Ruska pravoslavna crkva prekinula je diplomatske odnose sa Vaseljenskom (Carigradskom) patrijaršijom, koja ima nadležnost nad 300 miliona pravoslavnih hrišćana.
Ovo se dešava u trenutku kada se vaseljenski patrijarh Vartolomej priprema da prizna autokefalnost Ukrajinske pravoslavne crkve, čime će ona postati nezavisna od moskovskog patrijarha Kirila.
Mnogi ukrajinski hrišćani ne prihvataju Kirilovu podršku pobunjenicima u istočnoj Ukrajini.
Kremlj je saopštio da se neće mešati.
Raskol u pravoslavnoj crkvi pojačao tenzije između Rusije i Ukrajine
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov nazvao je izveštaje o predstojećem podelama uznemiravajućim i dodao: „Naravno, za Moskvu i za čitav pravoslavni svet jedini poželjni scenario je očuvanje jedinstva pravoslavnog sveta".
Rusija Kijev doživljava istorijskom kolevkom ruske pravoslavne crkve.
Ukrajinska pravoslavna crkva dugo je pod kontrolom ruske, ali je do razlaza je došlo tokom kratke nezavisnosti Ukrajine nakon pada Ruske imperije i ponovo nakon raspada komunizma 1991. godine.
Portparol ruske crkve Vladimir Legoida rekao je da je Sveti sinod odlučio da obustavi učešće u svim strukturama u kojima predsedavaju ili kopredsedavaju predstavnici Vaseljenske patrijaršije.
Prestaće sve zajedničke službe, a patrijarh Kiril neće više pominjati carigradskog patrijarha Vartolomeja I u svojim molitvama, navodi se u odluci Sinoda.
Mitropolit Hilarion, rukovodilac Odeljenja za spoljne odnose ruske crkve, opisao je trenutnu situaciju kao „razdor odnosa".
„Kada bismo uporedili sa sekularnim životom, odluka je otprilike jednaka smanjivanju diplomatskih veza", rekao je novinarima agencije Ria.
13. 10. 2024.
Čudo nisu čekali sledeće izbore za drugi sloj.
Milan čitalac