Nauka, zdravlje i rak: Dekodiranje genoma pomaže u identifikovanju vrste raka i daljem lečenju

Britanski naučnici počeli su veliko „arheološko istraživanje" raka u Velikoj Britaniji, analizirajući celokupni genetski sastav ili ceo niz genoma tumora kod 12 hiljada pacijenata.

Do sada najveća prikupljena količina podataka omogućila im je da otkriju nove obrasce u DNK kancerogenih ćelija, ukazujući na uzroke koji su još nepoznati, saopštili su istraživači.

Utvrđeni genetski tragovi će pomoći u dijagnozi raka, ali i tokom lečenja.

Mutacijom DNK-a menjaju se ćelije i tada dolazi do njihovog rasta i nekontrolisane deobe.

Te iskvarene verzije ćelija su najčešće nosioci tumora i kancera.

• Vakcina smanjuje rizik od raka grlića materice za skoro 90 odsto - studija
• Hoće li ovaj test doneti revoluciju u lečenju raka
• Na pragu velikog otkrića: Prvi korak ka leku „za sve vrste kancera“

Lekari su vrste kancera razvrstavali na osnovu toga gde se nalaze u telu.

Ključne informacije o tipu kancera mogu da pruže i vrste ćelija koje su zahvaćene, ali i sekvenciranje celog genoma tumora.

Sekvenciranje je zapravo dekodiranje tog genomskog sadržaja ćelija.

'Otisci dinosaurusa'

Dekodiranje celog genoma je relativno nova metoda, ali je dostupna u britanskom Nacionalnom zavodu za zdravstvo za mali broj specifičnih karcinoma,među kojima su i neki tipovi raka krvi.

Studija je poput „arheološkog iskopavanja", raka kod ljudi, rekla je Serena Nik-Zajnal, profesorka i konsultantkinja na Univerzitetskoj bolnici u Kembridžu, za BBC.

„Možemo da vidimo obrasce ili otiske u polju karcinoma - poput otisaka stopala dinosaurusa", objasnila je Nik-Zajnal.

Kancer se razlikuje od osobe do osobe, što znači da se može napraviti lični izveštaj o raku svakog pacijenta, a to je već korak bliže lečenju specifičnom za svakog obolelog.

Istraživački tim analizirao je anonimne DNK podatke, deo projekta kojim je predviđeno dekodiranje genomskog sadržaja kod više od 10 hiljada pacijenata obolelih od raka i retkih bolesti.

Zahvaljujući hiljadama genetskih promena uočenih u svakom tumoru koji su analizirali, istraživači su uspeli da otkriju njihove specifične kombinacije - takozvane „mutacione potpise" - koje mogu biti ključne za razvoj kancera.

Upoređujući podatke sa drugim međunarodnim projektima proučavanja genetskog porekla raka, potvrdili su već poznate obrasce, ali i otkrili 58 novih.

Neki „potpisi" mogu da ukažu jesu li pacijenti bili izloženi spoljnim uzrocima raka, poput pušenja.

Neki od tih „potpisa" pruža više informacija o genetskim abnormalnostima koje mogu da budu tretirane određenim lekovima, utvrdili su naučnici.

Istraživači su takođe napravili kompjuterski program kako bi pomogli naučnicima i lekarima da provere da li pacijenti kojima je urađeno sekvenciranje celog genoma imaju bilo koji od novootkrivenih mutacijskih tragova.

'Izazovno putovanje'

Obri, dvogodišnjoj devojčici iz Bedfordšira, dijagnostikovan je rak kada je imala samo 16 meseci.

Ona nije učestvovala u ovoj studiji.

Međutim, sekvenciranje celog genoma pomoglo je lekarima da identifikuju tip raka koji ona ima - rabdomiosarkom - retki oblik kancera koji pogađa mišiće uz kosti.

Rezultati su pomogli i da joj se pruži najbolji tretman i lečenje.

„Zbog neobičnog načina na koji se njen rak manifestovao, lekari nisu bili sigurni koji je tačan tip kancera.

„Test sekvence genoma pomogao im je da utvrde način lečenja i stabilizuju njeno stanje.

„Iako je pred nama izazovno putovanje zbog njene dijagnoze i lečenja, lakše je pošto znamo da ona nema nasledni rak i ne moramo da brinemo da bi to moglo da utiče i na našeg sina ili druge članove porodice", rekla je mama ove dvogodišnje devojčice.

Šta je genom

• Informacija potrebna za izgradnju ljudskog tela i održavanje zdravlja
• Napisan je hemijskim kodom koji se zove DNK
• Genom čine segmenti DNK - geni i drugi genetski materijal
• Većina karcinoma uzrokovana je ćelijama sa neobičnim promenama u njihovom genomu

Izvor: Britanski Nacionalni zdravstveni zavod za zdravstvo

Met Braun, profesor i glavni naučnik kompanije Genomis England rekao je da su „mutacijski potpisi primer korišćenja punog potencijala dekodiranja celog genoma."

„Nadamo se da ćemo iskoristiti mutacijske tragove viđene u ovoj studiji i primeniti ih u analiziranju pacijenata, sa krajnjim ciljem da se poboljša dijagnoza i lečenje obolelih od raka", rekao je Braun.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nauka (Science) a podržala ga je najveća britanska organizacija koja se bavi istraživanjem raka Cancer Research UK.

Polgedajte video: Mogu li istraživanja mRNK cepiva da pomognu u terapiji raka

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]