Priroda i najbolje fotografije životinjskog carstva: Koliko krokodila vidite

Koliko krokodila možete izbrojati na ovoj slici? Možda sto?

Oprošteno vam je što ste pogledali dvaput jer niste odmah spazili da su leđa ovog muškog gavijal krokodila u potpunosti prekrivena mladuncima.

Scenu je zabeležio vrhunski fotograf Dritiman Mukerži. Njegova fotografija, snimljena u indijskom Nacionalnom rezervatu Čambal, dobila je izuzetne pohvale na ovogodišnjem takmičenju Najbolji fotograf divljih životinja godine (WPY).

Svaki od ovih mladunaca treba da preživi do odraslog doba i da se razmnožava.

Slatkovodni gavijal (Gavialis gangeticus) je ozbiljno ugrožen. Širom južne Azije bilo je više od 20.000 ovih životinja, a sada je ova vrsta gmizavca spala na možda manje od 1.000 zrelih jedinki - tri četvrtine njih nalazi se u rezervatu u indijskoj državi Utar Pradeš.

• Veličanstvene životinje kojih uskoro neće biti zbog nas
• Upoznajte najslađe loptaste životinje
• Veverica-akrobata i zapanjeni lemur: Najsmešnije fotografije divljine

„Ovaj mužjak se pario sa sedam ili osam ženki, i vidite da je bio veoma angažovan", objasnio je Dritiman.

„Obično je gavijal prilično sramežljiv krokodil u poređenju sa slanim i močvarnim krokodilima. Ali ovaj je bio vrlo zaštitnički nastrojen i kada bih mu se približio previše, krenuo bi na mene. Umeo je da bude vrlo agresivan," rekao je za BBC.

Mužjak gavijala na kraju njuške ima izbočinu koja podseća na okrugli zemljani lonac, koji se naziva „gara" na hindi jeziku.

„To je struktura koja omogućava pojačavanje glasa", rekao je Patrik Kempbel, viši kustos za gmizavce u londonskom Prirodnjačkom muzeju, koji organizuje prestižno takmičenje za najboljeg fotografa divljih životinja.

„Drugi krokodili nose svoje mladunce u ustima. Pažljivo, naravno! Ali za gavijala, neobična morfologija njuške znači da to nije moguće. Dakle, mladunci moraju da se drže za glavu i leđa roditelja zarad te bliske veze i zaštite".

• Da li su nekada krokodili hodali na dve noge i trčali kao nojevi
• Jednoj od pet životinja preti istrebljenje

Za sve manji broj gavijala kriva je poznata priča o nestanku prirodnih staništa.

Uzrok za to su glavnom bile brane i pregrade koje su poremetile rečne tokove. Vađenje peska i uklanjanje kamenja ograničili su mogućnosti za gnežđenje.

A tu je i višegodišnji problem životinja koje se zakače za ribolovačku opremu.

Čini se da su programi „odgaji i pusti" barem sprečili da ova vrsta da pređe preko granice izumiranja.

Ali sada je potreban veliki napor da bi ova izvanredna životinja imala dugoročnu budućnost.

Dritiman se nada da može da pomogne u podsticanju tog poduhvata povezivanjem osećanja prikazanih na njegovim fotografijama sa naukom koja je potrebna za uspešno očuvanje prirode.

U suprotnom, jedino mesto gde ćete moći da vidite gavijale biće u muzejima - kao primerke taksidermije, poput onih koje drži Prirodnjački muzej.

Dritimanova slika na vrhu ove stranice dobila je visoke ocene u kategoriji Ponašanje: Vodozemci i gmizavci na takmičenju za Najboljeg fotografa divljih životinja.

Pobednici tog takmičenja za 2020. godinu biće objavljeni 13. oktobra.

Međutim, zbog globalnog uticaja Kovida-19, ceremonija dodele nagrada biće održana onlajn. Vodiće je TV lica Kris Pekam i Megan Mekabin.

Popularna izložba Najbolji fotograf divljih životinja u organizaciji Prirodnjačkog muzeja, koja prikazuje neke od najboljih fotografija, nastaviće se normalno od 16. oktobra.

Ovo je 56. godina održavanja konkursa Najbolji fotograf divljih životinja. Ovo takmičenje je pokrenuo BBC magazin Divlji svet, koji se tada, 1965. godine, zvao Životinje.

Dvadeset i dvadeset je 56. godina za VPI. Takmičenje je pokrenuo BBC časopis Divlji svet, tada nazvan Životinje, 1965. godine. Sada ga u potpunosti organizuje Prirodnjački muzej.

Još jedna fotografija sa visokim ocenama (Ponašanje: Ptice) ove godine je fotografija žutokljunaca koji se bore sa vetrovima visoko na masivu Alpstajn u švajcarskim Alpima.

Savršeno kadrirane siluete ptica snimila je Alesandra Menikonci. Svako ko je skijao na Alpima verovatno će videti ove životinje jer često čeprkaju bačene ostatke hrane oko odmarališta.

Alesandra je rekla da je njihovo kričanje bilo „tako glasno i postojano tom u dramatičnom pejzažu, da je izgledalo kao u triler filmu".

Ako se usuduđujete da pogledate... na ovoj prilično jezivoj fotografiji je veliki lutajući pauk koji jede jaje džinovske staklene žabe.

Sliku je zabeležio španski fotograf Haime Kulebras u potoku u rezervatu Mandurjaku na severozapadu Ekvadora.

Da bi pojeo jaje, pauk ubrizgava digestivne sokove, a zatim usisava rastopljenu materiju.

Ova ženka pauka, čiji je raspon nogu osam centimetara, provela je više od sat vremena ispred Haimeovog objektiva proždirući jaja žabe.

Ova fotografija dobila visoke ocene u kategoriji Ponašanje: beskičmenjaci.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]