Doris Dej je bila novo lice, prava američka devojka koja je postala jedna od najvećih svetskih filmskih zvezda, a njena ostvarenja punila su bioskope i donosila profit.
Tokom sjajne pevačke karijere izvodila je numere kao što su Whip Crack Away, Qué Será Será i Perhaps, Perhaps, Perhaps.
Na velikom platnu ova srdačna devojka iz komšiluka je uvek pronalazila pravu ljubav. U stvarnom životu nije imala mnogo sreće - udavala se četiri puta. Jedan od muževa ju je tukao, a drugi ju je opljačkao.
Kasnije ju je zadesila još veća tragedija - gledala je jedino dete kako umire od neizlečivog tumora. Posle toga se donekle povukla iz javnosti, živela okružena životinjama i vodila kampanje za njihova prava.
„Godine su samo broj"
Doris Meri En fon Kapelhof rođena je u aprilu 1922. godine u Sinsinatiju u porodici nemačkih doseljenika.
Ali decenijama je tvrdila da je rođena 1924. godine. A onda je 2018. objavljena njena krštenica.
Nije bila u pravu, ali se ponela kao da se ništa nije desilo.
„Oduvek sam govorila da su godine samo brojevi. Nikada nisam pridavala previše pažnje rođendanima", kazala je ona.
Njen otac, koji je radio kao nastavnik muzike, napustio je suprugu i otišao sa drugom ženom kada je Doris imala 12 godina. Samohrana majka je odgajila buduću zvezdu.
Od malih nogu Doris je pohađala časove plesa, tako da je već kao tinejdžerka imala redovne javne nastupe. Sa partnerom Džerijem Doertijem redovno je osvajala nagrade na lokalnim takmičenjima.
Zajedno su sanjali o angažmanu u Holivudu, ali veče pre nego što je trebalo da otputuju u Los Anđeles voz je udario u automobil u kojem se nalazila Dej.
Slomila je nogu i plesna karijera je bila gotova.
Oporavak je trajao mesecima. Vreme joj je brže prolazilo kada je pevušila slušajući radio i kako je rekla, „otkrila je talenat za koji nije ni znala da poseduje".
Posebno se divila Eli Ficdžerald.
Majka joj je organizovala časove pevanja, a kasnije je dobila priliku da se predstavi i na lokalnoj radio stanici. I baš tada ju čuo Barni Rep, poznati džez muzičar.
Prodor ka slavi
Rep je jednom prilikom rekao da je, pre nego što je otkrio Doris Kapelhof, odslušao 200 kandidatkinja na audicijama.
Pesma koja ga je oduševila bila je Day by Day. Rep je naveo da je Kapelhof baš u naslovu ove pesme pronašla inspiraciju za promenu umetničkog imena. Kapelhof je bilo predugačko za table ispred koncertnih hala na kojima su se najavljivali događaji.
Na veliku scenu probila se 1945. godine dok je pevala u orkestru Lesa Brauna.
Do tada se već udala i razvela od prvog muža Ala Džordena koji ju je fizički zlostavljao. Imali su jedno dete, sina Terija.
Zatim se 1946. udala za glumca Džordža Vajdlera, ali je taj brak trajao samo osam meseci. Vajdleru je smetao uspeh supruge.
Kada je 1946. godine napustila Lesa Brauna bila je jedna od najplaćenijih pevačica na svetu sa nekoliko hitova.
Nakon što je pevala na žurci koju je organizovao tekstopisac Sami Kan, Doris Dej je potpisala ugovor sa produkcijkom kućom Vorner Bros, a 1948. je glumila u filmu Romansa na otvorenom moru.
Narednih godina je snimila nekoliko mjuzikala koji su postali hitovi poput ostvarenja Čaj za dvoje i Vidim te u svojim snovima.
Njene uloge nisu bile previše zahtevne, ali je za publiku, poput američkih vojnika u Korejskom ratu, bila neodoljiva u ulozi devojke iz komšiluka koja se pretvara u zanosnu, divnu plavušu.
Karijera i u modnoj industriji
Dej je, zajedno sa trećim suprugom Martinom Melčerom, osnovala modnu kompaniju 1952. godine.
Godinu dana kasnije glumila je u mjuziklu Kalamiti Džejn. U ovom ostvarenju otpevala je nekoliko hit pesama uključujući i numeru Tajna ljubav koja je dobila Oskara.
Kritičare je oduševila u filmu Voli me, ili me ostavi. Glavnu mušku ulogu u ovom filmu igrao je Džejms Kegni.
Igrala je i u filmu Čovek koji je previše znao slavnog režisera Alfreda Hičkoka. Tu je i otpevala jedan od najvećih hitova Qué Será Será.
Najveći filmski uspeh ostvarila je 1959. godine kada je za ulogu u filmu Šaputanje na jastuku nominovana za Oskara u kategoriji najbolje glavne ženske uloge.
I tokom 1960-tih godina je nastavila da snima filmove, od kojih su neki imali solidne uspehe u bioskopima.
Ali kako je došla seksualna revolucija u toj deceniji, Dej je izašla iz mode.
Nije bila spremna da menja sopstveni imidž i ide u korak sa tadašnjim tokovima.
Odbila je i ulogu gospođe Robinson u filmu Diplomac. Tvrdila je da je scenario vulgaran i uvredljiv.
Povratak zvezde
Tadašnji suprug, koji joj je bio i menadžer, umro je iznenada 1968. godine. Dej je bila šokirana kada je saznala da je potrošio sav novac sa računa.
Pre smrti u njeno ime je potpisao ugovor za snimanje televizijskih serija. Iako iscrpljena, Dej je ispunila odredbe ugovora za zabavni šou koji se snimao do 1953. godine.
Morala je da vodi sudske borbe sa poslovnim partnerom pokojnog supruga, Džeromom Rozentalom. Na kraju je ipak dobila više 22 miliona dolara.
Četvrti put se udala 1976. godine za Berije Komdena, koji je bio konobar u jednom od njenih omiljenih restorana. Taj brak trajao je do 1981. godine.
Dej se na kratko vratila u javni život sa studijskim albumom Moje srce koji je 2011. godine ušao na listu Top 10 pesama u Velikoj Britaniji.
Ona se godinama borila za prava životinja i zalagala se za zabranu upotrebe krzna.
Predsednik Džordž Buš mlađi joj je 2004. godine dodelio Medalju slobode.
Zbog straha od letenja nije prisustvovala ceremoniji. Iste godine sin jedinac Teri, koji je bio pevač i producent, preminuo je od melanoma.
Dej je do poslednjeg dana pažljivo birala ko može da prikazuje njene filmove i pušta njene pesme. Izabrala je pse i mačke, a ne slavu. I nije žalila zbog toga.
Jednom prilikom je rekla da veruje da se stvari uvek odvijaju onako kako bi trebalo.
Ili kao što kaže pesma - Qué Será Será.
14. 11. 2024.
Pa pišu li "Rat i Mir" ili "dozvole" za gradnju ... koje Investitorima izgleda nisu potrebne!
Zlobnik II Čitalac