Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

20:15, 2. 12. 2021.

| BBC News na srpskom

Muzika i zdravlje: Noćna muzika - idealna za uspavljivanje

Autor: BBC News na srpskom
koncert
Getty Images
Za komad „Spavaj" Rihter kaže kako je to „lična uspavanka za ovaj pomamni svet… manifest za neku sporiju egzistenciju"

Nesanica je za mnoge bila simptom pandemijskih karantina. Krega Armstronga, nagrađivanog orkestarskog, elektronskog i filmskog kompozitora i muzičara, duge besane noći su navele da šeta svojim krajem u Glazgovu u kojem se suočavao sa jezovitom usamljenošću isprekidanu bukom ambulantnih vozila koja su jurila ka bolnicama.

Ovakve noći su ga vodile i ka njegovom kućnom studiju u kojem je ostajao do zore komponujući komade koji će na kraju postati njegov najnoviji album Nocturnes: Music For Two Pianos (Nokturna: Muzika za dva klavira).

„Regularno sam provodio vreme u studiju oko 1, 2 ili 3 ujutro; tek sam počinjao da komponujem na klaviru", kaže Armstrong za BBC Kultura.

„Mislim da sam bio motivisan time da skrenem pažnju sa košmara oko nas.

„Bio je to vrlo mračan period za mnoge - znam mnogo ljudi koji su imali užasan period, pa sam hteo da vidim neko svetlo na kraju tunela".

Armstrongova Nokturna čini 14 intimnih numera i one možda deluju pomalo pojednostavljeno u odnosu na muziku iz njegovog inače veoma obimnog kataloga.

U njemu se nalazi nekoliko albuma sa muzikom za filmove kao što je recimo Romeo i Julija Baza Lurmana, zatim muzika za biografiju Reja Čarlsa ili saradnja sa sastavom Masiv Atek za Rojal Šekspir trupu.

Sve one su veoma emotivne i apsorbujuće.

One takođe obnavljaju duboko ukorenjenu i kreativno fluidnu tradiciju nokturna, ili noćne muzike.

Uticajni irski kompozitor/pijanista/učitelj Džon Fild je prva precizno imenovana nokturna objavio 1814. godine.

Ova forma (muzike stvorene da bi bila izvođena posle 11 uveče) se zapaža i u delima umetnika kakvi su bili Frederik Šopen (koji je objavio 18 nokturna između 1832. i 1846, dok su tri objavljena posthumno, 1849.) i Klod Debisi (čija su Tri nokturna, objavljena 1900, bila inspirisana simbolističkom poezijom francuskog pesnika Anrija de Renijea).

Tu su i kompozitori iz 20. veka kao što su Erik Sati, Bendžamin Britn i mnogi drugi.

„Sama ideja da nazovem ovaj album Nokturna je bila veoma praktična; sve numere su bile napisane usred noći", smeje se Armstrong.

„Forma nokturna nije zadata. Za mnoge muzičare je, po mom mišljenju, ona bila vrlo slobodna - nije imala nikakvu hipoteku koja bi je činila muzikom koja šalje nekakve velike poruke.

„To su kratke vinjete koje odražavaju trenutak. To je koncizan i emotivan muzički prostor".

Armstrongova Nokturna su poprilično kratke numere, između jednog i pet minuta, ali su zato iskreni i prepuni nade.

On lično svira oba klavirska dela, jer je karantin onemogućavao prisustvo drugih muzičara (,,Sa dva klavira sam dobijao veoma opipljiv zvuk; skoro da ne znate kada i šta svira, zvuk je skoro ambijentalan").

Noćna raspoloženja su više refleksivna nego što su linearna.

Nokturno broj 11 je posveta toliko voljenom japanskom umetniku Rjuičiju Sakamotu i njegovom naizgled jednostavnom (ali i komplikovanom i višeslojnom) kompozitorskom stilu.

Nokturno broj 12 inspirisan muzičkom kutijom koja je nekada pripadala Armstrongovoj baki.

„Pretpostavljam da se uvek postavlja pitanje kako sagledavamo vreme u različitim delovima dana", kaže Armstrong.

„Tokom noći zvuci su drugačiji nego danju i čula su verovatno pojačana".

Zamagljene linije

Kreativne granice su verovatno najnejasnije kada padne mrak.

Noćna muzika očigledno nije rezervisana samo za zapadna prostranstva; džez standardi su natopljeni besanim atmosferama (kao na primer Round Midnight, bibop klasik Teloniusa Monka iz 1944.).

Budni kasno noću, nekada se osećamo kao da smo privučeni veselju ili privrženosti (možda čak i jednom i drugom); indijska klasična muzika ima duhovne napeve (raga) koja se povezuju sa različitim delovima dana (ili različitim sezonama).

U indijskom izdanju magazina Tajms iz septembra 2016, klasični pevač Pandit Đasrađ opisuje očaravajuće malkune (meditativne napeve) iz Hindustana kao formu „koja se peva u sitne sate, posle ponoći. Efekti te rage su umirujući i opojni".

Zbirka eseja Nokturna: popularna muzika i noć, istražuje svetsku multižanrovsku scenu noćne muzike, od Londona do Berlina, Tokija i Džogdžakarte i ovu muziku smešta u kasne noćne sate, kada se iz pozadinske buke transformiše u udarnu snagu.

Urednici ove zbirke, Đakomo Bota i Džef Stal kažu:

„Muzika oživljava noć i oslikava je, ali i doprinosi njenom tempu, stimulišući pokrete u noćnim klubovima, barovima i koncertnim dvoranama i dajući gradovima noćni naboj i društvenu snagu".

„Ona hrani i pojačava intenzitet noći, ograđuje se od raznih društvenih energija i to sve samo pojačava granicu između dinamičnih noći i dana koje provodimo u stolicama".

koncert
BBC/JA Films and Globe Productions/Mike Terry
Maks Rihter je osmosatnu kompoziciju Spavanje izvodio širom sveta, između ostalog i u Sidneju, Parizu, Londonu i Los Anđelesu

Dok sam bio dete, osećao sam kao da bi noć mogla da bude i neko onostrano igralište (iako sam se mraka i plašio).

U kasnom tinejdžerskom dobu, ostajanje budnim kasno u noć je bilo obredna obaveza, bez obzira na to da li sam noć provodio u noćnim klubovima ili jureći rokove u pisanju zadatih eseja.

Noćna muzika kao da uvek izoštrava čula i to ne samo na plesnom podijumu, već i mnogo dalje - ona je bila saundtrek za te nebulozne sate u kojima se vreme pretače iz jednog datuma u drugi.

Mnoge savremene pesme uspevaju da dočaraju tu besanu atmosferu, bez obzira da li se radi o klupskom hitu Insomnia sastava Fejtles iz 1995. godine sve sa refrenom ,,I Can't Get No Sleep" (Ne mogu da zaspim), veličanstvenom rejv-pop hitu3 A. M. Eternal grupe KLF iz 1991, ili o čuvenoj čikaškoj haus numeriI Fear the Night (Plašim se noći) Tajrija Kupera.

Enigmatični producent Burial je takođe sakupio svoja noćna raspoloženja u istoimeni album iz 2006. godine, kao što je elegičnu numeru Night Bus (Noćni autobus).

Britanski autor Pjuma Blu (Džejkob Alen) je ove godine istražio ličnu dugogodišnju borbu sa nesanicom na odličnom debitantskom albumu In Praise of Shadows.

Njegov izraz zvuči u isto vreme i elegantno i sirovo, naročito na omamljujućoj elektro-soul numeri Opiate („Spavam mnogo duže nego ranije… Hvala anđelima koji me prate/I dalje u grobu, ipak, uplašen/mora da gubim razum").

Jedan od najneverovatnijih koncerata kojim sam prisustvovao je bilo kontinuirano osmočasovno (od 11 uveče do sedam ujutro) izvođenje uspavanke Sleep (2015) publici koja je ležala u vrećama za spavanje.

Sećam se kako sam sporadično dremao za vreme ovog osmosatnog koncerta, a svaki put kada bih se probudio osećao sam se smireno zbog prisustva muzičara i nanovo uljuljkan zvucima.

Uspavljujući bas ritmovi koji kao da su dolazili iz utrobe i „muzička svitanja" koja su muziku lagano ubrzavala i pojačavala.

Rihter je ovaj komad napravio u saradnji sa neuronaučnikom Dejvidom Iglmenom, a inspirisan klasičnim delima kao što su Goldbergove varijacije Johana Sebastijana Baha iz 1741, koje je naručio jedan ruski diplomata zbog nesanice.

Goldbergove varijacije je ove godine na proslavi BBC-ja izvela nova klavirska zvezda Pavel Kolesnjikov.

Kada sam intervjuisao Rihtera, on je sve objasnio:

„Komad dolazi iz mojih ličnih osećanja. Postao sam vrlo umoran pojačanom virtualizacijom naših života; stalno smo na nekom ekranu, što znači da smo primorani da konstantno budemo spremni za to".

„Želeo sam da napravim nešto što će funkcionisati kao antidot tom osećanju i da iz tehnološke faze postojanja izvučem nešto bazično ljudsko.

„Uvek sam smatrao kako je san veliki rezervoar u kojem možemo da se povežemo sa nečim što je veće od nas - pa sam poželeo da to i ohrabrim, ali i da napravim politički iskorak sa ove pokretne trake".

Potpis ispod slike -

„Jedna od polaznih osnova sa komadom Sleep je bila veoma direktna; kada su nam deca bila mala, često sam odlazio i svirao koncerte koji bi kasnije bili emitovani na radiju, a Julija (Julija Mar, Rihterova supruga) bi to slušala u nekoj drugoj vremenskoj zoni, obično usred noći.

„O tom graničnom pojasu, kada ste pred samim snom, počeli smo da mislimo kao o prostoru u kojem se dešava muzika. Izvođenje komada Sleep je nešto kao ekstremni sport", dodaje on.

„Imam na stotine stranica ispisanih klavirskom muzikom i to je pravi fizički izazov. Uvek moram sam da se džetlegujem, kako bi moj nastup bio kao da je rano jutro".

Još jedan veliki talenat ovog doba koji je inspiraciju dobio od besanih noći je kompozitorka i muzičarka Ana Meredit.

Njen divan i dirljiv rad na albumu Four Tributes to 4AM iz 2011. godine je baziran na snimcima noćne muzike nastalih u okolini Darbija.

„Negde sam pročitala tu depresivnu statistiku po kojoj najviše ljudi umire u 4 sata ujutru. Više nego u bilo koje drugo vreme", kaže Meredit.

„Uvek sam smatrala da je 4 ujutro 'ničije vreme'; 3 ujutro zvuči kao dobar provod od prošle noći, dok je 5 izjutra više kao rani start za naredni dan, tako da u stvari ne znate u koji se plan uklapa 4 ujutro u smislu jučerašnjeg ili sutrašnjeg dana".

„Imala sam ideju da uradim neku vrstu mini portreta različitih delova grada u 4 ujutro.

„Moja sestra Elenor i ja smo provele celu noć u okolini glavnog gradskog puta sa uređajima za snimanje - išle smo u kuće, klubove pred zatvaranje, parkove, odlazile smo do auto-puta ne bi li snimile automobile koji tuda prolaze, išle smo i malo van grada do tržnih centara koji su bili potpuno pusti, ako se izuzme obezbeđenje.

„Sećam se kako smo namerno usporavali tempo da bismo stvorile tu tešku, nelagodnu atmosferu, pre postepenog buđenja u poslednjem stavu kompozicije.

„Kada ste budni u tom 'magičnom trenutku' i kad su svi ostali tako ranjivi dok spavaju, osećate se kao da ste nabasali na neku tajnu".

Taj osećaj otkrivanja tajni i kršenja pravila je takođe nešto što noćnu muziku čini tako moćnom; ne možemo da spavamo, ali smo i hipersenzitivni.

I baš kao što i Armstrong to beleži u nokturnima, uvek postoji i osećaj probijanja kroz mrak, u neku novu svetlost.


Možda će vas zanimati i ovaj video: Zašto imamo noćne more i zašto su dobre za nas


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima