Rat u Nagorno-Karabahu: Borbe nastavljene, uprkos postignutom primirju

U prvim satima otkako je privremeni prekid vatre između Jermenije i Azerbejdžana stupio na snagu - borbe se se nastavile.

U Stepankertu, glavnom gradu regiona Nagorno-Karabah, došlo je do eksplozije u subotu uveče, prenose očevici i jermenski mediji.

Obe strane prethodno su se međusobno optuživale za nastavak bombardovanja.

Posle dve nedelje sukoba Jermenija i Azerbejdžan postigli su u petak u Moskvi sporazum o privremenom prekidu vatre.

• Borbe i strah - BBC ekskluzivno u središtu sukoba u Nagorno-Karabahu
• Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
• „U rat ili u zatvor“ – Sirijce šalju u Azerbejdžan da ratuju

Lider regiona Nagorno-Karabah Arajik Harutjunan izjavio je za agenciju AFP da je situacija „mirnija" u nedelju, ali upozorio da je primirje vrlo „neizvesno".

Stambeno naselje u azerbejdžanskom gradu Gendže je razoreno tokom noći, što zvaničnici ocenjuju kao raketni napad jermenske strane.

Sedam ljudi je izgubilo život, a desetine su ranjene u napadu, saopštili su zvaničnici.

Jermenija je navode o napadima ocenila kao „apsolutnu laž".

U međuvremenu američka rijaliti zvezda Kim Kardašijan Vest, koja je poreklom Jermenka, najavila je na društvenim mrežama da će jermenskim žrtvama ovog sukoba dati pomoć od milion dolara.

Kako je došlo do primirja?

Posle deset sati pregovora u Moskvi u kojima je učestvovao i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.

Krhko primirje je postignuto mirovnim sporazumom koji podrazumeva i razmenu zarobljenika i tela poginulih.

Više od 300 ljudi je poginulo i hiljade su raseljene od 27. septembra - u poslednjoj eskalaciji nasilja u ovom višedecenijskom sukobu.

Nagorno-Karabah kontroliše etnička grupa Jermena iako je zvanično to deo Azerbejdžana.

Ove dve bivše sovjetske republike krive jedna drugu za ponovni početak sukoba - najgori u poslednjim decenijama.

Rusija ima vojnu bazu u Jermeniji i obe države su članice Organizacije Ugovora za kolektivnu bezbednost (ODKB).

Ipak, Moskva ima dobre odnose i sa Azerbejdžanom.

Rusija ima vojnu bazu u Jermeniji i obe države su članice Organizacije Ugovora za kolektivnu bezbednost (ODKB).

Ipak, Moskva ima dobre odnose i sa Azerbejdžanom.

Šta je bilo posle?

Jermenski ministar spoljnih poslova Zorhab Mnatskanijan opisao je pregovore kao „vrlo teške" i dodao da Jermenija želi da region Nagorno-Karabah bude međunarodno priznat kao nezavisna država.

Zvaničnici samoproglašenog Karabaha reagovali su potom i optužili Azerbejdžan da koristi pregovore o primirju da pripremi nove napade.

Azerbejdžanski šef diplomatije Džejhun Bajramov je istakao da nije dovoljno izvršen pritisak na Jermeniju tokom pregovora i da situacija u Nagorno-Karabahu ne može ostati ista.

Azerbejdžan očekuje da će povratiti kontrolu nad teritorijom i da će prekid vatre trajati samo onoliko koliko je potrebno Crvenom krstu da organizuje razmenu poginulih i zarobljenika.

Turska, koja podržava Azerbejdžan, poručuje da je primirje bilo „poslednja šansa" za Jermeniju da povuče snage iz spornog regiona.

Borbe nastavljene

Ministar odbrane Jermenije rekao je da su snage Azerbejdžana pet minuta pošto je počelo primirje krenule sa napadima, na koje su jermenske snage odgovorile.

Vojska Azerbejdžana je i bombardovala grad, dodao je ministar.

Za to vreme, ministar odbrane Azerbejdžana rekao je da Jermenija „nasiljem grubo krši prekid vatre" i da su napali i regione Tretera i Agdama dok Jermenija negira ove navode.

• Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
• Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
• U fotografijama: Strahote sukoba u Nagorno-Karabahu

Pre prekida vatre, bilo je žestokih borbi, samoproglašene jermenske vlasti u Nagorno-Karabahu optužuju Azerbejdžan da je granatirao civilno naselje u glavnom gradu Stepanakertu.

U četvrtak su naveli da je namerno gađana i katedrala koja ima istorijsku vrednost u Nagorno-Karabahu. Fotografije pokazuju da je ova Crkva svetog spasa u gradu Šuši ozbiljno oštećena.

Istovremeno, Azerbejdžan je saopštio da su jermenske snage granatirale drugi po veličini grad Gendže u regionu Goranboj, kada je poginuo najmanje jedan civil.

Premijer Jermenije Nikola Pašinjan je ranije, govoreći za BBC, upozorio na „genocid" u ovom regionu i dodao da je „Jermenija, zemlja Jermena".

Zbog sukoba u Nagorno-Karabahu polovina stanovništva ovog regiona - oko 70.000 ljudi - moralo je da se iseli, saopštili su zvaničnici.

Glavni grad regiona Stepanakert danima je bio granatiran i bez struje. Meštani koji su ostali u njemu krili su se u podrumima kuća i zgrada.

Jermenija i Azerbejdžan ratovali su zbog Nagorno-Karabaha od 1988-1994. godine, kada su postigli primirje. Ipak, trajni mirovni sporazum nikad nije postignut.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]