Policija u Belorusiji dobila je dozvolu da tokom protesta protiv Lukašenka, ukoliko je to potrebno, upotrebi vatreno oružje, izjavio je visoki zvaničnik beloruske vlade.
„Pripadnici policije će koristiti specijalnu opremu i smrtonosno naoružanje ukoliko to bude potrebno", izjavio je zamenik ministra policije.
Ta odluka je, kako navode, doneta zbog sve veće broja radikalizovanih i nasilnih grupa koje protestuju protiv beloruskog predsednika.
Za to vreme su ministri inostranih poslova zemalja članica Evropske unije spremni da protiv Lukašenka uvedu sankcije.
- Lukašenko održao sastanak sa opozicionarima - u zatvoru
- „Pakao na Zemlji“ - pritvor u Belorusiji
- Ko je Aleksandar Lukašenko - „poslednji diktator u Evropi"
Protesti širom Belorusije traju od avgusta, kada je Lukanšenko proglasio pobedu na izborima za koje mnogi smatraju da su bili neregularni.
Beloruske vlasti su u međuvremenu više puta optuživane za brutalnost tokom pokušaja da uguše ulične proteste.
Šta se desilo?
Genadi Kazakevič, zamenik ministra policije, govoreći o protestima u Minsku u nedelju, rekao je da su „protesti postali organizovani i ekstremno radikalni".
Kako kaže, protesta trenutno uglavnom ima u prestonici Minsku, a manje u ostatku zemlje.
On navodi da su demonstranti tokom protesta u nedelju prvo bacali kamenice i flaše, kao i da su bili naoružani noževima, a da su uveče pravili barikade i palili automobilske gume.
„To nema nikakve veze sa građanskim protestima", izjavio je on u video saopštenju.
Kako kaže, vlast je suočena ne samo sa agresijom, već i sa radikalnim ljudima, anarhistima i huliganima.
„U ime Ministarstva unutrašnjih poslova kažem da nećemo napustiti ulice i garantovaćemo zakon u zemlji", navodi on.
Sankcije
Ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije su posle sastanka u Luksemburgu saopštili da će uvesti sankcije protiv Lukašenka, navodi se u saopštenju.
Lukašenko nije bio na listi 40 beloruskih zvaničnika protiv kojih su prošlog meseca uvedene sankcije.
Ipak, iz EU navode da, posle Lukašenkovog odbijanje da razmotri nove izbore kao način za izlazak iz krize, nisu imali drugih opcija.
„Ovo je odgovor na situaciju u Belorusiji", izjavio je Josep Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.
„Ne postoji nikakav signal beloruskih vlasti da imaju nameru da se upuste u bilo kakvu vrstu razgovora", dodao je.
Protesti
U nedelju su demonstranti širom zemlje - deveti vikend u nizu - izašli na ulice.
Kritičari Lukašenka, koji je na vlasti od 1994. godine, kažu da je policija u nedelju koristila neke od najbrutalnijih taktika protiv demonstranta od početka protesta.
Kako bi ugušila protest u Minsku, policija je koristila vodene topove i suzavce, a mnogi demonstranti su prebijeni.
Više od 700 ljudi je uhapšeno u nedelju, saopštilo je Ministarstvo policije.
Demonstranti zahtevaju da svi politički zatvorenici budu pušteni iz zatvora, kao i da dođe do novih, poštenih izbora.
Međunarodni posmatrači, među kojima je u Evropska unija, proteste su ocenili kao mirne.
Evropska unija, Velika Britanija i SAD su odbili da priznaju Lukašenkov novi mandat.
Lukašenko za to vreme negira optužbe o nameštanju izbora, a podršku ima iz Rusije, najbližem savetniku.
Predsednik Vladimir Putin je rekao da je spreman da pošalje rusku policiju da pomogne Lukašenku ukoliko se protesti „otrgnu kontroli".
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
13. 10. 2024.
Čudo nisu čekali sledeće izbore za drugi sloj.
Milan čitalac