Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:36, 18. 10. 2020.

| BBC News na srpskom

Psihologija i predrasude: Da li poznajete sebe tako dobro kao što mislite

Autor: BBC News na srpskom
Subject choosing between photos of two women
BBC

Kad vas zamole da napravite izbor između neke dve stvari - dva lica, ili dva političara, na primer - vi možda samo mislite da znate razlog zašto ste odabrali A, a ne B. Ali da li je stvarno tako? Jedan švedski psiholog tvrdi da ne znate.

Pokažu vam, na primer, dve slike - dve žene, ili dva muškarca - i od vas zatraže da ocenite ko vam je privlačniji. To je prilično lako. Ali onda se od vas zatraži da objasnite zašto.

To je već malo teže. Moglo bi da vas natera da razmislite. Šta vam se to tačno dopada u vezi s ovom osobom? Ima li nečeg privlačnog u njenim očima, možda? Ili kosi? A šta je s njim? Možda vam se dopada njegova jaka vilica ili savršeni zubi.

Ali da li su to stvarno razlozi zbog čega vam je jedna osoba privlačnija od druge? Kad budete čuli za rad profesora Petera Joahnsona, možda ćete se pokolebati.

Short presentational grey line
BBC

Švedski eksperimentalni psiholog Peter Johanson voli mađioničarske trikove. On nije zvanično obučen za njih, ali je naučio samog sebe nekim osnovnim trikovima s odvraćanjem pažnje.

Mađioničari odavno razumeju fenomen „slepila na promenu". Odvrativši vam pažnju, mađioničar može da promeni kartu, na primer kralja tref za kralja pik, i sva je prilika da vi to nećete ni primetiti.

Johansonove rudimentarne mađioničarske veštine korisne su za njegove eksperimente - jer su, pre nekoliko godina, on i njegove kolege odlučili da ne testiraju slepilo na promenu već „slepilo na izbor".

Dozvolite da objasnim. U svom najranijem eksperimentu, Peter Johanson je učesnicima pokazao parove slika sa licima. Subjekti su imali prost zadatak: izaberite ono koje vam se više sviđa.

Onda im je data slika i zamoljeni su da opravdaju izbor. Ali oni nisu bili svesni da je Johanson primenio mađioničarske veštine da bi izveo zamenu: zapravo su dobili sliku muškarca ili žene koje nisu odabrali.

Peter Johanson pokazuje učesnici dve fotografije muškaraca
BBC
Peter Johanson pokazuje učesnici dve fotografije muškaraca

Mogli biste da pretpostavite da će oni to primetiti. Ako je tako, pogrešili biste. Neverovatno, ali samo je četvrtina njih uspela da zapazi zamenu.

Da ponovimo, slike su bile različitih ljudi i postojale su lako prepoznatljive razlike među njima. Jedna je možda bila brineta i imala minđuše; druga je bila plavuša bez minđuša.

Posle zamene, subjekti bi objašnjavali zašto su izabrali osobu koju zapravo nisu izabrali!

„Kad ih pitam zašto ste izabrali ovo lice", kaže Peter Johanson, „oni počnu naširoko da objašnjavaju zašto im se to lice više sviđa, uprkos tome što im se, samo nekoliko sekundi ranije, više dopadalo ono drugo."

Kad im je objasnio šta je uradio, obično bi ga dočekalo iznenađenje i često neverica. Najintrigantniji slučajevi bili su oni kada su ljudi opravdavali svoj izmanipulisani izbor ističući nešto što nedostaje originalnom izboru.

„Na primer, ako kažu: 'Oh, više mi se sviđa ovo lice zato što zaista volim minđuše' a ono lice koje im se prvobitno više dopalo nije imalo minđuše, onda možemo da budemo sigurni da šta god da ih je navelo da naprave taj prvi izbor, to sigurno nisu bile minđuše."

I šta sad možemo da zaključimo na osnovu ovoga? E, pa ispostavlja se da ne posedujemo baš jasno razumevanje zašto biramo ono što biramo.

Često to moramo da prokljuvimo sami, baš kao što moramo da prokljuvimo motive i razloge drugih ljudi. Prozor kroz koji pokušavamo da posmatramo vlastitu dušu zamagljen je i mutan.

Short presentational grey line
BBC

Zašto mislite da je jedno lice lepše od drugog teško da je trivijalno pitanje. Seksepil je veoma važan: opstanak ljudske vrste praktično od njega zavisi.

Ali Peter Johanson je iskoristio trikove i da na probu stavi naše izbore u još jednoj veoma važnoj oblasti - politici.

U jednoj drugoj studiji, postavio je grupi švedskih subjekata desetak pitanja o njihovim političkim stavovima - kao što su da li treba da dođe do povećanja poreza na gorivo ili da li treba ukinutu besplatno zdravstveno osiguranje.

To su teme koje se čine da unose razdor u švedsku levicu i desnicu. Njihovi napisani odgovori potom su im bili vraćeni, osim što - kao što sada već možete i sami da pretpostavite - oni nisu bili pravi.

Levičari su dobili odgovore koji su bili više desničarski; desničari su dobili odgovore koji su bili više levičarski. I onda je od njih zatraženo da opravdaju svoj izbor.

Još jednom, većina njih nije uspela da primeti zamenu. Subjekat koji je pre samo minut štiklirao kvadratić kojim podržava povećanje poreza na gorivo, sada je objašnjavao zašto veruje da ne bi trebalo da dođe do jednog takvog povećanja.

Pružao je objašnjenja koja su savršeno imala smisla. „Govorio bi: 'Nije fer prema stanovništvu koje živi izvan velikih gradova jer oni moraju više da voze.'" Nije, dakle, bilo ničeg neobičnog u njihovoj racionalizaciji, osim što je par minuta ranije ne bi bilo.

Očigledno nam manjka samospoznaje o našim motivima i izborima. Ali, pa šta? Šta su tačno implikacije ovog istraživanja?

Možda je jedan opšti zaključak da bi trebalo da naučimo da budemo tolerantniji prema ljudima koji se predomišljaju.

Obično imamo vrlo osetljivu antenu za nedoslednost - bilo da je ta nedoslednost kod partnera, koji je promenio mišljenje da li više voli italijansku ili indijsku hranu, ili kod političara koji je vodio jednu politiku u prošlosti a sada zastupa potpune suprotne stavove.

Ali budući da često nemamo jasan uvid u to zašto biramo ono što biramo, sasvim sigurno bi trebalo da imamo malo više manevarskog prostora za menjanje svojih izbora.

Možda bi mogle da postoje i konkretnije implikacije po to kako se snalazimo u aktuelnom dobu - u vremenu u kom je sve veća kulturološka i politička polarizacija.

Bilo bi prirodno verovati da oni koji podržavaju neku levičarsku ili desničarsku stranku rade to zato što su posvećeni ideologiji dotične stranke: veruju u slobodno tržište ili, suprotno njemu, u veću ulogu države.

Ali rad Petera Johansona pokazuje da naša vernost ne pripada konkretnoj politici, budući da, uz pomoć tehnike zamene, možemo biti navedeni da podržimo svakakvu vrstu politike.

Umesto toga, „mi samo podržavamo etiketu ili tim".

Što će reći, podložni smo da precenimo do koje mere je neki Trampov sledbenik - ili neki Bajdenov sledbenik - spreman da podrži svog kandidata zbog politike koju taj političar zastupa.

Umesto toga, neko će naprosto biti za Tim Tramp ili za Tim Bajden. Najupečatljiviji primer za ovo bio je na poslednjim američkim izborima.

Republikanci se tradicionalno zalažu za slobodnu trgovinu - ali kad je Tramp počeo da zagovara politiku protekcionizma, većina republikanaca nastavila je da ga podržava, čini se ni ne primetivši razliku.

Donald Trump and Hillary Clinton taking part in a presidential debate in 2016
Reuters

Pred poslednje američke izbore - ostrašćenu ljutu bitku između Donalda Trampa i Hilari Klinton 2016. godine - profesor Johanson isprobao je još jedan eksperiment.

Zamolio je glasače da ocene omiljenog kandidata na osnovu njegovih karakternih osobina, iskustva i tako dalje, a potom zamenio njihove odgovore, povećavši tako rejting kandidata koji im se ne dopada.

I funkcionisalo je. Ljudi su navodili razloge zašto su zapravo prilično otvoreni kad treba da odaberu između njih dvoje.

Neverovatno, ali čini se da takav mađioničarski zahvat ostavlja i trajni efekat. Ako prevarite osobu da veruje da je plavuša privlačnija od brinete, ona je sklonija da potvrdi taj izbor kad joj se dva lica pokažu sledeći put.

Isto je sa političkim stavovima. Nakon što je zamenio političke preference svojih subjekata, Peter Johanson je testirao njihove stavove naredne nedelje.

Pošto su morali da opravdaju sopstvene izbore, „činilo se da su sami poslušali vlastite argumente za njih".


Pogledajte video o ženi koja se nekada plašila paukova, ali sada je to prošlost


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima