Međunarodni dan starijih osoba: „Umerenost i što manje sekiracije - recept za dugovečnost"

Vasilj Radinović je vojni penzioner koji ima 95 godina. Sa ćerkom uživa u jesenjim danima u beogradskom parku Tašmajdan. Kaže da baš tu voli da popije kaficu.

Vitalan, očuvanog uma, priča o tome kako je nekad bilo, a kako je danas i donosi zaključak da je starijima važno da imaju „mir, zdavlje, penziju i da ih mladi poštuju ".

I da svega toga danas nedostaje.

„Nekada smo bili slobodniji, sigurniji, nije bilo toliko ubistava, bilo je više vaspitanja", kaže Radinović za BBC na srpskom.

• Kad su godine samo broj: Upoznajte ragbiste starije od 90 godina
• Meksikanka završila osnovnu školu u 81. godini
• „Penzije su realno niže do 1,8 odsto nego pre pet godina"

O položaju starijih u Srbiji kaže da se živi onako kako se ko snašao.

Danas se širom sveta obeležava Međunarodni dan starijih osoba sa ciljem da se skrene pažnja na probleme s kojima se suočavaju, kao što su starenje i zlostavljanje starijih.

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije Suzana Paunović rekla je da je ovaj dan prilika da se još glasnije progovori o pravima starijih koji čine sve veći procenat stanovništva.

Procenat osoba starijih od 65 godina do 2030. godine iznosiće najmanje 22 odsto, što je skoro svaki četvrti stanovnik Srbije, piše na sajtu Crvenog krsta Srbije.

Mladima fali vaspitanje

„Neću da grešim dušu, ima i finog sveta, ustanu kada uđem u tramvaj, ponude mi da sednem", priča Radinović o tome kako se mladi danas odnose prema starijima.

Kroz smeh prepričava razgovor sa jednom komšinicom koja mu je rekla da dobija penziju iz dva dela i da je srećna zbog toga, jer joj unuci onda dolaze u posetu češće.

„Mladi ipak ne obraćaju toliko pažnju na penzionere.

„Kvalitet života diktira visina penzije. Ima onih koji žive pristojno, ali čini mi se da više ima onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem", kaže Radinović.

Svoje staračke dane provodi u umerenosti, baš kako je i živeo do sad.

„Umerenost i što manje sekiracije je recept za dugovečnost", kaže.

• Penzioner sam, a od plate živim
• Kada počinje starost: Odgovor zavisi od toga gde živite

Kada ostarimo, počnemo da smetamo

Vesna N. je tek napunila 60. godina.

Živi u Beogradu, a nakon bombardovanja 1999. godine ostala je udovica. Ima ćerku.

Kaže da život starijih ume da bude težak i to ne samo u Srbiji i da je jedan od glavnih problema taj što mladi ne obraćaju pažnju na njih.

„I moja ćerka ume da bude takva. Slično se ponašaju prema svojim roditeljima i njene drugarice", kaže Vesna N. za BBC na srpskom.

Misli da ljudi kada završe svoj radni vek, više nikome ne trebaju, budu skrajnuti i zaboravljeni, jer je „njihovo vreme prošlo".

„Kada im trebate onda vas traže, a kada je obrnuto, ignorišu vas. Teško je", kaže Vesna.

Srbija- zemlja starijih

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je jedna od najstarijih zemalja u svetu, sa prosečnom starošću od 43.6 godina (podatak iz 2018. godine).

Najstariji regioni su južna i istočna Srbija, gde je čak 25 odsto stanovništva starije od 60 godina, podaci su Crvenog krsta Srbije.

Starost karakteriše postojanje određenih klišea, odnosno stereotipa, koji se odnose na diskriminaciju zbog godina.

To su oni stavovi, odnosno stereotipi koji prikazuju starije ljude kao slabe, nesposobne za rad, fizički i mentalno spore.

Najčešći stereotipi se odnose na to da su:

• Stari ljudi oni „čije vreme je prošlo"
• Stariji ljudi bespomoćni
• Stari ljudi postaju senilni
• Starije žene su manje vredne od mlađih žena
• Stariji ljudi ne zaslužuju zdravstvenu negu

Ovi stereotipi mogu da spreče stare osobe da u potpunosti učestvuju u društvenim, političkim, ekonomskim, kulturnim, duhovnim aktivnostima.

Penzioneri jedu iz kontejnera

Generalni sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije Ljubiša Babić kaže za BBC na srpskom da je život penzionera u našoj zemlji težak i neizvestan. I da je to zbog toga što su stariji diskriminisani.

„700.000 penzionera u Srbiji se hrani ostacima iz kontejnera", tvrdi Babić.

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije Suzana Paunović rekla je da stariji ljudi u Srbiji uglavnom žive sami, odnosno da od oko 450.000 domaćinstava u kojima žive starije osobe, više od polovine su ona u kojima starija osoba živi sama.

Paunović je kao jedan od važnih poteza koji će poboljšati položaj starijih osoba, navela najavljeno povećanje penzija.

"Cilj Vlade je i da se dodatno poveća kvalitet usluga u zdravstvenom sistemu. Prema podacima Ministarstva zdravlja, u prethodne dve godine, više od 325.000 građana učestvovalo je u akciji besplatnih preventivnih pregleda. Stariji sugrađani pokazali su veliko interesovanje za ovu akciju Ministarstva zdravlja", rekla je Paunović.

Ljubiša Babić se, međutim, osim na penziju žali i na zdravstvo, jer se, kako kaže, stariji svakodnevno suočavaju sa „nekvalitetnim i nezadovoljavajućim lečenjem".

„Kada zovete Hitnu pomoć, uglavnom pitaju koliko godina imate, jer na osnovu toga odlučuju da li da uopšte izlaze na teren".

„A nisu ni lekari krivi, oni nemaju čime da leče", tvrdi Babić.

Smatra i da će promena starosne granice za odlazak u penziju dovesti do toga da će stari raditi do smrti.

„Šta tako star čovek i može da radi?", pita se Babić.

Promenu na bolje vidi u primeni zakona i pravila koja se tiču starijih osoba, koja su davno usvojena.

„Potrebno je da smo humaniji jedni prema drugima".

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]