Mini hidro-elektrane: Reka na Novom Zelandu koja može da vas tuži

Vlada Novog Zelanda je 2017. dodelila status pravnog lica reci Vanganui. Od tada, druge zemlje slede ovaj primer u pokušaju da zaštite životnu sredinu.

Reka Vanganui, koja protiče kroz srce Severnog ostrva Novog Zelanda, jedna je od najvećih prirodnih blaga ove zemlje.

Reka izvire na severozapadnoj strani snežne planine Tongariro, koja je inače aktivni vulkan, i krivuda 290 kilometara kroz zelena brda i planine do Tasmanovog mora.

• Zašto su borci za opstanak reka Srbije spremni da žrtvuju i sopstvenu slobodu
• U fotografijama: Meštani sela Topli Do na straži
• Koji su najveći ekološki problemi Balkana

Plemena Vanganui, poštuje ovu reku vekovima, po njoj nosi ime i iz nje crpi svoje snagu i duh.

Vanganui je 2017. godine postala prva reka na svetu kojoj je dodeljen status pravnog lica, čime je stavljena tačka na jedan od najdužih sudskih procesa u istoriji Novog Zelanda.

Projekat izgradnje malih hidroelektrana sa ciljem prelaska na korišćenje energije iz obnovljivih izvora, tokom poslednjih nekoliko godina podigao je veliku prašinu na Balkanu.

Od Valbone u Albaniji, preko Kopaonika i Stare planine u Srbiji do Kruščice u Bosni i Hercegovini, aktivisti su organizovali proteste protiv gradnje malih hidroeletrana zbog „uništavanja reka".

Na štetu po životnu sredinu, biljni i životinjski svet, upozoravaju i stručnjaci.

Aktivisti u Srbiji i okolnim zemljama nastavljaju da vode borbu za zaštitu reka, pojedini i pred sudom.

Maori, starosedelački polinezijski narod Novog Zelanda, nakon više od 160 godina izborili su se da reka dobije pravnu zaštitu.

Plemena Vanganui gaje duboku povezanost sa rekom najmanje 880 godina, koju su uspostavili više od 700 godina pre naseljavanja Evropljana.

Reka je njihov osnovni izvor hrane, po njoj plove kanuom i grade sela na njenim obalama.

Prema verovanju u maorskoj kulturi, tupuna ili „preci" [posle smrti] nastavljaju da žive u prirodi. Zajednica je dužna da štiti kako prirodu koju je nasledila, tako i pretke.

Veruje se u čvrstu povezanost ljudi i vode, a maorska poslovica kaže: „Ja sam reka i reka je ja".

• Stara Planina: Kako je selo Dojkinci dobilo šansu za novi život
• "Hoću reke neću cevovod"

Od kada je reka dobila status pravnog lica, nanošenje štete reci izjednačeno je sa nanošenjem štete plemenu.

Ako dođe do bilo kakvog kršenja zakona ili pretnji, kao što je zagađenje ili neovlašćene aktivnosti, reka može da podnese tužbu.

Ovo takođe znači da reka može da ima imovinu, a protiv nje se takođe može podneti tužba.

Pojam „ekološkog lica" proučava se kao jedan od načina zaštite prirode bar od sedamdesetih godina prošlog veka.

U knjizi „Da li drveće treba da ima status?" američki profesor prava Kristofer D. Stoun ističe da ekološki interesi treba da budu prepoznati odvojeno od ljudskih.

Njegov rad uticao je na maorske akademike Džejmsa Morisa i Hasintu Ruru, koji su napisali „Glas rekama" u kojem obrazlažu zašto vode na Novom Zelandu treba da imaju status pravnih lica.

Reka Vanganui nije jedini primer prirodnog resursa koji je dobio status pravnog lica na Novom Zelandu.

Zaštićeno područje Te Urevera, dom predaka plemena Tuho, 2014. je postao prvi prirodni resurs pravno lice na Novom Zelandu.

Planina Taranaki, sveti stratovuklan za Maore koji postoji već 120.000 godina, je 2018. godine takođe dobio ovaj status.

Međutim, reka Vanganui je možda najuticajniji primer: nakon što je 2017. proglašen pravni status, reke Gang i Jamuna u Indiji, kao i sve reke u Bangladešu takođe su dobile zakonska prava.

Ova odluka je u Indiji kasnije poništena.

Tekst: Luana Harumi

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]