Poplave u Ukrajini: Zašto su odgovorne klimatske promene, ali i nelegalna seča drveća

Kada su poplave prošle nedelje pogodile skoro 300 gradova i sela u zapadnoj Ukrajini, premijer Denis Šmigal rekao je da su to najveće poplave od devedesetih godina prošlog veka.

Klimatske promene su deo priče, ali za obim i brzinu poplava krivi su i ilegalna seča i krčenje šuma.

„Ovaj potok je bio toliko mali da biste mogli da pređete preko njega. Nisam mogao da zamislim da se pretvara u razornu poplavu", rekao je Pavlo Gacujak, meštanin Karpatskih planina, koji je izgubio dom.

• Požar blizu Černobilja stavljen pod kontrolu
• Grad u Ukrajini zatvoren posle širenja korona virusa u manastiru
• Ukrajinska vlada prodaje pse zbog dugova vlasnika

Nivo reka podigao se za tri metra, a puteve, mostove, brane i imovinu uništila je voda.

Procenjeno je da je 500 kilometara puteva oštećeno, kao i pojedine rute. Šteta se još sabira, a Vlada je obećala milione za troškove obnove.

Ali to će samo povećati ekonomski teret za zemlju koja već očekuje pad od čak osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine.

Šta se događa sa klimom?

Naučnici kažu da Ukrajina doživljava brze promene klime, a da ni Vlada ni stanovništvo nisu na to spremni.

„Zime su Ukrajini nestale", kaže Oksana Mariskevič, naučnica iz Instituta za životnu sredinu Karpata.

„Generalno više nemamo jasno podeljena godišnja doba. Leto je postalo jako toplo. Ima puno bujičnih poplava jer za samo dva dana padne kiše koliko je uobičajeno za čitav mesec."

Za Ukrajince je veliko iznenađenje stiglo kada se kontinentalna klima pretvorila u mediteransku.

Sporadični jaki vetrovi i obilne kiše postali su sve češći. Na severu zemlje besne požari, peščane oluje, a u planinama su sve veće poplave.

Šta je sa sečom drva

Od 2001. godine, u Karpatima se trostruko povećala seča drveća u blizini planinskih vrhova, kaže aktivista za zaštitu životne sredine Dmitro Karabčak iz Nevladine organizacije za zaštitu šuma.

Premijer insistira na tome da se nelegalna seča smanjila za petinu u proteklih pet godina, ali ekolozi kažu da je na to više uticala smanjena potražnja, nego pripremljena državna politika.

Prema rečima nezavisnih stručnjaka, do trećine svih seča u Ukrajini je nezakonito, a Karpati su jedna od najgorih regija koja je pogođena ovom praksom.

Karabčak kaže da u Karpatima niko ne registruje razmere ilegalne seče. Međutim, mnogi prazni predeli u planinama sada su već svima jasni.

Šta se događa sa stablima

Drvo se u velikoj meri izvozi sa Karpata. Aktivisti britanske nevladine organizacije Earthsight proveli su 18 meseci istražujući navode da se ukrajinsko stablo sa Karpata prodaje preko rumunskog posrednika švedskom višenacionalnom gigantu nameštaja - Ikea.

Nelegalno posečena bukova stabla korišćena su za pravljenje nekih od najpoznatijih drvenih proizvoda ove kompanije, tvrdi se u njihovim izveštajima.

Iz lanca Ikea su ove nedelje saopštili da su duboko svesni globalnog problema ilegalne seče šume i da su započeli nezavisnu reviziju lanca snabdevanja drvetom u Ukrajini.

„Naglašavamo da Ikea ne koristi nelegalno sečenu drvo za proizvodnju robe", navodi se u saopštenju.

„Ako primimo informacije da je drvo koje ne ispunjava ove zahteve ušlo ili bi moglo da uđe u lanac snabdevanja kompanije, preduzećemo hitne mere."

Karabča kaže da je krčenje šuma u Karpatima učinilo poplave još razornijim.

„Šume zadržavaju više vode u zemlji. Sa njima voda sporije protiče", kaže on.

Aktivisti su ljuti i jer se još koriste traktori iz sovjetskog doba koji oštećuju tlo koje zatim apsorbuje manje vode.

U međuvremenu, Savet za upravljanje šumama saopštio je da će razmotriti povlačenje sertifikata onima koji ne poštuju standarde o upravljanju šumama.

Iako mnogi Ukrajinci koji žive na tom području vide seču drveća kao dobro plaćeni posao u regiji sa malo mogućnosti zapošljavanja, oni takođe vide efekte na svoju lokalnu zajednicu.

Stabla koja su ostavljena na obalama reka zahvatile su poplave i tako je dom Pavla Gacujaka teško oštećen.

„Sada shvatam da je potrebno očistiti reku i posaditi više šuma", rekao je on ukrajinskom BBC-u.

Postoji dodatni problem što se čini da lekcije iz ranijih poplava nisu naučene.

Nakon velikih poplava 1998. godine, Ukrajina je sprovela neke preventivne mere. Ali naučnica Oksana Marikevič veruje da je od svih planiranih mera za sliv reke Tise u najboljem slučaju sprovedeno samo deset do 20 odsto.

„One su uvek jeftinije od troškova štete od poplave", kaže ona.

Za delove zapadne Ukrajine, predstojeći zadatak postaje pitanje opstanka. Vlasti će sada morati da ojačaju obale i očiste korita reke, izgrade rezervoare u planinama i zaštite šume koje ostaju.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]