Lažne vesti i istinski saveznici: Borba u kojoj miševi mogu da nam pomognu
Moguće je da smo otkrili novo oružje u borbi protiv dezinformacija - miševe.
U sklopu stalne borbe protiv „dip fejkova" - video i audio snimaka sa poznatim ličnostima, nastalim uz mašinsko učenje, a pravljenim tako da izgledaju i zvuče autentično - istraživači se okreću novim metodama u pokušaju da budu korak ispred ove sve zastupljenije tehnologije.
A jedna od suludih ideja upravo se testira na Institutu za neuronauku Univerziteta u Oregonu. Istraživački tim radi na obučavanju miševa kako bi razumeli nepravilnosti u govoru, zadatak koji životinje umeju da izvrše sa izuzetnom tačnošću.
Oni se nadaju da će na kraju istraživanje moći da se iskoristi kao pomoć za sajtove poput Fejsbuka i Jutjuba u otkrivanju „dip fejkova" pre nego što bi oni mogli da se rašire onlajn - mada, da bude sasvim jasno, kompanijama neće biti potrebni njihovi vlastiti miševi.
„Iako mislim da je ideja o prostoriji punoj miševa koji u realnom vremenu otkrivaju lažne audio snimke na Jutjubu zaista slatka", kaže Džonatan Sonders, jedan od istraživača sa ovog projekata, „mislim da to nije praktično iz očiglednih razloga."
„Cilj je da naučimo lekcije kako to oni rade i onda to primenimo na kompjuteru."
Kategorizacija miševa
Sonders i njegov tim uče miševe da razumeju mali niz fonema, zvukova koje pravimo, a koji razlikuju jednu reč od druge.
„Naučili smo miševe da nam ukažu na razliku između zvukova 'b' i 'g' u gomili različitog konteksta, okružene različitim vokalima, tako da prepoznaju 'bo' i 'bi' i 'ba' - sve te različite suptilne stvari koje uzimamo zdravo za gotovo."
„I zato što mogu da nauče taj veoma složeni problem kategorizacije različitih govornih zvukova, mislimo da je moguće obučiti miševe da razlikuju lažni i pravi govor."
Miševi bi dobili nagradu svaki put kad pravilno prepoznaju govorne zvukove, što se dešavalo u 80 odsto slučajeva.
To nije savršen rezultat, ali u kombinaciji sa postojećim metodama otkrivanja „dip fejkova" mogao bi da bude izuzetno vredan doprinos.
Ne možemo da se oslanjamo na greške
Većina „dip fejkova" u upotrebi danas već na prvi pogled nisu pravi, a obično se koriste da bi se šalili sa subjektom, umesto da ga oponašaju.
Dokaz za to je dip fejk „Marka Zakerberga" koji nam otvoreno govori kako krade podatke korisnika.
Ali to ne znači da uverljivo oponašanje neće biti problem u ne tako dalekoj budućnosti - zbog čega je to postala značajna tema razgovora na ovogodišnjem Blek Hetu i Def Konu, dvema hakerskim konferencijama koje se svake godine održavaju u Las Vegasu.
„Rekao bih da je dobra procena da je za obuku dip fejka potrebno između 100 i oko 500 dolara u pogledu troškova korišćenja kompjuterskog oblaka", rekao je Metju Prajs, iz baltimorske firme za sajber bezbednost Zirofoks.
On je tu da govori o najnovijim metodama stvaranja „dip fejkova", ali i najsavremenijim načinima za njihovo otkrivanje.
Prajs je pričao o tome kako su efikasne metode do sada bile upotreba algoritama za otkrivanje neobičnih pokreta glavom ili nedoslednog osvetljenja. Jedan trag otkriven među loše napravljenim „dip fejkovima" bio je da ljudi u njima često ne trepću.
Ali ove tehnike oslanjaju se na to da tvorci „dip fejkova" prave greške u radu ili na slabosti u trenutno dostupnoj tehnologiji. To je luksuz koji neće večno trajati.
„Malo je verovatno da ćemo videti mnogo 'dip fejkova' u predizbornoj trci za 2020. godinu", kaže Prajs za BBC.
„Ali kako ova tehnologija bude nastavila da se razvija, što nama otežava da otkrivamo lažnjake, veća je verovatnoća da ćemo ih videti kako se koriste u operacijama uticaja na tok izbora."
Tu zabrinutost već su izrazili američki političari visokog profila koji „dip fejkove" doživljavaju kao potencijalno novu dramatičnu eskalaciju pokušaja da se dezinformišu američki glasači.
„Neprijatelji Amerike već koriste lažne slike da bi širili nezadovoljstvo i razdor među nama", rekao je republikanski senator Mark Rubio, govoreći za Hil početkom godine.
„E sad, zamislite samo moć video snimka na kom izgleda kao da su ukradeni glasovi, neprimereni komentari nekog političkog vođe ili ubistvo nevinih civila u sukobu u inostranstvu."
- Šta je Državni data centar i kakve veze ima sa vašim podacima
- Vocap na meti hakera - softver pratio šta korisnici rade
'Čip fejk'
Ali drugi smatraju da je opasnost od „dip fejka" prenaglašena. Ugledni stručnjak za sajber bezbednost Brus Šnejer, iz harvardske Kenedijeve škole, rekao je da napori usmereni ka otkrivanju „dip fejkova" potpuno promašuju suštinu.
„Stvari koje se dele, koje su lažne... Nisu čak ni suptilne. A opet se masovno dele, zar ne?"
„Problem nije u kvalitetu lažnjaka. Problem je da mi više ne verujemo legitimnim izvorima vesti i da delimo stvari zbog vlastitog društvenog identiteta."
On ukazuje na nedavni viralni video sa demokratskom kongresmenkom Nensi Pelosi, u kom je audio snimak izmenjen u pokušaju da se ona predstavi kao da je pijana. Snimak je brzo opovrgnut, ali to nije bilo bitno - pregledan je više od milion puta.
„To nije bio dip fejk, već čip fejk", istiće Šnejer.
„Dok god ljudi gledaju video snimke ne zbog pitanja 'Da li je to istina?' već zbog pitanja 'Da li ovo potvrđuje moj pogled na svet?', onda će oni to da dele... Zato što je to ono šta su oni."
I zaista, jedan stav koji dele mnogi eksperti ovde jeste da bi na kraju rasprava oko „dip fejkova" mogla da ispadne mnogo štetnija nego sami „dip fejkovi".
Postojanje tehnologije i naše strahove od nje određeni političari mogli bi da iskoriste da ubede glasače kako je nešto što je i te kako pravo zapravo samo „dip fejk".
Pratite Dejva Lija na Tviteru Tweets by DaveLeeBBC
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
13. 9. 2024.
Vanredna situacija u Nišu je zadnjih 12 godina svakodnevno...
Dragan čitalac