Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:02, 28. 10. 2020.

| BBC News na srpskom

Nova Vlada Srbije: Ko su „žena zmaj" i ostale na ministarskim mestima i zašto se o dve najviše priča

Autor: BBC News na srpskom
Ana Brnabić i Aleksandar Vučić
Fonet
Ana Brnabić i Aleksandar Vučić

Nova Vlada Srbije će od početka višestranačja imati najveći broj žena na ministarskim mestima - čak 10, a sa mandatarkom Anom Brnabić rodna ravnopravnost u izvršnoj vlasti biće skoro u potpunosti zadovoljena.

Od 23 ministra, deset su žene - između ostalih, Zorana Mihajlović i Jadranka Joksimović, koje su zadržale ministarska mesta, uz nova imena poput Irene Vujović, Darije Kisić Tepavčević i, po mnogima iznenađujuće, Gordane Čomić, koja je bila istaknuta članica Demokratske stranke i dugogodišnja poslanica opozicije.

„Zamisao Srpske napredne stranke o uključivanju većeg broja žena ima više ishodišta, ali se tu najpre radi o ženama koje su važne za samu stranku kojoj pripadaju i krugu važnih ljudi za SNS u njihovoj stranačkoj hijerarhiji.

„Tu se pre svega misli na ulogu koju imaju Zorana Mihajlović, Marija Obradović, Irena Vujović i Maja Gojković", kaže za BBC na srpskom Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, smatra da „sudeći po iskustvu i sličnim odlukama iz bliske prošlosti", nema prostora za „optimizam i veru" da će se ovom odlukom nešto suštinski promeniti.

„Nesporno je da će se sada Srbija bolje kotirati na raznim međunarodnim listama koje se bave zastupljenošću žena na mestima odlučivanja, ali te liste retko govore o tome da li one zaista imaju suštinsku moć odlučivanja", kaže Crnjanski za BBC na srpskom.

Do sada je najveći broj ministarki, njih šest, bio u drugoj Vladi Mirka Marjanovića, od 1998. do 2000. godine, i u prelaznoj Vladi 2000. godine, posle pada režima Slobodana Miloševića.

Na parlamentarnim izborima održanim u Srbiji 21. juna, koje je bojkotovao deo opozicije, a strani i domaći posmatrači imali primedbe na određene neregularnosti, vladajuća Srpska napredna stranka osvojila je 60,65 odsto glasova i 188 mandata.

Saopštavajući imena kandidata za ministarske pozicije, Aleksandar Vučić je rekao da će nova vlada imati „oročen mandat", najavljujući vanredne parlamentarne izbore za april 2022. godine.

Nova nestranačka lica - Gordana Čomić na meti kritika, Kisić Tepavčević iz Kriznog štaba u Vladu

Posle izbora, Vučić je najavio da bi u novoj vladi moglo da bude 50 odsto žena, kao i da je moguće da u kabinetu Ane Brnabić budu i neki iz opozicije čije stranke nisu prešle cenzus.

Upravo tako nešto se i desilo.

Iako nije bila na listi Srpske napredne stranke na ovogodišnjim parlemantarnim izborima, čelno mesto u novom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, pripalo je nekadašnjoj visokoj funkcionerki Demokratske stranke, Gordani Čomić - još jednoj nestranačkoj ličnosti, ali sa velikim političkim iskustvom.

„Nikada se ni u čemu nismo slagali, ja sam jednom rekao na televiziji da poštujem način njenog političkog delovanja bez obzira što su i ona i njena porodica bili najistaknuutiji u svim protestima i protiv mene lično i protiv SNS-a", rekao je šef naprednjaka posle sednice vrha stranke i saopštavanja imena kandidata za ministre.

Nije objasnio šta podrazumeva resor za društveni dijalog.

„Aleksandar Vučić na taj način šalje poruku da je SNS demokratična stranka, da je to stranka koja nema problema da u svoj rad uključi i ljude koji drugačije misle i ljude sa kojima su imali ozbiljne političke nesuglasice u prošlosti. Tu se misli na Gordanu Čomić", kaže Klačar.

Čomić u Skupštini
DS
Gordana Čomić

„Njen cilj će u najvećoj meri biti da bude neka vrsta spone između Vlade, odnosno vlasti i vladajućih stranaka i drugih aktera u dijalogu koji očekuje, kako stvari stoje, sve nas", dodaje Klačar.

Čomić je u više mandata od 2000. godine bila poslanica Demokratske stranke, a sa te pozicije je u prethodnom skupštinskom sazivu uputila predlog da zastupljenost žena na izbornim listama ubuduće bude 40 odsto, koji je u februaru i usvojen.

Ona se na taj način oglušila o odluku DS da bojkotuje rad parlamenta, zbog čega je „etički odbor predložio pokretanje disciplinskog postupka, a ne izbacivanje iz stranke", napisao je tada Dragan Lutovac na tviteru.

U maju je saopštila da je izbrisana iz članstva Demokratske stranke.

Na parlamentarim izborima 2020. je bila kandidatkinja na listi koalicije Ujedinjena demokratska Srbija, koja je osvojila manje od 1 odsto.

Na društvenim mrežama upravo je Gordana Ćomić i predlog iz vrha SNS-a da bude ministarka najviše komentarisana:

. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima