Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

18:10, 16. 3. 2022.

| BBC News na srpskom

Rat u Ukrajini: Sirijac koji je pretvorio podrum u sklonište u Kijevu

Autor: BBC News na srpskom
Omar i njegova žena prave imporvizovano sklonište u Kijevu
BBC
Omar i njegova žena prave improvizovano sklonište u Kijevu

Bilo je pet izjutra kad je Omara probudio zvuk granatiranja i eksplozija blizu njegovog doma u Kijevu.

Zvuk je bio poznat - živopisno podsećanje na godine provedene u Siriji, gde je rođen.

Omar je jedan od skoro sedam miliona Sirijaca koji su pobegli od razornog jedanaestogodišnjeg građanskog rata u potrazi za mirnim životom u nekoj novoj zemlji.

On i njegova žena Irina već četiri meseca žive u glavnom gradu Ukrajine.

Baš kad ih je krenulo u životu, a njihova nova firma za dizajn enterijera počela da stiče lojalne mušterije, bračni par se preko noći ponovo obreo u ratnoj zoni.

„Osam snažnih eksplozija zatreslo je vrata i prozore kuće", kaže Omar za BBC.

Bio je to samo početak razornog napada koji su ruske trupe izvele iz vazduha, sa kopna i mora, u različitim delovima Ukrajine.

Omar je shvatio da je vreme da primeni korake za vanredne situacije koje je naučio u ratu u Siriji.

„Sačekali smo sat vremena otkako smo čuli bombardovanje, potom izašli da napunimo rezervoar u automobilu.

„Trebalo nam je dva sata zbog redova na benzinskoj stanici.

„Potom smo otišli u prodavnicu i tamo čekali još tri sata dok nismo došli na red da kupimo zalihe", navodi.

Hrana, baterije i sijalice bile su među osnovnim potrepštinama koje su tražili.

Pretvaranje podruma u sklonište

Hladni kameni zidovi i niska tavanica oko građevinskih materijala, plastične kese i prašnjave stvari iz podruma, postali su njihova jedina zaštita od ruskih trupa koje su se približavale Kijevu.

U kutku starog podruma, sada pretvorenog u sklonište od bombi, posteljina, jorgani i jastuci čine improvizovani krevet.

Na stočiću, sveže jabuke i čaj pomažu ovom bračnom paru da izađe na kraj sa hladnom zimom, tokom koje temperature znaju da padnu i ispod minus šest stepeni Celzijusa.

Postoji samo jedan dragoceni izvor prirodnog svetla u loše provetrenom prostoru, kom pomaže slabašno svetlo baterijskih lampi koje su kupili.

Vreme sporo prolazi 19 stepenika ispod nivoa zemlje i njih dvoje daju sve od sebe da izađu na kraj sa strahom - osećanjem pojačanim onim što su videli na lokalnim televizijama pre nego što su odlučili da se sakriju ispod zemlje.

„Plašimo se zato što smo videli šta se desilo u Harkovu i gradovima koje su zauzeli Rusi.

„Videli smo ruska bombardovanja na televiziji i da nisu gađali samo vojne ciljeve. Videli smo da ima civilnih žrtava", kaže Omar.

Bombardovanje u Ukrajini
Getty Images
Ruski projektili i rakete pogodili su kulturno srce drugog po veličini grada Ukrajine 1. marta

Drugi najveći grad u Ukrajini posle Kijeva, Harkov, bio je jedna od prvih meta ruskih bombi pošto je invazija počela 24. februara.

Šestog dana invazije, grad na severoistoku dospeo je u vesti širom sveta nakon što su ruski projektili i rakete pogodili njegov kulturni centar.

Na Trgu slobode u samom centru grada uništeni su zgrada opere, koncertna hala i sedište lokalnih vlasti.

Stradalo je najmanje 10 ljudi, a još 35 njih je povređeno, saopštile su tom prilikom lokalne vlasti.

Ponovo Rusija

U deo Omarovog osećanja „već viđenog" u Ukrajini spada i ponovni susret sa ruskim trupama, koje su vršile vazdušne napade i vojne operacije u sirijskom građanskom ratu od septembra 2015. godine.

Uz libanski Hezbolah i Iran, Rusija je dugogodišnji saveznik sirijskog predsednika Bašara Al Asada, koji je nasledio oca Hafeza nakon njegove smrti 2000. godine.

Alepo, 2016. godine
Getty Images
Ruski vazdušni napadi odigrali su ključnu ulogu u pomaganju snagama sirijske vlade da povrate delove sirijskog grada Alepa pod kontrolom pobunjenika, razarajući čitava naselja

Rusija je imala vojne baze u Siriji i pre rata.

Iako ruska vlada tvrdi da tokom vojnih napada gađaju samo „terorističke" mete, aktivisti navode da u njima redovno ginu zvanični pobunjenici i civili.

„Dobro poznajem žestinu i nasilnost ruskih agresija", kaže Omaz za BBC.

U sirijskom ratu poginulo je ili bilo ranjeno skoro 12.000 dece, prema podacima Unicefa.

Posmatračka grupa Dokumentacioni centar kršenja, koji se oslanja na informacije aktivista iz svih delova Sirije, beleži ono što smatra kršenjima međunarodnog humanitarnog prava, među kojima napade na civile.

Do sada su u napadima zabeležili 226.374 smrtna slučaja, od kojih 135.634 civila, zaključno sa decembrom 2020. godine.

'Treba li da selim porodicu iz jednog rata u drugi?'

Ašraf Roš, Palestinac rođen u pojasu Gaze, živi u Krivom Rogu u Ukrajini od 2009. godine sa ženom, dvoje dece, tastom i zetom.

Radio je kao inženjer elektrotehnike u Kijevu.

Njegov sin je student prve godine na Univerzitetu u Harkovu, gde se obrazuje da postane inženjer mlaznih motora.

„Bio je jako srećan tokom prvog semestra na univerzitetu", kaže on za BBC.

„Drugi semestar je trebalo da počne u ponedeljak. Sada je tužan zato što oseća da je izgubio budućnost i univerzitet zbog svega što se događa", navodi.

Baš kao i u Omarovom slučaju, ratovi nisu ništa novo za Ašrafa.

On, međutim, veruje da bi ovaj sukob mogao da bude opasniji od onoga što je iskusio u Gazi.

„Budući da sam Palestinac, ovo nije prvi put da prisustvujem ratovima.

„Ali ovaj rat, ako eskalira, neće biti običan", kaže on, misleći na ruski nuklearni arsenal.

Do sada je iz Ukrajine pobeglo više od tri miliona civila, prema podacima Ujedinjenih nacija.

Evropska unija procenjuje da bi zbog ruske invazije, zemlju moglo da pokuša da napusti i do četiri miliona ljudi.

Budućnost je neizvesna za Ašrafa, njegovu porodicu i druge ratne izbeglice u Ukrajini.

Ono što pouzdano znaju je da odlazak kući nije opcija.

„Kao Palestinac iz pojasa Gaze, nemam druge opcije.

„Moji izbori su zabrinjavajući, suženi i neizvesni. Treba li da selim porodicu iz jednog rata u drugi?", pita se Ašraf.


Prve izbeglice iz Ukrajine stigle su u Srbiju:


Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima
KOMENTAR DANA

I ne treba nam voz. Peške je brže.

pr čitalac

Tekst: Vozom ni u Niš, ni iz Niša - mnoge linije ukinute, građani nezadovoljni