Srbija ide u pravcu „visokokorumpiranih zemalja", sa medijskim okruženjem koje je „neadekvatno za slobodu izražavanja", navodi se u istraživanju nevladine organizacije Crta.
U njoj „nema dovoljno političke volje da se reše problemi u javnoj upravi", a sudije su „pod pritiskom vlasti" sa ovogodišnjim „najlošijim izborima do sada".
Istraživači Crte su merili napredak Srbije na osnovu pet političkih i društvenih oblasti koji se smatraju stubovima demokratije, a i kriterijumima za ulazak u Evropsku uniju.
To su stanje u medijima, pravosuđu, javnoj upravi, ali i borba protiv kriminala i korupcije. Posmatrali su i sam izborni proces.
- Srbija - zemlja vanrednih izbora
- Korupcija na Balkanu - zašto „padaju" samo bivši
- Šta bi bilo da nije bilo 12. marta
U čemu je Srbija najlošija, a gde je najbolja
Srbija je bila najbolji đak kada je u pitanju reforma javne uprave, a najlošije stoji u borbi protiv korupcije - rezultati su istraživanja Crte.
Istraživačica ove organizacije Tamara Branković za BBC na srpskom kaže da je nezahvalno da se porede ove oblasti.
Ipak, dodaje da je Srbija „najmanje napredovala u borbi protiv korupcije jer se glavni strateški dokumenti ne donose i ne prilagođavaju aktuelnim društvenim okolnostima, a preporuke relevantnih međunarodnih organizacija se delimično ispunjavaju".
Organizacija Fridom haus ocenila da je u Srbiji u prošloj godini došlo do porasta korupcije, pogotovo one na visokom nivou.
„Do 2019. godine korupcija na visokom nivou postala je sve jača, a već krhke antikorupcijske institucije su dodatno oslabljene", piše u izveštaju ove organizacije za prošlu godinu u kom se podseća da je SNS došao na vlast koristeći parolu borbe protiv korupcije.
Malo je pokrenutih istraga, a kamoli presuda u ovim slučajevima, pa deluje da se problem korupcije na visokom nivou pogoršava, ocenjuje Fridom haus.
Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić nedavno je rekao da na korupciju u Srbiji utiče visoka zavisnost privrede i građana od javnog sektora.
„Glavni generator korupcije jeste partijska kontrola nad javnim sektorom, koja daleko prevazilazi nivo donošenja političkih odluka u skupštini i vladi", rekao je on.
„U velikom delu javnog sektora ključne odluke potpisuju lako zamenljivi vršioci dužnosti, koji svoj položaj duguju političkim moćnicima, umesto da polažu račune građanima", objašnjava Nenadić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost.
Nenadić je rekao da se korupcija ne može ni smanjiti, ni suzbijati sve dok postoji nizak nivo vladavine prava i otvoreno kršenje zakona, dok tužilaštva ne ispituju slučajeve koruptivnog ponašanja, dok se ne poveća podrška nezavisnim kontrolnim telima.
U izveštaju GREKO, anti-korupcijskom telu pri Savetu Evrope, utvrđeno je da od 13 preporuka za suzbijanje korupcije, Srbija nijednu nije primenila u potpunosti.
Prema tom izveštaju, Srbija je 10 preporuka delimično primenila, ali one za sprečavanje korupcije poslanika, sudija i tužilaca nisu usvojene. Po objavljivanju izveštaja, Ministarstvo pravde navodi da su usvojeni zakoni o poreklu imovine, o lobiranju i o sprečavanju korupcije.
Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija je za N1 komentarisala da „zakonske odredbe ne garantuju sprovođenje suštine preporuka GREKO - jačanje uloge Agencije za borbu protiv korupcije, proširenje nadležnosti kada je reč o sukobu interesa poslanika, sudija i tužilaca... da se otkloni svaka sumnja da može doći do neprimerenog uticaja na ljude koji donose zakone."
Premijerka Ana Brnabić priznala je da je problem to što ustavna reforma u oblasti pravosuđa nije sprovedena, ali kaže da odgovornost za to ne snosi Vlada.
„Za to je dalje potrebna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini. To je ono što mi nismo imali i zato nismo mogli da usvojimo amandmane na Ustav u oblasti pravosuđa i zato te odredbe stoje neusvojene.
„Čim bude postojala dvotrećinska većina u nekom sazivu parlamenta, onda će to biti ispunjeno. A onda to treba i implementirati", rekla je ona, preneo je N1.
- Ana Brnabić u SNS-u: Nestranačke ličnosti i politika
- Ko je Nebojša Zelenović u 100, 300 i 500 reči
- Gde su i šta rade bivši ministri finansija
Kako je prošlo 30 godina višestranačja
Šta je sa javnim preduzećima
Istraživanje Crte pokazuje da je „uslovno rečeno, najveći pomak učinjen u oblasti reforme javne uprave zbog procesa digitalizacije, usled čega je građanima dostupan sve veći broj elektronskih usluga", kaže Branković.
„Izvesnih pomaka ima i u profesionalizaciji rada državnih službenika zbog unapređenja načina na koji se vrednuju znanja, veština i ponašanje", dodaje ona.
Proces reforme javne uprave se odvija duže od decenije, a Srbija tu najbolje stoji, iako su mnogi procesi i dalje na čekanju.
„Usled zaobilaženja konkursnih procedura prilikom zapošljavanja, javna uprava postaje pogodno tle za zapošljavanje kadra političkih partija koje su u tom trenutku na vlasti", kažu u Crti.
„Temeljna reforma ovako velikog sistema podrazumeva sinhronizovane napore u unapređenju nekoliko podsistema, velika finansijska sredstva i strukturne promene".
Branković dodaje da je najvažnije da prekine „praksa zapošljavanja visokih državnih službenika u svojstvu vršilaca dužnosti".
„Političke partije mogu vrlo lako da vrše uticaj na službenike koji su VD statusu jer im ova funkcija nije garantovana".
U proteklih nekoliko godina Srbija pada i na lestvici indeksa percepcije korupcije i kreće se sve više ka veoma korumpiranim zemljama, kažu u Crti.
„Iako se zakoni usklađuju sa evropskim, slabe institucije nisu u stanju da ih dosledno sprovode", kaže Branković.
„To se ogleda i u Zakonu o uzbunjivačima koji je prilikom donošenja bio među boljima. Suštinski, to ništa nije promenilo, uzbunjivači su ostali nezaštićeni gde vrlo često trpe pritiske tih slabih institucija".
Sudije i tužioci bili su pod posebnom lupom istraživača, a utvrđeno je da Srbija nije realizovala ustavne promene u oblasti pravosuđa kako bi nacionalni pravni okvir usaglasila sa evropskim standardima.
„Komentarisanje sudskih odluka putem medija jedan je od najzastupljenijih instrumenata koji nosioci drugih grana vlasti koriste kako bi uticali na nosioce pravosudnih funkcija u Srbiji", kaže Branković.
Kako izgleda posmatranje izbora
Demokratski samo na papiru
Ono što je uobičajeno kod gotovo svih kriterijuma napretka društva jeste da neki zakoni i jesu doneti, ali se često ne primenjuju.
Tako u istraživanju Crte stoji da „uprkos tome što su medijski zakoni u Srbiji u velikoj meri usklađeni sa pravnom tekovinom Evropske unije i međunarodnim standardima slobode medija, medijsko okruženje u Srbiji ne može se oceniti adekvatnim za razvoj slobode izražavanja".
Srbija na skali Svetskog indeksa medijskih sloboda Reportera bez granica iz godine u godinu pada.
Tako se 2020. godine snalazi na 93. mestu od 180 zemalja. To je pad za 34 mesta u poređenju sa 2016. godinom.
U 2016. godini zabeleženo je ukupno 69 slučajeva pritisaka i napada na novinare, dok je takvih slučajeva u 2019. godini bilo čak 119, podaci su Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
- „Smrt Slavka Ćuruvije odbija da umre"
- Sloboda medija u Srbiji: Napadi političara i manjak solidarnosti
- Demokrate i socijalisti - dva lica srpskih stranaka
„Broj verbalnih i fizičkih napada kao i pritisaka na novinare raste, a učinak pravosudnih organa u postupcima povodom ovih napada nije na zadovoljavajućem nivou", kaže Branković.
„Većina medija, uključujući i javne medijske servise, nije finansijski samoodrživa i u značajnoj meri oslanja se na sredstva lokalnog i republičkog budžeta, koja se često dodeljuju u nedovoljno transparentnim postupcima".
Učinak pravosudnih organa u postupcima povodom napada na novinare ne doprinosi stvaranju atmosfere u kojoj bi novinari osećali da imaju veću institucionalnu zaštitu, dodaje Branković.
Šta kaže vlast o medijima?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uoči parlamentarnih izbora, da „mediji u Srbiji nikada ni u jednoj izbornoj kampanji nisu bili otvoreniji nego što je to danas slučaj".
Međutim, početkom godine, na panelu „Sloboda medija u krizi", na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu Vučić je rekao da nije ponosan na stanje medija u Srbiji.
Tada je pomenuo slučaj novinara portala Žig info Milana Jovanovića kome je u decembru 2018. godine podmetnut požar u kući.
„Jedan čovek je napisao nešto u lokalnim novinama protiv lokalnih moćnika. Na naše iznenađenje, napali su mu garažu i podmetnuli požar koji se proširo na kuću. Njegova porodica je bila ugrožena... nisam mislio da se to može desiti u mojoj zemlji", rekao je Vučić.
Iako je od ovog incidenta prošlo skoro 20 meseci, suđenje protiv osumnjičenih - među kojima je i bivši predsednik opštine - još uvek traje.
Tamara Branković takođe pominje primere ubistava novinarke Dade Vujasinović 1994. i novinara Milana Pantića 2001, koji su i dalje u predistražnoj fazi, dok je postupak povodom ubistva Slavka Ćuruvije 1999, posle nedavnog ukidanja prvostepene presude, vraćen na ponovno suđenje.
- Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči
- Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
- Povratak iz penzije zbog lokalnih izbora
„Najlošija izborna godina"
Srbija je sprovela izbornu reformu, posle pregovora vlasti i opozicije uz posredovanje članova Evropskog parlamenta.
„U izbornoj godini, nasuprot svim dobrim praksama međunarodnih organizacija koje su relevantne za izborni proces, zakoni su menjani kako bi se deo opozicije koji je u bojkotu ipak opredelio da na izborima učestvuje", kaže Branković.
„Sve ove aktivnosti nisu dovele do suštinske promene gde je izmena zakona ostala samo formalna, a praksa je ostala i dalje ista".
Na kritike zbog izmena zakona u izbornoj godini, Vučić je početkom godine rekao da je smanjenje izbornog cenzusa sa pet na tri odsto urađeno u skladu sa evropskim i demokratskim načelima.
„To smo uradili i zbog poboljšanja demokratskog ambijenta, zbog bolje reprezentativnosti, u skladu sa demokratskim načelima i niko ne može da kaže da to nije izrazito demokratska norma, sem što postoje dušebrižnici koji razumeju da im bojkot neće uspeti, a nekako bi da podrže one koji bi pomalo da destabilizuju Srbiju", rekao je Vučić.
Funkcionerske kampanje je ipak bilo, dodaju u Crti.
„Nazadovanje demokratije su potvrdile mnogobrojne međunarodne organizacije, među kojima je i Fridom haus, koja je ove godine ocenila Srbiju kao hibridni režim", kaže Branković.
„Mediji, koji su postali igralište vladajuće političke partije, doprineli su iščezavanju pluralizma političkih aktera što je na kraju najviše uticalo na izborne rezultate.
„Imajući u vidu sve okolnosti, ova izborna godina se može okarakterisati kao najlošija do sada u odnosu na prethodne izborne godine".
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
5. 10. 2024.
Južne vesti juče objavile članak a od jutros je počelo sa čišćenjem i sređivanjem ispred stanice kod lokomotive. Posao završili za tri sata, eto koliko je bilo potrebno da se bar nešto dovede u red
Vremeplov Čitalac