Rat u Nagorno-Karabahu, Jermenija i Azerbejdžan: Šta znači dolazak ruskih mirovnih snaga

Borbe dve bivše sovjetske republike oko sporne oblasti Nagorno-Karabah bukte od kraja septembra, a Azerbejdžan je očigledno bio nadmoćniji od Jermenije.

Azerbejdžanske snage upravo su bile zauzele grad Šuša („Šuši" na jermenskom) koji se nadnosi nad glavni grad Karabaha Stepanakert („Kankendi" na azerbejdžanskom).

Vodile su se žestoke borbe i bilo je mnogo žrtava, ali uz kontrolu nad strateški pozicioniranom Šušom, Azerbejdžanci bi sasvim sigurno imali prednost u bici za glavni grad.

Dok njihove snage drže ovu uzvisinu, preostale jermenske snage u Karabahu bile bi laka meta za azerbejdžansku artiljeriju.

A onda su se, najednom, umešali Rusi, posredujući u onlajn sporazumu o primirju, ali spustivši mirotvoračke čizme na kopno u Stepanakertu.

• Rusija posredovala, Jermenija i Azerbejdžan potpisali mirovni sporazum
• Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
• Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha

Pre toga, svi su mislili da je Turska ta koja vodi igru s otvorenom podrškom Azerbejdžanu (Turska i Azerbejdžan dele bliske etničke i kulturološke veze).

Sve je počelo u ponedeljak uveče kad su se vođe Jermenije, Azerbejdžana i Rusije sastale onlajn i sastavile sporazum u devet tačaka za okončanje neprijateljstava u Nagorno-Karabahu.

Azerbejdžan je izgledao kao da dobija rat, nakon što su njihove snage povratile većinu azerbejdžanskih pokrajina pod jermenskom kontrolom od 1994. godine.

Tri lidera su se saglasila da se jermenske snage povuku sa preostalih okupiranih oblasti oko Nagorno-Karabaha, nad kojima će kontrolu sada uspostaviti Azerbejdžan.

Ruski mirotvorci će razdvojiti suprotstavljene strane i obezbediti da sukob ne izbije ponovo.

Rusi će osigurati i pet kilometara širok koridor koji povezuje Jermene iz Nagorno-Karabaha sa Jermenskom Republikom.

Ali nije najjasnije kako će se u budućnosti upravljati onim što preostaje od Karabaha pod kontrolom Jermena.

Sam sukob oko Nagorno-Karabaha posledica je novonastalih nacionalnih identiteta posle pada Sovjetskog Saveza.

Pogledajte video: Kako je počeo novi sukob

Dve sveže nezavisne zemlje, Azerbejdžan i Jermenija, koristile su oružje koje je za sobom ostavila Sovjetska armija za borbu jedna protiv druge, a uspešniji su bili Jermeni - do kraja 1994. godine uspostavili su kontrolu nad samim Nagorno-Karabahom i sedam okolnih regija Azerbejdžana.

Bilo je oko milion izbeglica, nakon što je stanovništvo proterano s obe strane.

I sukob je ostao tako, zamrznut, uz sporadične čarke, sve do 27. septembra ove godine, kad je Azerbejdžan pokrenuo inicijativu za povraćaj izgubljene teritorije.

Vrlo brzo je postalo očigledno da se u međuvremenu ravnoteža vojne sile između dve strane dramatično promenila.

Izvor novih resursa pružio je Azerbejdžanu decenije bogatstva, posle otkrića nafte i gasa u Kaspijskom moru.

Azerbejdžan je taj novac uložio u obnovu ekonomije, a neki su Baku nazvali „Kaspijskim Dubaijem".

• Azerbejdžan: Sve što treba da znate
• Jermenija: Sve što treba da znate
• Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate

Ali azerbejdžanska vlada je iskoristila mnogo novca i da potpuno obnovi oružane snage.

Tokom mnogo godina, potrošila je milijarde dolara na kupovinu boljih tenkova, više artiljerije, i najvažnije od svega, savremenu tehnologiju.

Azerbejdžan je prva zemlja od bivših sovjetskih republika koja je naširoko uvela upotrebu tehnologije dronova na ratištima.

Pogledajte video: Izjava predsednika Azerbejdžana o upotrebi kasetnih bombi

U prvim danima rata koji je izbio u septembru, Azerbejdžan je onesposobio protivvazdušnu odbranu na prvoj liniji fronta i potom imao potpunu slobodu da koristi dronove za onesposobljavanje jermenske odbrane i napade na oklopljene i pešadijske jedinice duž čitavog fronta.

Dovevši svoje snage, Rusija sada ima potpunu kontrolu nad situacijom na terenu. Imaće ukupno 2.000 pripadnika padobranskih jedinica i ni Jermeni, ni Azerbejdžanci, a ni Turci, neće uraditi ništa što bi ugrozilo živote pripadnika ruske vojske.

Zašto onda Rusi nisu intervenisali ranije?

Ne znamo tačno, ali sasvim sigurno jermenski premijer Nikol Pašinjan i Vladimir Putin nisu baš bili u velikoj ljubavi.

Pašinjan je veoma uspešan populistički lider. Što je važnije, došao je na vlast na krilima narodnih protesta u „obojenoj revoluciji", a Putin takve promene vlasti doživljava kao državne udare koje je podržao Zapad.

Pašinjanu se nije dopadalo do koje mere Jermenija zavisi od Rusije i koristio je uticaj moćnog severnog suseda protiv Zapada za sticanje vlastite koristi.

Njegova politička budućnost sada je dovedena u pitanje nakon onoga što može da se okarakteriše samo kao katastrofalni poraz - čak je i jermenski predsednik Armen Sarkisijan negirao da ima bilo kakvih saznanja o sporazumu o primirju.

Ali sporazum je sada na snazi, a smatra se da je Rusija uspostavila potpunu kontrolu nad situacijom u svojoj tradicionalnoj sferi uticaja.

Rusija se neko vreme trudila da balansira između zaraćenih strana, budući da je vezana za Jermeniju ugovorom o kolektivnoj bezbednosti, ali insistirajući na tome da sama Jermenija nije napadnuta, a da se borbe vode unutar međunarodno priznatih granica Azerbejdžana.

Turska, članica NATO, otvoreno je podržavala Azerbejdžan, čak obećavši da će poslati vojnu pomoć ukoliko joj bude zatraženo.

Mogućnost sukoba između Rusije i Turske na jugu Kavkaza bila je isuviše stvarna.

• Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
• Rat u Nagorno-Karabahu: Putin poziva na primirje, borbe nastavljene
• Jermenija i Azerbejdžan - „Rat se može zaustaviti samo teoretski"

Ali verovatno se radilo o istoj vrsti oprezne igre koja se vodila i u Siriji i Libiji, kad su turski i ruski vojni i politički interesi ponekad bili sukobljeni, ali bi oni na kraju uvek našli zajednički jezik.

Čini se da se isto sada dešava i na južnom Kavkazu, kad se Rusija umešala u poslednji čas i uspela da ubaci kopnene snage kako bi se osigurala da se, šta god da se dešava, to ne dešava bez njenog pristanka.

Na neki način, dakle, Rusija se može smatrati pobednikom ovog sukoba, baš kao i Azerbejdžan.

U Bakuu je to svakako predstavljeno kao velika pobeda, mada su neki ljudi na društvenim mrežama besni zato što Azerbejdžan nije do kraja iskoristio prednost, dovršio posao i zauzeo ceo Nagorno-Karabah.

Ali malo je verovatno da će se ovo nezadovoljstvo izliti na ulice, zato što preovladava osećanje trijumfa.

Azerska vlada smatra se pobedničkom zato što je povratila teritoriju i okončala limbo za stotine hiljada azerbejdžanskih izbeglica koje su čekale skoro trideset godina da se vrate na mesto na kom su nekada živele.

U Jermeniji, uprkos nezadovoljstvu što se Rusi nisu umešali ranije i sprečili gubitke, svima je jasno da je ishod mogao da bude mnogo gori: da su se borbe nastavile, možda više uopšte ne bi ostalo Jermena u Nagorno-Karabahu.

A čini se da su Sjedinjene Američke Države i EU potpuno izostale iz ovog mirovnog sporazuma.

Šta, dakle, nosi budućnost?

Jermenska okupacija zone sukoba u Nagorno-Karabahu nije mogla da traje doveka.

Ali istovremeno, lokalni Jermeni morali su da podnesu najveći teret rata.

Dobra vest je da vojnici i civili ne moraju više uzalud da gube živote i dobra vest je za sve interno raseljene Azerbejdžance da mogu da se vrate u rodna sela koja su bila prazna skoro 30 godina, kao i za civile iz Nagorno-Karabaha koji takođe mogu da se vrate kući.

Ali ne postoji nikakav nagoveštaj trenutnog ili budućeg statusa Nagorno-Karabaha, njegovih administrativnih, pravnih ili policijskih sistema.

Pogledajte video: Šta kažu žrtve rata - civili

To je nekada bila samoproklamovana republika koju nije priznavao niko - čak ni Jermenija.

Najveće pitanje, međutim, ostaje kako će dve zemlje, koje sada mrze jedna drugu više nego što su se mrzele pre mesec dana, živeti mnogo bliže jedna drugoj.

Uz rat, količinu prolivene krvi i ispoljenog nasilja na obe strane, plašim se da će proći mnogo vremena pre nego što će dva suseda moći da žive onako kako bi susedi trebalo da žive.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk