Očuvanje prirode: Ograničimo ljudski uticaj na prirodu da bi sprečili njeno propadanje, kažu UN

Čovečanstvo je na raskršću i mi moramo smesta nešto da preduzmemo kako bismo omogućili prirodi da se oporavi i usporili njeno „ubrzano propadanje".

Ovo je zaključak izveštaja Konvencije o biološkom diverzitetu Ujedinjenih nacija.

On navodi krupne tranzicije u osam tačaka koje bi mogle da pomognu da se zaustavi aktuelno propadanje prirode.

• Izumrle životinje koje više nećemo videti - i jedna koja se vratila iz mrtvih
• Ser Dejvid Atenboro otvorio Instagram profil u pokušaju da „spase planetu“
• Kako vi možete pomoći ugroženim životinjama Srbije

„Stvari moraju da se promene", izjavila je Elizabet Maruma Mrema, izvršna sekretarka konvencije.

„Ukoliko preduzmemo korake, prave korake - kao što su oni predloženi u izveštaju - možemo da sprovedemo tranziciju na održivu planetu.

Koja je veza između iskorišćavanja prirode i ljudskog zdravlja

Nove bolesti pojavljuju se u ljudskoj populaciji verovatno tri do četiri puta godišnje. Tek kad one počnu lako da se prenose sa čoveka na čoveka - kao korona virus - imaju potencijal da pokrenu pandemiju.

Ali povećavanje šansi za pojavljivanje nove bolesti povećava šanse da će ta bolest postati „novi Kovid-19".

I to zapravo nisu nove bolesti - one su samo nove za našu vrstu.

Ogromna većina epidemija rezultat je životinjskih bolesti koje su se prebacile na ljudsku populaciju.

• Upoznajte životinje koje moramo da sačuvamo
• Šta se dešava sa poljem mrtvih ptica nadomak Vršca

Ebola i HIV potekli su od primata; naučnici su povezali slučajeva ebole se konzumiranjem mesa zaraženih životinja.

Ugriz životinje zaražene besnilom veoma je efikasan način da se prenese bolest. I u dvadeset godina pre Kovida-19, sa životinja su se prebacili sars, mers, svinjski grip i ptičji grip.

Kako nastavljamo da preoblikujemo prirodni svet, sve više zadiremo u rezervoare životinjskih bolesti i dovodimo sebe u opasnost.

„Vršimo sve veći uticaj na populaciju divljih životinja, krčeći šume i terajući životinje da se sele i ulaze u naše okruženje", objašnjava profesor Metju Bejlis, veterinarski epidemiolog sa Univerziteta u Liverpulu.

„To dovodi do toga da patogeni koji izazivaju bolesti prelaze sa jedne vrste na drugu. I tako naše ponašanje globalno pospešuje širenje patogena sa životinja na ljude."

Kako ljudima ide zaštita prirode?

Konvencija je nazvala ovo „poslednjim izveštajem" o napretku što se tiče 20 globalnih ciljeva biodiverziteta zacrtanih 2010. godine sa rokom do 2020. godine.

„Došlo je do izvesnog napretka, ali nijedan od tih ciljeva neće biti do kraja ispunjen", kaže Maruma Mrema za BBC.

„Dakle, još mnogo toga mora da se uradi da bi se ispravila kriva gubitka biodiverziteta."

Pored toga što predstavlja ozbiljno upozorenje, ovaj izveštaj pruža i uputstvo kako ispraviti tu krivu.

„To može da se postigne", kaže Dejvid Kuper, zamenik izvršne sekretarke konvencije.

„Naredne godine u Kini ćemo imati konferenciju Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu, kada se od zemalja očekuje da usvoje okvir koji će predstavljati globalno obavezivanje da se priroda vrati na put oporavka do 2030. godine."

• Atenboro upozorava da je nastupila „klimatska kriza“
• Drveće „najbolje rešenje" za klimatske promene

Kako ograničiti uticaj ljudi na prirodu?

Taj okvir - nazvan „pariskim klimatskim sporazumom za prirodu", obuhvata osam krupnih tranzicija na koje moraju da se obavežu 196 zemalja:

• Zemljišta i šume: Zaštita staništa i smanjenje propadanja zemlje;
• Održiva poljoprivreda: Reorganizacija zemljoradnje kako bismo minimizovali negativni uticaj na prirodu preko aktivnosti kao što su krčenje šuma i intenzivna upotreba đubriva i pesticida;
• Hrana: Održivija ishrana sa primarno umerenijim konzumiranjem mesa i ribe i „dramatičnim smanjenjem" pravljenja otpada;
• Okeani i lovišta ribe: Održiva zaštita i oporavak morskih ekosistema i ribljih lovišta koji će omogućiti zalihama da se oporave i zaštita važnih morskih staništa
• Urbano ozelenjavanje: Stvaranje više mesta za prirodu u gradovima, gde živi skoro tri četvrtine nas;
• Slatka voda: Zaštita jezerskih i rečnih staništa, smanjivanjem zagađenja i poboljšanjem kvaliteta vode;
• Hitne mere u vezi sa klimom: Preduzimanje mera u vezi sa klimatskim promenama s „ubrzanim izbacivanjem fosilnih goriva u fazama";
• Pristup 'Jednog zdravlja': Obuhvata sve gore navedeno. To praktično znači upravljanje čitavom našom životnom sredinom - bilo da je urbana, šumska, poljoprivredna ili riblja - sa ciljem da se unapredi u „zdravu sredinu i zdrave ljude".

„Kovid-19 je surovi podsetnik veze između ljudskih dela i prirode", kaže Maruma Mrema. „Sad imamo priliku da budemo bolji posle Kovida."

Sama pandemija povezana je sa trgovinom divljih životinja i zalaženjem ljudi u šume, za šta naučnici kažu da povećava rizik od „prelivanja" bolesti sa divljih životinja na ljude.

Da li je bilo ikakvog napretka u poslednjoj deceniji?

U izveštaju se ističu neki uspesi: stopa krčenja šuma nastavlja da opada, istrebljivanje invazivnih stranih vrsta sa ostrva se povećava, a čini se i da raste svest o biodiverzitetu.

• Biljke nestaju dva puta brže od životinja
• Šta znači kad je zagađenje vazduha u ljubičastom

„Mnoge dobre stvari dešavaju se širom sveta i njih treba pohvaliti i ohrabrivati", kaže Maruma Mrema. Ipak, dodaje ona, stopa gubitka biodiverziteta neprikosnovena je u ljudskoj istoriji i pritisci su sve veći.

„Moramo da delamo odmah. Još nije prekasno. Inače će nas naša deca i unuci proklinjati zato što smo ostavili za sobom zagađenu, propalu i nezdravu planetu."

Pogledajte video kako je izgledao susret mlade aktivistkinje i čuvenog prirodnjaka

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]