Psihologija: Zašto je osećati „sramotu zbog neraspoloženja“ loše po vas

Zamislite da ste upravo doživeli nešto neprijatno - prijatelj je zaboravio na vaš rođendan, odbili su vas za novi posao ili ste se upravo probudili i setili da morate da se vratite posao posle dugog odmora.

Kako biste obično reagovali na sva ta osećanja?

Mogli biste da pokušate da kažete sebi da to nije ništa strašno i ne dozvolite da vas to obeshrabri.

Mogli biste da pokušate da ne mislite na loše vesti, ali kad vam ipak isplivaju na površinu svesti, zapitaćete se zašto ste toliko osetljivi.

• Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
• Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu
• Tri načina da budete racionalniji ove godine

Ova sklonost da potiskujete i kažnjavate sebe može se opisati kao osećanje „sramote zbog neraspoloženja": uverenje da je neraspoloženje nekakav lični neuspeh.

Neprestano pronalaženje pozitivnih stvari u životu možda deluje kao oličenje snažnog karaktera, nešto odvažno čak.

Ali ako se s tim ode predaleko, mogli bismo da se prekorevamo zbog savršeno normalnih reakcija na događaje.

Iako je možda prirodno poželeti da izbegnemo neprijatna osećanja kao što su razočaranje, briga, bes ili tuga, jedno skorašnje psihološko istraživanje potvrđuje ideju da ona imaju korisnu svrhu u našim životima.

Ako naučimo da uvidimo njihove vrednosti i prihvatimo ta osećanja bez osude, možda ćemo imati bolji psihičko i mentalno zdravlje.

Da budem sasvim jasan, kad pišem o našoj potrebi da prihvatimo negativne emocije, ne govorim o teškoj depresiji, anksioznosti - ili bilo kojem drugom hroničnom poremećaju raspoloženja za koji vam je potrebna profesionalna pomoć.

Nema nikakve koristi od produžene i nepodnošljive patnje ukoliko vam je potreban medicinski tretman i pomoć za mentalno zdravlje a možete da ih dobijete.

Umesto toga, govorim o privremenim oblacima koji mogu da se nadviju nad našim životima na nekoliko sati ili dana.

Te prolazne emocije ne predstavljaju pravu pretnju po naše dugoročno blagostanje, ali se mi često ponašamo kao da je upravo tako - a veliki je izazov pokušati da ih izbegnemo

Kao što italijanska filozofkinja Ilarija Gaspari beleži u knjizi Vita Segreta Delle Emozioni („Tajni život emocija"), naši pokušaji da potisnemo emocije mogu naprosto dodati nove slojeve „sramote" i „straha" na ono što već osećamo, uz zavist prema ljudima koji deluju srećnije u svojim životima.

Sentiment koji nastaje, piše ona, „još je snažniji i uporniji" od onoga što pokušavamo da izbegnemo.

„Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim da biti emotivan ne znači biti nestabilan ili neuravnotežen, već biti živ, otvoren i ranjiv na iskustva iz sveta", piše ona.

Gaspari je pisala iz ličnog iskustva, ali niz naučnih studija potvrđuje da osećanje „sramote zbog neraspoloženja" može biti štetno po naše blagostanje.

Da biste bolje razumeli ovo istraživanje, razmotrite sledeća pitanja.

Na skali od jedan (nikad/veoma retko) do sedam (veoma često/uvek) kako biste ocenili ove iskaze?

1. Govorim sebi da ne bi trebalo da se osećam kako se osećam

2. Kritikujem sebe zato što imam iracionalne ili neprimerene emocije

3. Mislim da su neke od mojih emocija loše ili neprimerene i ne treba da ih osećam

Ispitavši 1.000 učesnika, Ajris Maus sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju otkrila je da što su viši rezultat ljudi imali na ovoj skali, veća je bila verovatnoća da prijavljuju simptome depresije i anksioznosti.

Oni su takođe bili skloniji da manje uživaju u životu i da imaju lošije psihološko blagostanje.

Ljudi koji su se pomirili sa vlastitim mislima i osećanjima ne karakterišući ih kao „loše" ili „neprimerene", za razliku od njih, obično su imali bolje psihološko zdravlje.

• Na koliko načina tugujemo
• Hepihondri: „Moramo prestati da budemo opsednuti srećom“
• Zašto je smeh važan i kada nam najviše pomaže

Zapažanje i dobrog i lošeg

Moje lično zanimanje za posledice osećanja „sramote zbog neraspoloženja" započelo je kad sam radio istraživanje za knjigu Efekat očekivanja.

Postoji ogroman korpus dokaza da u mnogim oblastima života možemo da dovedemo do proročanstava koja se sama od sebe obistinjuju.

U medicini, na primer, znamo da način na koji ljudi tumače sopstvene fizičke simptome kao što je bol može da izmeni način na koji ih doživljavaju, a to opet može da utiče i na našu fiziološku reakciju na njih.

Zapitao sam se da li isto važi za naše emocije. Umesto da promenimo same emocije, mogli bismo da promenimo način na koji razmišljamo o njima - a to bi moglo da poboljša samo iskustvo i dugoročne efekte po naše zdravlje.

Razočaranje može da deluje neprijatno - ali vi možete da uvidite da nam ta emocija pomaže da učimo iz vlastitih grešaka.

A pripisujući pozitivnije značenje osećanju i prihvatanje potencijalnih koristi od njega - umesto da se osećate kao da je to nešto „nezdravo" - mogli biste da promenite reakcije vašeg mozga i tela na nešto neprijatno.

Pretražujući psihološku literaturu, ubrzo sam naišao na studiju sa Instituta za ljudski razvoj Maks Plank u Berlinu, u Nemačkoj, koja je upravo pokušavala to da dokaže.

Istraživači su zamolili učesnike u studiji da ocene razne emocije, kao što su nervoza, bes ili neraspoloženje, prema stepenu njihove neprijatnosti.

Takođe su zamolili ljude da ocene njihovu primerenost, njihovu korisnost i njihov smisao - tri dimenzije koje zajedno dočaravaju koliko učesnici „cene" svako od tih osećanja.

Sveukupno gledano, učesnici koji su videli pozitivnu vrednost u „lošem" raspoloženju obično su prolazili mnogo bolje prilikom merenja njihovog mentalnog i fizičkog blagostanja, među kojima i rizike od bolesti, kao što su dijabetes ili kardiovaskularne bolesti, pa čak i snagu njihovih mišića (koja se generalno smatra pokazateljem dobre forme).

I zaista, sposobnost da se vidi vrednost u neprijatnim emocijama gotovo je eliminisala svaku vezu između zdravlja učesnika i konkretnog broja neprijatnih osećanja koje je osoba prijavila da je osetila u tom tronedeljnom periodu.

• Zašto je nekim ljudima teško da uživaju u slobodnom vremenu
• Korona virus, samoća i usamljenost: Najteže je onima koji nisu birali da budu sami
• Šta Džejn Ostin može da nas nauči o prevazilaženju teških trenutaka

Gorivo za razvoj

U međuvremenu sam otkrio još mnoštvo dokaza koji pokazuju kako prihvatanje potencijalnih koristi od emocija može snažno da utiče na njihove posledice.

Uzmite na primer anksioznost.

Možemo da pretpostavimo da anksiozna osećanja loše utiču na našu koncentraciju i smanjuju naš učinak prilikom izvođenja teških zadataka - da možemo da ostvarimo uspeh na ispitu ili razgovoru za posao samo ako naučimo da se opustimo.

S druge strane, osećanja možemo da doživimo i kao izvor energije.

Glumac Robert Patinson navodno koristi ovu strategiju da bi izašao na kraj sa nervozom na snimanju filma - a skorašnje naučne studije pokazale su da ova vrsta stava može da poboljša naš učinak u kratkoročnim izazovima, kao što su teški ispiti ili nastupi u javnosti.

Što se dugoročnih izazova tiče, čak smanjuje rizik od sagorevanja ili iscrpljenosti.

Sličan efekat očekivanja važi i za ljutite emocije.

Možda verujemo da frustracija brzo razbija našu samokontrolu, ali možemo da je doživimo i kao pokretačku emociju koja učvršćuje našu rešenost i osnažuje nas da zahtevamo ono što nam s pravom pripada.

Taj mentalni sklop odrediće vašu uspešnost u zadacima kao što su pregovori.

Naučnici još uvek istražuju načine na koje naš doživljaj emocija može da utiče na naše fizičko zdravlje, kao što je primetila studija sa Instituta Maks Plank - ali sve veći korpus istraživanja o psihološkim efektima procene emocija već sugeriše neke uverljive mehanizme.

Kad se suočimo sa nekim uzročnikom stresa koji deluje kao da nas lično ugrožava, skloniji smo da doživimo preteranu fluktuaciju hormona kao što su kortizol i inflamaciju.

Takve fiziološke promene mogu da pomognu da se telo pripremi za neku kratkoročnu opasnost, ali ako se one trpe duži vremenski period mogu da dovedu do trošenja i lomova u telu.

Kad zastupamo stav da je svako neraspoloženje loše, sramotno ili potencijalno štetno po nas, to pojačava naše osećanje ranjivosti i izolacije, što može samo da pogorša i produži fiziološke posledice.

Preispitivanje naših emocija - tako da prepoznamo njihovu suštinsku vrednost - može da ukloni te dodatne slojeve stresa.

Može čak i da dovede do osnaživanja i samostalnosti.

Ono može da ublaži fiziološku reakciju kad se pomirimo sa tim osećanjima i pomogne nam da se brže oporavimo, sa sveukupno manje napora po naše telo.

Naše tumačenje vlastitih raspoloženja može da ima važne dugoročne posledice, prema intrigantnoj longitudinalnoj studiji sprovedenoj na više od 28.000 ljudi.

Učesnici su zamoljeni da izveštavaju o vlastitim nivoima mentalne napetosti i anksioznosti i da li misle da će stres naškoditi njihovom zdravlju.

Činilo se da su ta očekivanja uticala na njihov rizik od smrti.

Ljudi koji su patili od visokog nivoa stresa i istovremeno verovali da će im taj stres naškoditi imali su mnogo veću stopu smrtnosti tokom perioda sprovođenja studije od onih koji su se osećali stresirano, ali nisu imali negativna očekivanja od tih efekata.

Naučnici su izvršili kontrolu gomile drugih faktora načina života, kao što su prihodi, obrazovanje, fizičke aktivnosti i pušenje, pre nego što su došli do tog zaključka.

To ne može da dokaže kauzalnost, naravno, tako da ovi nalazi moraju da se uzmu sa izvesnom dozom skepticizma - ali se svakako uklapaju u sveukupni obrazac kod kratkoročnijih studija, koje sve sugerišu da je naše tumačenje emocija jednako važno kao i same emocije.

• Šta je toksična pozitivnost i da li je ona zamka
• Zašto je prihvatanje promena ključ dobrog života
• Da li poznajete sebe tako dobro kao što mislite

Nijanse sive

Početak nove godine može da bude savršen trenutak za nas da počnemo da praktikujemo ovo sofisticiranije razumevanje vlastitih emocija.

Za one na severnoj polulopti, gde je hladnije i vlažnije vreme, povratak na posao ume da bude bolno buđenje posle više nedelja slavlja.

Neki od nas bi mogli da zapadnu u januarsko neraspoloženje istovremeno žudeći za boljim životom - stvorivši tako osećanje dosade, nezadovoljstva i tuge.

Umesto da sudite o sebi prestrogo zbog tih osećanja, mogli biste da prihvatite ta neraspoloženja i omogućite sebi samopomoć koja vam je potrebna da se izborite sa njima.

Ne boreći se protiv samih emocija, mogli biste da se zapitate da li ta osećanja imaju neku svoju vrednost.

Možda će vam ona pomoći da prepoznate važnu promenu koju možete da ostvarite u životu, na primer.

Ponekad ćemo prolaziti kroz periode očajanja bez apsolutno ičeg pozitivnog u njima - i biće nam potrebna sva pomoć koju možemo da dobijemo da se sa njima izborimo.

Uopšteno gledano, međutim, naša raspoloženja nisu ni crna ni bela, ni dobra ni loša, već umesto toga dolaze u brojnim nijansama - a obraćanjem pažnje na te nijanse, moglo bi nam biti malko lakše da se probijemo kroz te životne oluje.

*Dejvid Robson je novinar za nauku i pisac iz Londona. Njegova nova knjiga, Efekat očekivanja: Kako vaš mentalni sklop može da preobrati vaš živote objavljena je u izdanju Kenongejta u Velikoj Britaniji početkom januara, a u SAD-u će je objaviti Henri Holt 15. februara. On je @d_a_robson na Tviteru.

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]