Pop muzika: Skrivene poruke u hitovima koji osvajaju top liste

Kada je pevačica i autorka Bili Ajliš, devetnaestogodišnja dobitnica brojnih nagrada, najavila skori izlazak svog drugog albuma, mnogi obožavaoci na društvenim mrežama su počeli da šire glasinu o mogućoj „skrivenoj poruci", do koje su došli spajajući nazive njenih pesama: Moja budućnost [je] Sve što sam želela; [zbog toga sam] Srećnija nego ikada pre (My Future [is] Everything I Wanted; [Therefore I Am] Happier Than Ever).

Moglo bi se reći da je to samo nasumičan izbor iz njenih stihova, ali ideja o „tajnoj poruci" upućenoj slušaocima, pomoću koje ona izražava vlastitu sreću, takođe deluje primamljivo, naročito stoga što se u pesmama često bavi motivima psihičkog zdravlja i ranjivosti pojedinca.

Pop muzika je istovremeno i univerzalna i izrazito subliminalna; zarazna melodija jedne pesme može biti razlog njene privlačnosti, ali često se dešava da se s njom istinski povezujemo zbog subliminalnih subverzivnih elemenata (tekstualnih i vizuelnih) koje nosi.

• Da li je veliki hit Rolingstonsa „Brown Sugar" rasistička pesma
• Fight the Power: Najprovokativnija pesma svih vremena
• Pedeset godina legendarne pesme „Imagine" - kako je nastala

Američki muzičar i autor Ted Đoja u svojoj izvrsnoj knjizi Muzika: Subverzivna istorija (1019) tvrdi: „Muzika je tokom čitave čovekove istorije bila katalizator za promenu, podrivajući uvrežena mišljenja i prenoseći kodirane poruke - ili, neretko, one koje su ogoljene, nedvosmislene.

Davala je glas pojedincima i grupama kojima je pristup drugim oblastima gde bi mogli da se izraze bio zabranjen."

Pop muzika je često bila odbacivana kao „lagana" zbog toga što se obraćala mlađoj publici, kao i zbog jednostavne poletnosti i mejnstrim statusa, ali ti elementi zapravo prikrivaju njenu istinsku snagu.

Pop pesme nisu izvorno negovale teme mentalnog zdravlja, jednakosti, slobode, aktivizma - ali su ih prenosile najširim slojevima.

U digitalnoj eri često deluje kao da se muzičke superzvezde poveravaju fanovima, na primer kada Tejlor Svift u naznakama govori o novim izdanjima ili podtekstu svojih pesama.

Pripadnici starijih generacija ljubitelja pop muzike (poput mene) nisu odrastale pasionirano prateći postove na društvenim mrežama, ali makar smo imali bogat izbor muzičkih magazina, čiji sadržaj smo mogli da čitamo između redova - u njih nesumnjivo spada Smash Hits, koji je izlazio u periodu 1978-2006.

Bivši urednik tog magazina Aleks Kadis kaže za BBC Kulturu: „Slušanje pop muzike tokom odrastanja pomoglo mi je da stvorim čitav paralelni svet u kom sam imao svoje mesto".

„U Smash Hits smo morali da pišemo dovoljno britko i duhovito kako bismo pridobili pažnju starije publike, ali tekstovi su takođe morali da budu emotivni i direktni kako bi privukli mlađe generacije."

• Zbog čega je Grejs Džons najoriginalnija kraljica pop muzike
• Kajli Minog je najpotcenjenija pop ikona
• Zbog čega su Pet Shop Boys najinteligentniji momci u pop muzici

Kad je reč o tekstovima pesama, to udubljivanje u pop muziku se odigrava na nekoliko nivoa istovremeno - mada skrivena poruka uvek upućuje na tajno društvo; pop je suštinski sjediniteljska sila.

Kadis tvrdi da tekstovi i ponašanje koji deluju najbenignije mogu imati svojstvo maskiranja - čak i kad govorimo o New Kids on the Block, bojz bendu iz devedesetih.

„U britanskoj pop muzici se odavno nije čulo sapatništvo koje su ponudili NKOTB", tvrdi Kadis, koji danas radi kao muzički menadžer i konsultant u industriji.

„Njihova muzika je bila svedena, repetativna, nalik mantri. Oni su se šepurili, a kada gledate njihov nastup, upijate nešto od toga; osnovna ideja glasi: 'i ti možeš biti deo ove ekipe'.

„To sam imao prilike ponovo da osetim, nakon dužeg vremena, radeći deo promocije za One Direction.

„Naravno, BTS takođe u velikoj meri oličavaju taj mentalitet družine, a njihova povezanost sa fanovima je izrazito jaka.

„Važnost većeg dela pop muzike ogleda se u pozivu upućenom slušaoca da se pridruži pokretu, bez obzira koji je konkretno u pitanju. To donekle liči na mrežu koja pruža podršku."

Kao dete/tinejdžer, uopšte nisam imala predstavu šta je to otpor ili zastupljenost svih grupa u društvu gledajući vesti; svemu tome me je naučila pop muzika.

Mejnstrim 80-tih na Zapadu bio je istovremeno prenaglašeno materijalistički i uvrnuto puritanistički; na svakom koraku je bilo stilskih neumerenosti, od mode do muzičke produkcije, nasuprot izrazito osuđujućem tonu koji je isto tako prožimao konzervativne vlade u Britaniji i Americi, kao i medije, naročito kad je reč o društvenom i seksualnom izrazu.

Pokazalo se da je ta tenzija proizvela lavinu kodiranog popa, od rodne politike sastava Eurythmics i Culture Club, do izraza protesta radničke klase u tekstovima Brusa Springstina (za članove Reganove administracije oni su bili odveć komplikovani da bi dokonali njen smisao, te su pokušali da ih izokrenu u himnu za najšire mase).

Smash Hits je pratio The Blow Monkeys, doterani zarazni pop bend, sa kulerski uglačanim pop pesmama u kojima se proglašava savezništvo sa pripadnicima LGBTQ zajednice (Digging Your Scene iz 1986) i protivljenje desno orijentisanoj vladi Margaret Tačer (izraženo u brojnim oštrim detaljima, među koje spada i duet sa Kurtisom Mejfilrom (Celebrate) the Day After You.

S druge strane, članovi liverpulskog sastava Frankie Goes to Hollywood su briljantno igrali na kartu bezbrižnih pobunjenika, ozloglašeni zbog „zabranjenog" megahita Relax iz 1984 (u propratnom tekstu za debi album, basista Mark Otul je priznao: „kada je album izašao, pretvarali smo se da ona govori o motivaciji, a zapravo je o seksanju").

U pesmama emitovanim u udarnim terminima, često su imali skrivene aluzije na hladni rat, avangardnu umetnost i filozofiju (Two Tribes je prepuna vizuelnih i zvučnih referenci na sovjetske i zapadne lidere, među kojima su: Lenjin, Regan i Tačer, kao i isečaka iz obrazovnih filmova o nuklearnom ratu; Welcome To The Pleasuredome je podatne pop fanove usredsredio na uticaj „Kublaj Kana" Semjuela Tejlora Kolridža, opijumom protkane poeme iz 1797.

Lider FGTH Holi Džonson je i tokom solo karije pribegavao kodiranim porukama; njegov singl Dancing with No Fear iz 2015. odmah vam budi želju da istrčite na plesni podijum, ali takođe i potisnutu nadu - u život bez toksične skučenosti homofobije i drugih predrasuda.

Generacije muzičara su pribegavale nagoveštajima i dvosmislenim tekstovima radi postizanja subverzivnog efekta.

• Kako je 1991. donela poslednju rokenrol renesansu
• Džonatan Ričmen – radikalno pozitivan muzičar
• Mon Laferte - čileanska pop senzacija koja prkosi sistemu

Devedesete godine prošlog veka su iznedrile pop pesme koje su se poigravale sa referencama na pokušaje establišmenta da uguši klupsku kulturu i drogu - na primer, pesma Ebeneezer Goode kojom je sastav The Shamen 1992. pokorio top-listu (uz uzvik „Eezer Goode! Eezer Goode" u refrenu, koji može biti shvaćen kao poziv na konzumiranja ekstazija, čime se provocira mejnstrim), ili Madonin halucinogeni singl Bedtime Story iz 1995 (koji kao koautorka potpisuje Bjork).

U 21. veku kodirani tekstovi takođe razmatraju teme identiteta i oslobađanja, bez obzira na to da li mejnstrim uvek to prepoznaje.

Kada se Lil Naz Eks, početkom godine, suočio sa kritikama zbog „nepriličnog" sadržaja gej balade Montero (Call Me by Your Name), upozorio je na konzervativno licemerstvo preko tviter naloga, ukazujući na hit Old Town Road, zahvaljujući kom se 2019. probio.

„Bukvalno sam pevao o drogama i preljubništvu u starom gradu kraj puta. Dozvolili ste deci da to slušaju. Sram vas bilo."

Porastom popularnosti, pojedini pevači postaju gotovo neustrašivi; drugi su demonstrirali snagu tako što su odaslali skrivene poruke koje odjekuju i nakon njihovih poslednjih snimaka.

Čuveni album Dejvida Bouvija Blackstar (2016) od izlaska je neprestano otkrivao nove tajne (na pevačev 69. rođendan, nekoliko dana pre njegove smrti); osim motiva smrtnosti, Blackstar ima i apstraktni monohromni omot sa magičnim svojstvom - jedan obožavalac je otkrio da kada se direktno izloži sunčevoj svetlosti, na omotu izranja Starmenova prostrana galaksija.

• Rafaela Kara - pet hitova italijanske kraljice disko pop muzike
• Šta čini „Be My Baby“ savršenom pop pesmom
• Korejska pop zvezda se izvinila zbog lutke u nacističkoj uniformi

S druge strane, bilo je veliko zadovoljstvo pratiti kako Bijonse - koja je i na ranijim nastupima koristila arhivske snimke inspirativnih lidera kao deo vizuala, među njima je bio i Martin Luter King - u sve većoj meri koristi svoju umetnost za isticanje motiva snage crnih ljudi.

Afričko nasleđe i jednakost: odavanje počasti Crnim panterima kroz koreografiju i odevne detalje na njenom nastupu na 50. Superboulu (2016), pre objavljivanja pop opusa Lemonade, koji je ponudio obilje materijala za žučnu raspravu (npr. mnogo se diskutovalo o stihu „Beti s lepom frizurom" iz pesme Sorry, i ispostavilo se da nije reč o izlivu besa usmerenog ka njenom malodušnom ljubavniku - gotovo izvesno je da se odnose na istorijsku nepravdu i podređenu ulogu crnih žena).

Imajući u vidu tu vrstu kodiranja, deluje kao prirodan razvoj događaja to što je Bijonsi 2020. objavila film/muziku Black Is King, slaveći: „sve predivne crne kraljeve i kraljice koji su inspirisale mene i čitav svet", kako je rekla u svom govoru na dodeli nagrada Gremi 2021. godine.

Zasluge treba pripisati i novim mladim talentima koji u svoje zarazne pesme umeću kodirane teme.

Mlada londonska pevačica i autorka Popi Ađuda stvara melodije koje vam se odmah urežu u pamćenje, pritom govoreći o ozbiljnijim problema i mogućnostima, počevši od singla jednako bodrog i nežnog duha Black Joy. Black Peace. Black Justice (2020) sve do njene verzije Watermelon Man Herbija Henkoka (u pozadini idiličnih scena spota za tu pesmu umetnuti su detalji, među kojima je i transparent s natpisom KRAJ SISTEMSKOM RASIZMU, koji se nalazi u Popinoj sobi).

„Muzika treba da govori o vremenu u kom je nastala. Moja muzika govori o onome što se trenutno dešava", kaže Ađuda za BBC Kulturu.

„Savremeni umetnici bi trebalo da pišu o dešavanjima u svetu zato što se na taj način obeležava ono što je istorijski bitno; ne možete izbrisati pesmu koju ljudi vole. Veći deo istorije guta zaborav, i zbog toga je pop muzika subverzivna; okuplja ljude kako bi došlo do promene.

„Na univerzitetu sam izučavala rodne studije, antropologiju i tendencije u savremenom društvu, i brojne podsticajne ideje neverovatnih mislilaca i pisaca uticale su na odabir tema o kojima sam želela da pišem i pevam, tačnije, o: feminizmu, društvenim problemima, mom mešanom poreklu. Ukratko - o identitetu, pošto on u mnogome utiče na to kako sagledavamo sebe i kako okolina gleda na nas."

„Mislim da je to sazrelo u meni, sa sve većim brojem pesama koje sam napisala, kada sam videla kako ljudi reaguju na njih. Stekla sam utisak da ih to čini manje usamljenima.

„Tako sam shvatila: 'zbog toga želim da se bavim muzikom; to je suština' - treba da se povezujemo, delimo iskustva i zajedno prolazimo kroz zeznute situacije.

„Ne želim samo da komentarišem kako je život komplikovan, već da obodrim slušaoca da nešto uradi, bez obzira na to šta mu okolina kaže, da pokuša da se suoči sa teškoćama."

• Pevačica Adel o novom albumu i razvodu: Nadam se da će me sin razumeti
• Da li je Adelin povratnički singl pogodak ili promašaj

Ađuda takođe tvrdi da kada peva o ličnim izazovima, kao na primer u Strong Woman, to ima snagu kodirane poruke: „Umetnici se bave najrazličitijim emocijama; govorimo o ranjivosti iz ličnog iskustva i tako omogućavamo drugima da budu ranjivi."

„To je istovremeno i blagoslov i kletva; to znači da smo veoma dramatični, ali takođe i da dosežemo osećaj životne ispunjenosti, što ponekad može delovati neumereno, ali takođe i predivno."

Moderni pop je ubrzano prerastao u globalni fenomen, pa su i njegove kodirane poruke postale daleko šire nego ikada pre, prevazilazeći zapadne svetonazore.

Iako je engleski jezik tradicionalno lingua franca moderne pop kulture, ona modernim fanovima nudi daleko veće mogućnosti nego ranije - oni, između ostalog, uče novi vokabular i društvene perspektive pomno slušajući K-pop, afrobit i latino zvezde, ili objavljuju postove na različitim jezicima kao odgovor na „skrivene poruke" Bili Ajliš.

„Pop odražava idealizam mladosti; on podiže svest o rodu, polu, emociji, uz elemente koje možete tumačiti po sopstvenom nahođenju", kaže Kadis.

„U činjenici da ga širom sveta publika razume, bez obzira na drugačiji jezik i drugačiju kulturu, leži njegova najveća snaga."

Pogledajte video: Korejska pop senzacija nastupila na Generalnoj skupštini UN

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]