Šetate Kalemegdanom - od pogleda na ušće kod sveže restauiranog spomenika Pobednik, nastavljate obilazak srednjovekovne tvrđave, izlazite u park i stazama između redova lipa, bagrema, kestena i hrasta krećete ka zoološkom vrtu. I onda naletite na palme.
Sadnja palmi u Beogradu iznenadila je mnoge koji su se zapitali da li će preživeti beogradsku klimu i da li im je uopšte mesto u gradu bez mora.
Iz Botaničke bašte „Jevremovac" u Beogradu kažu za BBC na srpskom da vrsta palme Trachycarpus fortune - Visoka žumara - raste u zemljama sa mediteranskom klimom koja podrazumeva drugačiju vlažnost vazduha i blaže zime nego u Beogradu.
„Ove palme su živele sigurno više od 10 godina u jednoj klimi i trebaće im vremena da se adaptiraju na ovu našu", kažu iz Botaničke bašte.
- Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi „proizvela kiseonik za sve nas"
- Moramo brzo da sadimo drveće
- Gde vidiš mesto, tu drvo posadi - da li je baš tako lako
Odakle palme na Kalemegdanu
Ovo je prvi put u Beogradu da su na javnoj zelenoj površini zasađena stabla palmi, navodi se u saopšenju komunalnog preduzeća „Zelenilo Beograd".
Šest sadnica visokih 3,5 metra donete su iz Španije i zasađene ispred paviljona Cvijete Zuzorić na Kalemegdanu.
U saopštenju piše i da „smo poslednjih godina svedoci promene klime, odnosno da su zime u Beogradu postale blage i bez ekstremno niskih temperatura" i da je sadnja palmi, koje do sada nisu bile karakteristične za ovo podneblje, sada moguća.
Ova vrsta Visoke žumare raste i u Botaničkoj bašti, ali u stakleniku.
„Imamo palme iz suptropskih i tropskih predela koje takođe čuvamo unutra, a neke manje primerke iznosimo napolje samo tokom leta", kaže Marija Jončić, stručnjakinja za otvorene prostore i diplomirana inženjerka pejzažne arhitekture iz zelene oaze Beograda.
Palmi već ima u Beogradu, ali...
Iz JKP Zelenila Beograd navode da se u privatnim vrtovima u Srbiji već godinama unazad uspešno gaje palme, banane i masline kao i da „ova vrsta palme podnosi niske temperature, do -15 stepeni Celzijusa".
Da egzotične biljke nisu neuobičajene u srpskim baštama i na terasama potvrđuju i iz Botaničke bašte, ali dodaju da treba gledati sklop ostalih biljaka koje se nalaze u okruženju.
„Na Kalemegdanu raste vegetacija flore Balkana i ove egzotične palme se baš i ne uklapaju u trenutni pejzaž", kaže Jončić.
Ona smatra da izgled palmi „ne ide" uz stare domaće drvenaste vrste koje rastu na ovom mestu. Neke od tih vrsta stare su i više od 100 godina.
Šest palmi na obali Dunava
Na društvenim mrežama već dva dana se diskujtuje o tome da li će palme preživeti „ljutu" beogradsku zimu.
Hvatam za glavu što su posadili palme u sred Beograda, a istovremeno se nadam da će uspeti.
— Marko Drazic (@markodrazic)Hvatam za glavu što su posadili palme u sred Beograda, a istovremeno se nadam da će uspeti.
— Marko Drazic (@markodrazic) September 23, 2020
Poslednjih par zima je bilo relativno toplo, ali generalno u Beogradu i dnevne temperature ispod -20 tokom nekoliko dana nisu neka retkost.
— WizNews (@wiznews)Poslednjih par zima je bilo relativno toplo, ali generalno u Beogradu i dnevne temperature ispod -20 tokom nekoliko dana nisu neka retkost.
— WizNews (@wiznews) September 24, 2020
Neki se šale da je možda u planu izgradnja Beograda na moru, pa otuda sadnja palmi.
Dok palme njisu grane! #palmenakalemegdanu #dokpalmenjisugrane #samosunamjospalmefalile pic.twitter.com/xNK4rBwIiZ
— Svetlana Ćešić (@Merida11143998)Dok palme njisu grane! #palmenakalemegdanu #dokpalmenjisugrane #samosunamjospalmefalile pic.twitter.com/xNK4rBwIiZ
— Svetlana Ćešić (@Merida11143998) September 23, 2020
Tweets by beograd_rs #beograd #palme #kolce #sljivovica #kokos pic.twitter.com/7XsiRjeRXn
— Botta (@Markishha)@beograd_rs #beograd #palme #kolce #sljivovica #kokos pic.twitter.com/7XsiRjeRXn
— Botta (@Markishha) September 23, 2020
Bilo je i šala na račun političara iz Jagodine Dragana Markovića, čiji je nadimak Palma.
Vesić zasadio Palme na Kalemegdanu😄😄😄 pic.twitter.com/47woDVHc39
— Miroslav Paskaljevic (@MPaskaljevic)Vesić zasadio Palme na Kalemegdanu😄😄😄 pic.twitter.com/47woDVHc39
— Miroslav Paskaljevic (@MPaskaljevic) September 23, 2020
Možda će vas zanimati i video o tome da li drveće ume da govori
Da li ima palmi u gradovima poput Beograda
Bez obzira na klimatske promene, na javnim površinama u gradovima koji nemaju mediteransku klimu nije uobičajno saditi palme, kažu iz Botaničke bašte.
Dodaju da nemaju informaciju da neki drugi evropski grad, s klimatskim uslovima poput Beograda, ima zasađene palme u nekom parku ili na javnoj površini.
Mnoge francuske gradove, kao što su Tuluz i Lion 2004. godine zahvatila je „letnja groznica" kada je na javnim mestima „osvanulo" stotine palmi u saksijama na veštački napravljenim plažama.
Najveća veštačka plaža sa palmama i drugim egzotičnim biljem Paris Plages napravljena je 2002. godine na Seni i to je mesto gde Parižani dolaze da se rashlade tokom vrelih letnjih dana.
Manje verzije ovakve plaže imaju i Brisel, Milano, Berlin i Budimpešta.
Zasadite biljke koje će pomoći pčelama
Kako se ove biljke čuvaju tokom zime
Iz JKP „Zelenilo" su najavili da će palme tokom zimskih meseci biti zaštićene povezivanjem krošnje i zaštitom debla od niskih temperatura.
Ovaj način čuvanja biljaka se često primenjuje kada nema mogućnosti da se one unesu u zatvorenu prostoriju, kaže Jončić.
„Tada se koristi trska, folija i agrotekstil da se krošnja skupi i na taj način odbrani od nepovoljnih klimatskih uslova", dodaje ona.
U beogradskoj zelenoj oazi manje primerke tokom leta iznose napolje, jer im prija klima, ali ih tokom zime unose u staklenik, jer napolju ne bi opstale.
„Iako ove palme sigurno žive više od 10 godina, trebaće ima vremena da se adaptiraju na ovu našu klimu, kao i svaka biljka uostalom", ističe Jončić.
- Sadnja drveća - najveći svetski poduhvati
- Drveće „najbolje rešenje" za klimatske promene
- Knjaževac: „Drveće se ne asfaltira“
Ima li još opasnosti za palme u Beogradu?
Promena klime nije jedina opasnost koja preti španskim palmama u Beogradu.
Iz Botaničke bašte kažu da broj fitopatoloških - biljnih - bolesti iz godine u godinu raste.
Navode primer gusenice koja je prethodnih godina napadala šimšire i koja je evoluirala i sada napada i druge lisnate vrste.
Pre nekog vremena su tu vrstu gusenice otkrili i na drvetu kafe koje raste u bašti.
„Svaka biljka je u opasnosti bez obzira na vrstu", zaključuje Jončić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
13. 9. 2024.
Vanredna situacija u Nišu je zadnjih 12 godina svakodnevno...
Dragan čitalac