Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

01:09, 15. 11. 2021.

| BBC News na srpskom

Psihologija: Najbolji (i najgori) načini da uhvatite nekog u laži

Autor: BBC News na srpskom
lice, lažov
Getty Images

Pred timom bezbednosnih službenika Tomasa Ormeroda stoji naizgled nemoguć zadatak.

Na aerodromima širom Evrope od njih je traženo da ispituju putnike o njihovoj prošlosti i planovima putovanja.

Ormerod je šaci ljudi koji dolaze do bezbednosne provere dao lažnu istoriju i izmišljene planove - a njegov tim je morao da iz razotkrije.

Zapravo, samo jedna u hiljadu osoba koje će intervjuisati će ih lagati.

Identifikovati lažljivca bilo je lako koliko i pronaći iglu u plastu sena.

Umesto prethodnih metoda za uočavanje laži, mogli ste komotno da bacate novčić.

Šta su, onda, preduzeli? Jedna opcija jeste da se usredsrede na govor tela ili pokrete očiju, zar ne?

To bi bilo neuspešno.

Mnoge studije pokazale su da pokušaji - čak i obučenih policijskih službenika - da se laži otkriju na osnovu govora tela i izraza lica najčešće osuđeni na puku slučajnost.

Prema jednoj studiji, samo 50 od 20.000 ljudi uspelo je ispravno da proceni, sa preciznošću većom od 80 odsto.

Većina je isto tako mogla i da baca novčić.

Ormerodov tim pokušao je nešto drugo - i uspeo je da razotkrije lažne putnike u najvećem broju slučajeva. Njihova tajna?

To što odbacili mnoge prihvaćene znakove prevare i okrenuli nov list, upotrebivši zapanjujuće jednostavne tehnike.

Tokom poslednjih nekoliko godina svetom istraživanja obmana harali su razočaravajući rezultati.

Raniji radovi uglavnom su bili usmereni na otkrivanje namera lažova proučavanjem govora tela ili njihovog lica - rumeni obrazi, nervozni smeh, nemiran pogled.

Najslavniji primer je Bil Klinton koji dodiruje nos dok poriče aferu sa Monikom Levinski - u to vreme se smatralo da to nesumnjivo ukazuje na laganje.

Suština je u tome, tvrdi Timoti Livajn sa Univerziteta Alabame u Birmingamu, da čin laganja izaziva snažne emocije - nervozu, krivicu, pa čak i ushićenost usled izazova - koje je teško sakriti.

Smatralo se da, čak i kada mislimo da nam je lice okamenjeno, i dalje odajemo sićušne pokrete, poznatije kao „mikroizrazi", koji mogu da nas razotkriju.

Ali što su pomnije psiholozi proučavali, to su svi ti pokazatelji postajali neuhvatljiviji.

Problem predstavlja velika raznolikost u ljudskom ponašanju.

Ako nekog dobro poznajete, možda ćete primetiti tik kad god vam govori istinu, ali drugi će se, verovatno, ponašati sasvim drugačije; ne postoji univerzalni rečnik govora tela.

„Ne postoje postojani znaci koji će se uvek pojaviti uz obmanu", tvrdi Ormerod, koji radi na Univerzitetu u Saseksu.

„Ja se nervozno kikoćem, neko drugi se uozbilji, neko uspostavlja kontakt očima, neko drugi ga izbegava."

Livajn se slaže s tim: „Dokazi prilično jasno ukazuju na to da nema pouzdanih pokazatelja koji odvajaju istinu od laži".

I iako ćete čuti da naša podsvest ume da primeti te znake čak i kada toga nismo svesni, to je, reklo bi se, opovrgnuto.


Pogledajte video: Šta nekoga čini lažovom


Uprkos ovim nepovoljnim rezultatima, naša bezbednost često i dalje zavisi od tih mitskih pokazatelja.

Uzmimo, recimo, provere kroz koje moraju da prođu neki putnici pre dugotrajnog leta - upravo je 2012. godine, pred Olimpijske igre, od Ormeroda traženo da ispita taj proces.

Prema njegovim rečima, službenici najčešće koriste „da/ne" upitnike o namerama putnika, i obučeni su da uoče „sumnjive znake" (kao što je nervozni govor tela), koji bi mogli da razotkriju obmanu.

„Ne daje se šansa tome da se sasluša ono što imaju da kažu i razmisli o kredibilnosti izjave, da se osmotri promena u ponašanju - to su ključni aspekti u otkrivanju laži", tvrdi on.

Postojeći protokoli su, takođe, otvoreni za predrasude, kaže on - službenici su, recimo, češće otkrivali sumnjive znake kod određenih etničkih grupa.

„Trenutna metoda, zapravo, onemogućava uočavanje obmane", kaže on.

laž, laganje, lažovi
Getty Images
Kad bi samo govor tela mogao da razotkrije obmanu

Jasno je da je potrebna nova metoda.

Ali imajući u vidu porazne rezultate iz laboratorije, iz čega bi ona trebalo da se sastoji?

Ormerodov odgovor bio je neverovatno jednostavan: premestite fokus sa suptilnih manirizama na reči koje ljudi zapravo izgovaraju i oprezno pritiskajte odgovarajuće tačke kako biste srušili lažnu fasadu obmanjivača.

Ormerod je sa koleginicom Koral Dendo sa Univerziteta u Vulverhemptonu uspostavio niz razgovornih principa koji bi trebalo da uvećaju šansu za otkrivanje prevare:

Postavljajte otvorena pitanja. To lažova prisiljava da širi priču sve dok ne ostane upetljan u mrežu sopstvenih laži.

Služite se faktorom iznenađenja.

Ispitivači bi trebalo da uvećaju „kognitivni teret" lažova, tako što će im postavljati nepredvidljiva pitanja, koja bi ih mogla malko zbuniti, ili tražiti od njih da prepričaju neki događaj unazad kroz vreme - te tehnike će im otežati da održe lažnu fasadu.

Tragajte za sitnim, proverljivim detaljima.

Ako putnik kaže da je sa Oksfordskog univerziteta, tražite od njega da vam ispriča kako mu izgleda put do posla.

Međutim, ako naiđete na kontradikciju, nemojte to pokazati - bolje je pustiti da lažovu raste samopouzdanje dok gomila neistine nego ga ispraviti.

Posmatrajte promenu u samopouzdanju.

Pažljivo pratite da li se stil potencijalnog lažova menja kada se nađe pred izazovom: lažov će možda biti brbljiv dok misli da kontroliše razgovor, ali njegova zona komfora je veoma ograničena i možda će zamuknuti ako oseti da gubi kontrolu.

Cilj je započeti neobavezan razgovor, a ne napeto ispitivanje.

Međutim, pod tim blagim pritiskom lažov će se odati tako što će protivrečiti sebi ili će mu odgovori postati očigledno vrludavi ili netačni.

„Važno je znati da ne postoji magični srebrni metak; mi uzimamo ono najbolje i obrazujemo kognitivan pristup", tvrdi Ormerod.

Ormerod otvoreno priznaje da njegova strategija zvuči kao običan zdrav razum.

„Jedan prijatelj je rekao da pokušavamo da patentiramo veštinu konverzacije", kaže on.


Pogledajte video: Ko više laže - muškarci ili žene


Ali dovoljno je pogledati rezultate.

Tim je pripremio grupu lažnih putnika, sa uverljivim kartama i putnim ispravama.

Data im je jedna nedelja da pripreme svoju priču, a zatim su pušteni da stanu u red sa ostalim, pravim putnicima na aerodromima širom Evrope.

Službenici obučeni za primenu Ormerodove i Dendoine tehnike ispitivanja bili su više od 20 puta uspešniji u otkrivanju lažnih putnika od ljudi koji su tragali za sumnjivim znacima, razotkrivajući ih u 70 odsto slučajeva.

„To je zaista impresivno", tvri Livajn, koji nije učestvovao u studiji.

On smatra da je posebno važno to što je eksperiment izveden na pravim aerodromima.

„To je najrealnija postojeća studija."


Lažov protiv lažova

Ne možeš da foliraš prevaranta

Ironija je u tome što ispada da su lažovi bolji u otkrivanju laži.

Džefri Berd sa Univerzitetskog koledža u Londonu i njegove kolege nedano su organizovali igru u kojoj su ispitanici iznosili istinite i lažne izjave o sebi.

Takođe je traženo da procene koliko su ostali iskreni.

Ispostavilo se da ljudi koji su uspešniji u iznošenju izmišljotina umeju i da otkriju tuđe laži, možda zbog toga što prepoznaju trikove.


Veština ubeđivanja

Livajnov eksperiment se pokazao jednako uspešnim.

Kao i Ormerod, on smatra da su pametni intervjui, osmišljeni da otkriju rupe u priči lažova, mnogo bolji od pokušaja da se prepoznaju znaci u govoru tela.

On je organizovao kviz trivije u kom su studenti igrali u parovima i dobijali pet dolara za svaki tačan odgovor.

Ono što nisu znali jeste da su im partneri glumci, koji će, kada voditelj kviza nakratko izađe iz prostorije, predložiti da nakratko bace pogled na odgovore, kako bi varali.

Grupa studenata prihvatila je predlog svog partnera.

Jedan stručnjak je bio uspešan čak u 100 odsto slučajeva, obavivši 33 intervjua.

Kasnije su sve studente ispitali pravi federalni agenti o tome da li su varali.

Služeći se taktičkim pitanjima da preispitaju njihovu priču - a ne usredsređujući se na govor tela ili druge znake - uspeli su da otkriju lažove sa preciznošću većom od 90 odsto; jedan stručnjak je bio uspešan čak u 100 odsto slučajeva, obavivši 33 intervjua - što je zadivljujući rezultat, neuporedivo precizniji od analize govora tela.

Važno je to što je naredna studija ustanovila da čak i novajlije uspevaju da ostvare gotovo 80 odsto preciznosti, naprosto se služeći odgovarajućim, otvorenim pitanjima, kao što je, recimo, ono kako bi njihov partner ispričao njihovu priču.

I zaista, ispitivači su često uspevali da ubede obmanjivače da otvoreno priznaju šta su uradili.

„Stručnjaci su neverovatno dobri u ovome", kaže Livajn.

Njihova tajna počiva u jednostavnom triku, poznatom majstorima veštine ubeđivanja: započeli bi razgovor tako što bi pitali studente koliko su iskreni.

Time što ih navedu da ustvde kako govore istinu, nagone ih da kasnije budu iskreniji.

„Ljudi žele da se smatraju iskrenim i zbog toga počnu da sarađuju", tvrdi Livajn.

„Čak i oni koji nisu iskreni s mukom se [posle ovoga] pretvaraju da sarađuju, tako da uglavnom možete da vidite ko je neiskren."

Jedan od trikova jeste da pitate ljude koliko su iskreni.

Jasno je da takve trikove verovatno već koriste neki profesionalni detektivi - ali imajući u vidu silnu veru u govor tela, vredi naglasiti to koliko moćno ubeđivanje može biti u poređenju sa sumnjivom naukom govora tela.

Uprkos uspesima, i Ormerod i Livajn žarko žele da i drugi pokušaju da ponove i prošire njihove rezultate, kako bi bili sigurni da su dorasli složenim situacijama.

„Trebalo bi da se čuvamo velikih uopštavanja", tvrdi Livajn.

Iako ove tehnike prvenstveno pomažu organima reda, isti principi bi i vama mogli da pomognu da otkrijete lažove u svom životu. „Ja to redovno primenjujem na klincima", tvrdi Ormerod.

Najvažnije je da zapamtite da vam um mora biti otvoren, te da ne donosite prenagljene zaključke: samo zato što neko deluje nervozno ili ne može da se seti ključnog detalja, ne znači da je krivac. Umesto toga, trebalo bi da tragate za većim nedoslednostima.

Ne postoji savršeno uspešna metoda za uočavanje laži, ali uz malo takta, inteligencije i ubeđivanja, možete se nadati da će, naposletku, istina izaći na videlo.


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima