Rohindže u Mjanmaru: Fejsbuk blokirao načelnika generalštaba

Brojni visoki funkcioneri vojske Mjanmara, uključujući šefa generalštaba, više nemaju naloge na Fejsbuku.

Fejsbuk im je izbrisao profile nakon što je UN u izveštaju pozvao na istraživanje i procesuiranje nekoliko vojnih službenika za genocid i ulogu u nasilju prema Rohindžama i drugim manjinama.

Time je ova društvena mreža prvi put u istoriji blokirala nekog državnog ili političkog lidera.

Izbrisano je ukupno 18 naloga i 52 stranice. Izbrisan je i jedan profil na Instagramu.

Pratilo ih je više od 12 miliona ljudi.

Fejsbuk je jedna od najvećih društvenih mreža u Mjanmaru (Burmi) sa više od 18 miliona korisnika.

U izveštaju Ujedinjenih nacija navodi se da je za većinu korisnika u Mjanmaru „Fejsbuk internet", ali da je postao i „koristan instrument za širenje mržnje".

Šta piše u izveštaju UN-a?

Izveštaj je najjača osuda UN-a za vojne operacije protiv Rohindža.

Vojska je pokrenula akciju u državi Rakajn prošle godine, nakon što su pripadnici Arakan Rohindža armije spasa izvršili smrtonosne napade na policijske punktove.

Hiljade ljudi je stradalo, a više od 700.000 Rohindža izbeglo je u susedni Bangladeš. Postoje i brojni navodi o kršenju ljudskih prava, uključujući ubijanja, silovanja i spaljivanje zemlje.

• Kako se Azija bori protiv „lažnih vesti“
• Papua Nova Gvineja zabranila Fejsbuk na mesec dana
• Napuštanje Fejsbuka krajnji korak u zaštiti podataka

Šestorica vojnih funkcionera takođe se pominju u izveštaju. Među njima je i glavni komandant Min Aung Hlaing, nad kojim bi trebalo da se sprovede istraga za genocid. UN pozivaju i na suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom.

Istraživanje je počelo nekoliko meseci pre poslednje krize, koja je, kako se navodi „katastrofa koja se dešava decenijama".

Ko su Rohindže i zašto ih toliko mrze?

Rohindže su jedna od mnogobrojnih manjina u Mjanmaru i čine je u najvećem procentu muslimani - ali oni nisu zvanično stanovnici Burme.

Vlada ih naziva ilegalnim imigrantima iz susednog Bangladeša, koji im takođe poriče državljanstvo.

Čak je i termin Rohindža kontroverzan i mnogi u Mjanmaru izbegavaju da ga koriste, insistirajući da ih nazivaju Bengalcima, što ukazuje da su oni imigranti iz Bangladeša.

Oni su uglavnom živeli u nerazvijenoj državi Rakajn u Mjanmaru, boreći se za resurse sa drugim etničkim grupama koje sebe smatraju pravim Burmanima.

U izveštaju UN-a se navodi da su višegodišnje vladine i vojne akcije protiv Rohindža rezultirale „teškim, sistemskim i institucionalizovanim ugnjetavanjem od rođenja do smrti".

Državni listovi nazivaju ih „buvama" i drugim imenima.

Budističke nacionalističke grupe takođe su podstakle ideju da su Rohindža muslimani pretnja, pokušavajući da zemlju pretvore u većinski islamsku.

Šta ljudi pišu po internetu?

Rojters je u itraživanju prošle godine pronašao više od hiljadu postova, komentara i fotografija na Fejsbuku koji su napadali Rohindže i muslimane.

U komentarima su opisani kao psi, crvi i reptili.

Neki su otvoreno osudili islam, a jedna Fejsbuk stranica na burmanskom jeziku poziva na „genocid prema svim muslimanima".

Postovi BBC-ja na Fejsbuku o Rohindžama privlače isti nivo kritika. Priča o izveštaju UN-a u ponedeljak je izazvala višestruke komentare osude Rohindža.

„Rohindža su Bengalci... oni su okupatori", piše u jednom komentaru. „Oni jedu bengalsku hranu, govore bengalski jezik, nose bengalsku odeću, a Burmanci treba da ih proteraju nazad u Bangladeš."

Šta je sa načelnikom generalštaba?

Načelnik generalštaba Min Aung Hlaing je imao dva naloga na Fejsbuku.

Prema pisanju AFP-a, jedan je imao 1,3 miliona pratilaca, a drugi 2,8 miliona. Njegov položaj takođe znači da ima ogroman uticaj.

U Fejsbuk postu on ih takođe naziva Bengalcima, dodajući da je Rohindža „fabrikovana" reč.

Fejsbuk je saopštio da je njegova stranica - zajedno sa drugim zabranjenim stranicama - „zapalila etničke i verske tenzije".

Prema pisanju portala Mjanmar Tajms, portparol predsednika U Zav Htai rekao je da je odluka o zabrani naloga izvršena bez konsultacija sa vladom.

Dodao je da su „pregovarali sa Fejsbukom da vrati naloge".

Šta je Fejsbuk uradio?

Ništa do sada.

Ovo pitanje nije novo. Tokom 2014, eksperti su ukazali na ulogu Fejsbuka u širenju govora mržnje u Mjanmaru.

Jedan zvaničnik UN-a je u martu rekao da se Fejsbuk „pretvorio u zver" u zemlji.

U izveštaju se navodi da je Fejsbuk bio „spor i neefikasan" u rešavanju govora mržnje. „Nezavisno i detaljno se mora ispitati u kojoj meri Fejsbuk postovi i poruke dovode do diskriminacije i nasilja u stvarnom svetu", navodi se.

Fejsbuk se u utorak složio sa tim da je „suviše sporo reagovao", ali je saopštio da je „postigao napredak - sa boljom tehnologijom prepoznavanja govora mržnje, poboljšanim alatima za izveštavanje i više ljudi za pregled sadržaja".

Kompanija je takođe priznala da se mnogi u Mjanmaru oslanjaju na platformu pri informisanju „više nego u gotovo bilo kojoj drugoj zemlji".