nije bilo do slavlja.

„To više nije bilo važno", rekao je Britanac.

„Posle svega što se desilo tog vikenda…".

Pokušaj kidnapovanja vozača Formule 1, pola veka kasnije

Proći će 52 godine pre nego što će još neko pokušati da kidnapuje vozača Formule 1.

U subotu, 6. novembra 2010. godine, neposredno posle kvalifikacija, vozača Meklarena Džensona Batona su presreli članovi bande u Sao Paolu u Brazilu.

Pokušaj napada ili kidnapovanja - nikada nije utvrđeno šta su napadači zaista nameravali da urade - odigrao se samo nekoliko stotina metara od trkačke staze.

Srećom, tada tridesetogodišnji Baton se nalazio u blindiranom vozilu kojim je upravljao policajac i uspeli su da pobegnu naoružanim napadačima.

U kolima su bili i vozačev otac, Džon, menadžer Ričard Godar i trener Majk Kolije.

Berni Eklston, nekadašnji čelnik Formule 1, insistirao je da je bezbedno održati trku u Sao Paolu, iako su mnogi izrazili zabrinutost.

„Dolazim ovde već 40 godina. Šetao sam i vozio sam se ovim ulicama, išao po restoranima u gradu i nikada nisam video ili čuo nešto zastrašujuće", izjavio je Eklston, a preneo je Gardijan.

Operacija Fanđo

Priča o Fanđovom kidnapovanju je, u najmanju ruku, filmična, zato i ne čudi da je po njoj snimljen i igrani film.

Operacija Fanđo, u režiji Alberta Lekija, premijerno je prikazana 16. marta 2000. godine u Argentini.

Fanđa je glumio argentinski glumac Dario Grandineti.

Za ulogu Pilar u Operaciji Fanđo, kubanska glumica Laura Ramos osvojila nagradu za najbolju žensku ulogu na festivalu u Havani.

Fanđo
Bernard Cahier/Getty Images
Huan Manuel Fanđo, sa devojkom Andreom Bebom Berrue posle pobede na trci za Veliku nagradu Italije, u Monci, 11. septembra 1955. godine

Kraj trke

Fanđo se nije vratio da ponovo vozi trku u Havani.

Kada se 1960. godine održavala treća, ujedno i poslednja, Velika nagrada Kube, Havana je bila drugačija.

Revolucija je uspela, Kastro je postao premijer, Batista je bio u izgnanstvu, a Fanđo penzionisan.

Poslednju Veliku nagradu Kube drugi put je osvojio Mos, međutim, ni ovog puta trka nije prošla bez tragedije.

Venecuelanski vozač Etore Kimeri proleteo je ferarijem kroz ogradu i survao se u uvalu pored puta.

Podlegao je ranama nešto kasnije u bolnici.

Uprkos velikoj popularnosti, kubanske vlasti su ubrzo zabranile automobilske trke, označivši ih kao „buržoasku" aktivnost.

Pismo prijatelja

Na njegov osamdeseti rođendan, 24. juna 1991. godine, Fanđo je dobio mnogo čestitki.

Ali jedna se posebno istakla.

Bila je to čestitka sa Kube na kojoj je pisalo „Tvoji prijatelji, otmičari".

„Nikada nisam otkrio policiji ko su", izjavio je Fanđo tada.

„Oni mi to nisu zaboravili."

Novinar Mik O'Hara, naveo je da nije poznato da li su tu čestitku poslali isti oni koji su oteli argentinskog vozača nekoliko decenija ranije.

„Međutim, to je pokazalo da su, i posle 33 godine, na tom ostrvu i dalje živeli ljudi koji su cenili gosta koji je u njihovu zemlju došao kao sportski idol, a napustio je kao politički ambasador", napisao je O'Hara.


Pogledajte video o vozaču sa invaliditetom koji se vratio na stazu


Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima
KOMENTAR DANA

Ne. Nisam toliko bogat da letujem u Srbiji.

Aleksandar Stošić čitalac

Tekst: Od danas prijava za vaučere od 15.000 dinara