Moskovska policija uhapsila je više od hiljadu ljudi na protestu, jednom od najvećih okupljanja u poslednjih nekoliko godina.
Demonstranti su izvlačeni iz gradske skupštine, dok su bezbedosne snage koristile pendreke u sukobu sa masom.
Moskovljani su protestovali zbog isključivanja opozicionih kandidata sa lista za lokalnih izbora. Opozicija tvrdi da su isključeni iz političkih razloga.
Neki od kandidata kojima je zabranjeno učestvovanje na izborima osmog septembra su ranije privedeni.
Zvaničnici su diskvalifikovali oko 30 ljudi, tvrdeći kako nisu sakupili dovoljan broj potpisa.
Najmanje 1,074 ljudi je uhapšeno na nedozvoljenom protestu, tvrde vlasti, dok drugi izvori navode da je uhapšeno 1,127 ljudi.
Gradonačelnik Moskve, Sergej Sobjanjin, nazvao je proteste „bezbednosnom pretnjom" i obećao da će očuvati javni red i mir.
Bes se proširio među simpatizerima opozicije zbog načina kojim se upravlja gradom, kao i zbog postupaka vladajuće partije Ujedinjena Rusija.
Lider opozicije, Aleksej Navaljni, žestoki kritičar predsednika Vladimira Putina, u sredu je osuđen na 30 dana zatvora, nakon poziva na zabranjen protest.
Putin je u Subotu bio na Baltičkom moru, obilazeći podmornicom olupinu plovila iz Drugog svetskog rata.
„Ima toliko problema na Zemlji i kako bi smanjio njihov broj, čovek mora da zaroni duboko", istakao je Putin.
U fotografijama: stotine uhapšenih na protestu u Moskvi
Vladimir Putin: „Liberalizam je zastareo“
Pet stvari koje su obeležile „Putindan“ u Beogradu
Šta se dogodilo u subotu?
Prošle subote, više od 20,000 Rusa izašlo je na ulice, zahtevajući fer izbore, i tom prilikom je mnogo njih uhapšeno.
Nije poznato koliko je tačno ljudi bilo na novom, nedozvoljenom protestu 27. jula, ali čini se da je broj učesnika opao.
Prema navodima policije, okupilo se 3.500 ljudi, uključujući 700 novinara.
Policajci pod punom opremom odgurali su demonstrante od ograde koja okružuje gradsku kuću u centru Moskve, odvodeći neke od njih u policijsku stanicu.
Neki od demonstranata su krvarili, dok su barem dvojica pripadnika policijskih snaga navodno zadobila povrede oka zbog upotrebe biber spreja.
Moćna Poruka za regione?
Oleg Boldirev, BBC njuz Moskva
Niko nije bio u iluziji da bi masovno okupljanje moglo da inspiriše vlasti da dopuste ljudima da u miru izraze nezadovoljstvo. Ovaj protest se odigrao na sličan način kao i prethodni - hapšenja, otpor, masa koja beži sporednim ulicama.
Pitanje je da li bes izazvan time što ne mogu da nominuju kandidate - čak i na manjim, gradskim izborima - može da okupi Moskovljane da izraze veće nezadovoljstvo. Na kraju krajeva, mnogi stanovnici nisu zadovoljni kako gradska vlast i gradonačelnik Sobjanjin upravljaju gradom ili odgovaraju na goruće probleme.
U svakom slučaju, potencijalni kandidati, od kojih su mnogi anti-Putin aktivisti, nadaju se da će se ogorčenost zadržati. Upravo zbog toga političari u Kremlju žele da stave tačku na sve.
S obzirom da Putinu pada rejting, isto kao i popularnost stranke Ujedinjena Rusija, glasni protesti u glavnom gradu mogu da pošalju snažnu poruku ostalim regionima koji se spremaju za izbore.
Kako smo došli dovde?
Lokalni izbori obično ne zadobiju puno pažnje u Rusiji.
Moskovska vlast ne kontroliše gradski budžeti niti određuje ključne sastanke zvaničnika, pa su raniji izbori prošli bez većih protesta i interesovanja medija.
Ali ove godine neke Moskovljane su razbesneli, kako navode, drski pokušaji da se diskvalifikuje kandidatura nezavisnih političara.
Kandidatima je zatraženo da prikupe 5,000 potpisa. Ovo je bilo dodatno teže sakupiti jer je potpis značio „pružanje ličnih podataka za vladinu bazu simpatizera opozicije", napisao je za Vašington Post demokratski aktivista Vladimir Karamurza.
Mnogi kandidati su uspeli da sakupe dovoljan broj, ali je izborna komisija odbacila neke potpise, kako navodno nisu bili jasni ili adrese potpisnika nisu bile potpune, diskvalifikujući tako kandidate.
Opozicija tvrdi da vlasti nemaju razlog da ih diskvalifikuju - tvrdnje su koje vlast odbacuje. „Nemamo razloga da sumnjamo u naše stručnjake", izjavio je član komisije Dmitrij Rojt prema pisanju medija.
Navaljni, koji se u subotu obratio demonstrantima, nije jedan od kandidata, iako se našao u trci za gradonačelnika Moskve na izborima 2013. godine i osvojio 27 odsto glasova prema rezultatima koje je osporio.
Ela Pamfilova, predsednica izborne komisije, kaže da protesti neće promeniti njihovu odluku. „To nema nikakve veze, ni najmanje", izjavila je, otpisujući demonstracije kao „političke".
Vlasti su zabranile subotnje okupljanje, smatrajući ih nasilnim pretnjama po komisiju.
Policija je zatim upala u domove nekoliko političara i pozvala ih na dalja ispitivanja.
Kakve su reakcije?
Kandidat na izborima i lider opozicije Dmitrij Gudkov, napisao je na tviteru da je veće „umrlo pod Putinovom vlašću".
„Poslednja iluzija da možemo da učestvujemo u legalnim izborima je iščezla."
After a wave of police searches & detention of opposition activists in Moscow, one Russian paper today claims that “political terror in Russia is flourishing” & warns that “one day the terror will rebound on those who started it.” #ReadingRussia pic.twitter.com/TedBt3bkZE
— Steve Rosenberg (@BBCSteveR) July 26, 2019
Pojedine novine su takođe osudile napade policije. Novaja Gazeta je imala naslov „Teror u Moskvi", dok su Vedomosti pisale da je vlast koristila silu kako bi obuzdala proteste, jer „nije uspela da se suoči sa političkim izazovima".
Ruski pro-vladin list Rosijskaja Gazeta optužio je opoziciju za „podmićivanje" i „neprihvatljiv odnos prema zakonu".
Politički analitičar Abas Galjamov izjavio je za ruski servis BBC-a da je reakcija vlasti osmišljena da odbije ljude da se priključe.
Neki veruju da demonstracije mogu čak da budu od koristi lokalnim vlastima jer će smanjiti izlaznost.
„Simpatizeri opozicije neće izaći na izbore, dok će starije generacije, na koje vlast računa, glasati iz navike", kaže Denis Volkov, stručnjak za slobodno mišljenje Levada centra.
„Vlasti će se okrenuti ka njima."
12. 10. 2024.
Zamalo da ih prevarite.
Milanče Čitalac