Izbori na Kosovu ove godine nisu novina.
Posle vanrednih parlamentarnih izbora u februaru, svih 38 opština na Kosovu biraće na lokalnim izborima u nedelju svoja nova rukovodstva.
Parlamentarni izbori doneli su ubedljivu pobedu Samoopredeljenju Aljbina Kurtija koji je mogao samostalno da formira Vladu pa su lokalni izbori prvi veliki politički test za ovu stranku.
Dve najveće opozicione stranke, Demokratski savez Kosova (LDK) i Demokratska partija Kosova (PDK) u lokalne izbore ulaze sa podmlađenim rukovodstvima i ambicijama da zadrže uticaj u velikom broju opština.
Srpska lista ima kandidate u svim opštinama sa srpskom većinom i želi da zadrži sva gradonačelnička mesta.
- Sukobi na Kosovu, dan kasnije: Situacija mirna - „tužilac Srbin, sudija Srbin, većina uhapšenih Albanci"
- Za koga glasaju Srbi na Kosovu
- Ko je ko na političkoj sceni Kosova
- Zbog čega se na Kosovu ponovo glasa posle samo 16 meseci
Birači će pred sobom imati dva listića - jedan na kome biraju gradonačelnika i jedan na kome glasaju za buduće članove opštinskih skupština.
U gradonačelničkoj trci pobeđuje onaj koji u prvom krugu osvoji više od 50 odsto glasova ili će se dva najbolja kandidata ponovo sučeliti u drugom krugu.
Na izborima za skupštine opština, glasači biraju stranačke liste, ali i posebnim glasom određuju kandidata kome daju podršku.
Preliminarni rezultati iščekuju se nekoliko sati posle zatvaranja birališta u 19 sati, uz napomenu da na Kosovu u 22 sata počinje policijski čas, kao mera borbe protiv virusa korona.
Bitka za Prištinu
Tri najveće partije na Kosovu centralni okršaj vode za Prištinu.
Grad sa 200 hiljada stanovnika sigurno će dobiti novog gradonačelnika pošto se aktuelni Špend Ahmeti ne nalazi među kandidatima.
Na poslednjim izborima 2017. godine, Špend Ahmeti slavio je u drugom krugu pobedu nad kandidatom LDK Arbanom Abrašijem, a razlika je bila manja od 400 glasova u korist kandidata Samoopredeljenja.
Aktuelni gradonačelnik Ahmeti je na vlast došao kao deo Samoopredeljenja 2013. godine, ali je 2018. napustio ovu partiju i osnovao svoju, Socijaldemokratsku partiju Kosova.
Pre Ahmetija, Priština je tradicionalno imala gradonačelnike iz LDK, stranke koju je osnovao Ibrahim Rugova.
Najpoznatiji među njima je Isa Mustafa, na čelu grada od 2007. do 2013. godine, koji je bio i prethodnik Aljbina Kurtija na mestu premijera Kosova.
Prema popisu iz 2011. godine, u Prištini živi 97,8 odsto Albanaca, jedan odsto Turaka, 0,3 odsto Aškalija, 0,2 odsto Srba.
Dvadeset godina ranije, na popisu 1991. godine, Priština je imala sto hiljada stanovnika više, 78,7 odsto Albanaca, 13,3 odsto Srba i 3,2 odsto Roma.
Sedam kandidata nadmeće se za mesto gradonačelnika: Arben Vitija (Samoopredeljenje), Perparim Rama (LDK), Uran Ismailji (PDK), Daut Haradinaj (Alijansa za budućnost Kosova), Gzim Mehmeti (Alijansa Novo Kosovo), Fljorim Isufi (Balisti) i Avni Čakmaku (Fjalja).
BBC donosi profile ključnih kandidata.
- „Godina kada je mržnja produbljena": Referendum na Kosovu - 30 godina kasnije
- Šta je Specijalni sud za Kosovo - u 100 i 500 reči
- Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
Perparim Rama (LDK)
Dugokosi 45-godišnji arhitekta tek pre šest meseci život je preselio iz Londona u Prištinu.
„Nisam novi momak u gradu - rođen sam ovde, živeo do 16. godine, pa sam se na neki način vratio 2004. kada sam otvorio arhitektonski biro i bio sam tu bar jednom mesečno sve ove godine.
„Pokušavao sam da pomognem i drugim gradonačelnicima, ali nisam naišao na razumevanje", kaže on za BBC.
Kaže da ga politika ne interesuje, da je u grad došao na poziv Demokratskog saveza Kosova jer želi da transformiše rodni grad.
„Ćerka mi ide u najbolju školu u Londonu, živimo na Noting Hilu u centru Londona, vozim teslu - živim sjajan život, moja deca žive sjajne živote.
„Ako ću promeniti život moje dece zbog nečega ovde, postaraću se da to bude nešto veliko, da ostavim neko nasleđe koje je veće od onoga što novac može da kupi."
Njegovi planovi protivnicima na izborima zvuče megalomanski i nerealno, a Rama bi finansije za projekte novih puteva, opere, galerija, pozorišta nalazio i u partnerstvima sa privatnim investitorima, što mnogi opisuju kao izvor korupcije na Balkanu.
„Mislim da se sada zakon shvata daleko ozbiljnije, a da je korupcije manje nego ranije ili da se bar može lakše kontrolisati.
„Ovaj koncept bi svima doneo dobro, a interesi bi se poklopili jer bi ovaj regenerisani kvadratni metar vredeo mnogo više od nekog prenaseljenog."
Otvorenost planira i u otvaranju međunarodnog nadmetanja ideja kako rešiti jedan od vodećih problema u Prištini - ogromnih nedavno niklih stambenih četvrti u kojima nema prostora za zelene površine, škole i vrtiće, pa ni puteve i ulice jer je svaki kvadrat korišćen za novu stambenu zgradu.
„Ljudi su veoma zainteresovani za regeneraciju kroz model javno-privatnog partnerstva jer su zaglavljeni - možda imaju svoje stanove, ali je kvalitet života jako nizak.
„Nema prirodnog svetla, hladno je i vlažno - sve to ima negativan uticaj na njihove živote, a niko i ne želi da kupi njihove stanove."
Tvrdi da je saobraćajnu gužvu, koja je postala svakodnevica u Prištini, moguće rešiti izgradnjom gradskih prstenova, ali kaže i da razmišlja o prigradskim naseljima.
„Razmišljamo o selima koja su vrlo specijalizovana, treba da sačuvamo njihov potencijal jer neka mogu biti sela zdravlja na velikim nadmorskim visinama, neka bi mogla biti posvećena sportu, neka umetnosti i kulturi ili organskoj poljoprivredi.
„Priština je postala turistički grad, posebno kada dijaspora dođe tokom letnjeg raspusta i zimskih praznika, a tada nedostaje događaja - nema izložbi, festivala, muzeja savremene umetnosti, pozorišta."
Na pitanje po čemu bi voleo da ostane upamćen u istoriji rodnog grada, umesto projekta Rama bira formulaciju - „da se ljudi nasmeju kada pomisle na njega".
„Ljude zaista interesuju male ili velike stvari koje menjaju njihov život, zato je važno govoriti njihov jezik i razumeti potrebe.
„Većina ih ima veoma jednostavne potrebe, često u vezi sa bezbednošću - da li sa psima lutalicama, javnom rasvetom ili trotoarima koje su zakrčili automobili, a vazduh je zagađen, nedostatkom škola."
Tvrdi i da želi da bude gradonačelnik svima, pa i manjinskim grupama u Prištini.
- Zašto je važna Zajednica srpskih opština
- Ko sve nije deo „Otvorenog Balkana" i zašto
- Kako su politika i istorija zaplele kolo na Kosovu
Uran Ismailji (PDK)
Psiholog i magistar javne uprave, Uran Ismailji smatra da ga do mesta gradonačelnika Prištine ne vode skupoceni planovi.
„Ja ne predlažem glomazne projekte, velike zgrade - skloniji sam popravkama u gradu sa rešenjima koje nije teško sprovesti i za koje je potrebno promeniti svest.
„Možete uvoditi skupe projekte, ali oni će propasti ako ih zajednica ne prihvati", kaže Ismailji za BBC.
Ključ razvoja on vidi u demografiji i izuzetno mladom stanovništvu Prištine.
„Grad treba da isprati već postojeću energiju mlade populacije, preduzetništva, rastuće IT zajednice, gde je digitalizacija sve važnija.
„Ovde je internet dostupan za 97 odsto ljudi, to je važan podatak na kome se može graditi novi način razmišljanja."
Za osnovnu boju u kampanji odabrao je zelenu, između ostalog i zbog toga što želi da u gradu napravi Centralni park koji bi se prostirao oko Palate omladine i sporta (nekadašnja sportska hala Boro i Ramiz) i stadiona Fadilj Vokri.
„Zgrade jesu važne, ali centralni park nedostaje Prištini - u pandemiji je bilo još očiglednije koliko je ljudima u stanovima teško u izolaciji.
„Znam da postoje mnoge veze ljudi sa zgradama administracije koje se tu nalaze, ali verujem da dolazi novo vreme digitalizacije", kaže on na konstataciju da bi zbog parka morale da budu preseljene zgrade policije, ministarstava, ali i jedan od najvećih parkinga u gradu.
U svoj koncept zelenog grada uključio je i 100 kilometara biciklističkih staza i besplatni gradski prevoz, za koji tvrdi da postoje sredstva.
„Nećemo rešiti problem saobraćaja u gradu parking mestima - nikad ih ne možete imati dovoljno.
„Želim da promenim svest o tome kako se krećemo po gradu, da smanjimo ulaz u grad tako što ćemo napraviti parkinge na obodu grada čiji će korisnici onda moći besplatno da koriste gradski prevoz."
Ismailji smatra da manjinsko stanovništvo u Prištini već sada može da dođe do svih usluga u gradu, ali dodaje i da je spreman da razgovara o teškoćama.
„Priština je veoma prijateljski grad koji je prošao ožiljke rata, ali smatram da je Kosovo postalo primer kako vlasti pokušavaju da uključe manjine - nema takvih sličnih primera u regionu.
„Ko god smatra Prištinu sopstvenom kućom, bez obzira na nacionalnost, religiju ili manjinsku grupu - ja ću biti njihov gradonačelnik", kaže Ismailji.
- Da li demonstracije na Kosovu 1981. godine i danas imaju posledice
- Kurti za BBC: „Analiziraćemo sa Bajdenom nejasnoće Vašingtonskog sporazuma"
Arben Vitija (Samoopredeljenje)
Doskorašnji ministar zdravlja podneo je ostavku na mesto u vladi 1. oktobra, pa je u kampanji za gradonačelničko mesto proveo nešto više od dve nedelje.
Rođen je u Prištini, a medicinu je završio u Tirani.
Deo gradske vlasti bio je od 2013. do 2018. godine, kada je u timu Špenda Ahmetija vodio resor gradskog zdravstva.
U dva premijerska mandata Aljbina Kurtija bio je ministar zdravlja.
Arben Vitija nije odgovorio na poziv za razgovor za BBC.
Gračanica - i ostale srpske predizborne priče
Srpska lista jedina je politička opcija koja ima kandidate u svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu, na izborima koji protiču u senci napetosti posle kriza sa policijskom akcijom na severu Kosova i pitanju priznavanja registarskih tablica Srbije i Kosova.
Organizacija bliska zvaničnom Beogradu, ali i članica Vlade Kosova, želi da zadrži punu kontrolu nad vlašću u opštinama gde je i do sada bila neprikosnovena.
Najneizvesnije bi moglo da bude u Gračanici, opštini centralnog Kosova nadomak Prištine, gde se kao protivnik kandidatkinji Srpske liste Ljiljane Šubarić pojavljuje njen doskorašnji partijski kolega Branimir Stojanović.
On je pre izbora saopštio da napušta Srpsku listu i samostalno se kandidovao u Gračanici.
„Građani će mnogo više uticati na sopstveni život, rešavaće se problemi koji nemaju veze sa visokom politikom već svakodnevnim životom.
„Želimo izgradnju obilaznice oko Gračanice, tako zaštitimo manastir, ali i stvorimo pešačku zonu, zaustavimo ispuštanje hemijskog otpada u reku Gračanku", kaže Stojanović za BBC.
Na opasku da su se dosadašnji protivkandidati Srpske liste žalili na neravnopravan tretman i pritisak na birače, Stojanović kaže da veruje da su ljudi „oguglali na pritiske".
„Kada vam politika postane pretnja, nećete dobiti pozitivan odgovor, već revolt sa druge strane.
„Verujem da ogromna većina ljudi neće prihvatiti takav odnos, a ja želim da stvorim jedinstvo do koga ćemo doći kroz razgovor, ne kroz nametanje mišljenja i pretnje - ljudima je toga dosta i, kako god da se izbori završe, ubeđen sam da će se ovde desiti velike promene."
Njegova protivkandidatkinja, doktorka stomatologije Ljiljana Šubarić najpre je odgovorila na poziv BBC i rekla da će se javiti, da bi zatim prestala da odgovara na poruke i pozive.
U tri od četiri opštine na severu Kosova, Srpska lista imaće po jednog protivkandidata za predsednika opštine iz albanskih partija, dok će u Klokotu, Zvečanu, Zubinom Potoku, Partešu i Štrpcu biti i kandidata drugih srpskih lista ili nezavisnih kandidata.
U Ranilugu je na glasačkom listiću samo jedno ime - Katarine Ristić-Ilić iz Srpske liste.
Kandidati Srpske liste nadmeću se i u opštinama Novo Brdo i Obilić.
Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
4. 11. 2024.
Atlantida da budemo
Slobodan Živković Čitalac