U samo jednom, naizgled mirnom julskom danu, dve istinske „zvezde" u Severnoj Makedoniji, naizgled odvojeno, pale su sa neba.
Nekadašnja zvezda rijaliti programa, a danas neformalni vlasnik jedne od skopskih televizija Bojan Jovanovski, poznatiji kao „Boki 13", uhapšen je zbog sumnje da je reketirao poznate Makedonce, za uzvrat im obećavajući blaži tretman pred pravosuđem.
Aktuelna zvezda makedonskog pravosuđa Katica Janeva podnela je ostavku na mesto Specijalne javne tužiteljke, iako joj je do kraja mandata ostalo tačno dva meseca, uz obrazloženje da to čini zbog nejasnog političkog statusa institucije na čijem je čelu.
Gotovo istovremeno dok je Jovanovskom određivano policijsko zadržavanje od trideset dana, policija je zakucala na vrata stana Katice Janevske.
Mediji u Severnoj Makedoniji preneli su saznanja da je Janevskoj oduzet mobilni telefon jer se sumnja da je upravo ona bila „kontakt osoba" Bojana Jovanovskog, na koju se pozivao kada je nudio blaže kazne pred pravosuđem.
Bez obzira da li će se ove dve afere završiti kao jedna ili kao posebne sudske priče, imaće jedinstveni efekat.
Već krhki pravosudni sistem Severne Makedonije našao se pred novim, ozbiljnim izazovom.
Ništa manje iskušenja ne čeka ni vladu Zorana Zaeva kojoj je budućnost Specijalnog tužilaštva jedan od najvećih izazova.
Zašto je „pala" estradna zvezda
Regionalno poznati nekadašnji učesnik rijaliti programa i pevač Bojan Jovanovski uputio se u Grčku, preko graničnog prelaza „Bogorodica - Evzoni", kada ga je na granici zadržala policija.
Njegov otac formalni je vlasnik televizije „1" kojom suštinski upravlja „Boki 13".
Tužilaštvo ga tereti da je uzimao novac od potencijalnih optuženika pred makedonskim pravosuđem da bi im obezbedio bolji tretman i manje kazne.
„Prilikom susreta sa jednim reketiranim biznismenom, Jovanovski je tražio osam miliona evra da bi se okončao istražni postupak", javno je potvrdila tužiteljka za organizovani kriminal Vilma Ruskoska.
Upitan na konferenciji za medije da li je ostavka Janevske povezana sa ovim slučajem, državni tužilac Ljubomir Jovevski odgovorio je da nema komentar.
„Privođenje neformalnog vlasnika televizije još jednom je pokazalo kako u Makedoniji postoji tesna veza biznisa, politike i medija", kaže novinar „Nove Makedonije" Aleksandar Srbinovski.
- Dve godine zatvora za Gruevskog
- Gruevski tvrdi da je pobegao, Mandić i Knežević „nisu uspeli"
- Prva krivična prijava za spomenike u Skoplju
Zaev: Zakon jednak za sve
Makedonski premijer Zoran Zaev kaže da slučaj „Reket" pokazuje da Makedonija vodi borbu protiv kriminala i korupcije, kao i da je u ovoj državi zakon jednak za sve - uz poštovanje pretpostavke nevinosti.
Zaev je tražio od javnog tužilaštva da jasno saopšti kakva je uloga Katice Janeve u ovom slučaju kako bi se stalo na put spekulacijama i kako se situacija tužiteljke u ostavci ne bi zloupotrebljavala u političke svrhe.
„Sve indicije i dokazi moraju biti provereni do kraja kako bi se dokazala nevinost ili krivica svih umešanih u ovaj proces", rekao je Zaev u intervjuu za makedonsku novinsku agenciju MIA.
Zašto je važno Specijalno tužilaštvo
Specijalno javno tužilaštvo (SJT) najmlađi je deo makedonskog pravosudnog sistema - staro je nepune četiri godine.
„Specijalno tužilaštvo je rezultat pada autoritarnog režima Nikole Gruevskog koji je zarobio državu i uništio sve institucije pravosuđa koje nisu mogle da budu korišćene za smenu režima demokratskim putem.
Najveće partije su, zajedno sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, napravile Pržinski dogovor kojim je preskočeno Tužilaštvo i napravljen specijalni organ sa mandatom od četiri godine, posle čega bi običnim zakonom trebalo da bude integrisan u pravosudni sistem", kaže za BBC na srpskom profesor prava Ljubomir Frčkovski.
Do juna 2017. godine, kako prenosi portal „Alsat M", SJT je podnelo 17 optužnica u 18 predmeta protiv 94 fizičkih i 7 pravnih lica.
Frčkovski kaže da je SJT uradio veliki posao u četiri godine mandata.
„Tužiteljke su postale slika promene diktatorskog režima i smene sistema, ikone vraćanja demokratije u državu.
Skoro celo najviše rukovodstvo VMRO-DPMNE je optuženo zbog učešća u aferi prisluškivanja kojom je razotkriven kriminal u samom vrhu države, dok je Gruevski od optužbi pobegao u inostranstvo."
Ime Katice Janeve često se čulo na protestima protiv vlasti Nikole Gruevskog, pa su ove vesti došle kao veliko iznenađenje u Severnoj Makedoniji.
„Velika je razočaranost u Katicu Janevu personalno - ljudi su šokirani ovim vestima", kaže Frčkovski.
Ipak, tu se razočaranost ne završava.
„Čak i sama sumnja da postoji bilo kakva umešanost specijalne javne tužiteljke praktično sahranjuje Specijalno tužilaštvo, uništava veru građana u pravnu državu, ali i proteste tokom Šarene revolucije iz koje je i sledilo formiranje ove institucije koja je trebalo da donese pravdu onima koje je prethodni režim oštetio", smatra novinar Aleksandar Srbinovski.
Od pravosudne do političke krize
O Specijalnom tužilaštvu se u Severnoj Makedoniji intenzivno govorilo i pre ostavke tužiteljke i hapšenja „Bokija 13".
U septembru ove godine ističe četvorogodišnji mandat ove institucije, nakon čega bi ona zakonom trebalo da bude uvedena u redovni pravni sistem Severne Makedonije.
Razgovori o tom zakonu jedna su od tema koje je predsednik Vlade Zoran Zaev stavio na dnevni red sastanka vodećih stranaka u zemlji.
Na sastanak je pozvao sopstveni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), najveću opozicionu VMRO-DPMNE i dve vodeće stranke albanske zajednice.
Predložio je tri teme: nov izborni zakon i izborni model, Zakon o tužilaštvu i popis stanovništva.
Sve to govori o velikom političkom značaju institucije čije se osnivanje poklapa sa dolaskom SDSM na vlast.
„Ovi događaji stavljaju na leđa aktuelne vlasti veliki politički teret jer je delovanje SJO bilo odraz njihove borbe za dolazak na vlast tokom Šarene revolucije", kaže Aleksandar Srbinovski.
On dodaje da se ovim slučajem stvaraju uslovi da opozicija popravi svoj rezultat posle bekstva Nikole Gruevskog i da spremnija izađe na izbore na koje vlast stiže sa narušenim imidžom zbog ovog skandala, ali i negativnim posledicama promene imena zemlje.
S druge strane, profesor prava Ljubomir Frčkovski, nekada kandidat SDSM na predsedničkim izborima, kaže da će posledice afere zavisiti od budućih poteza vlasti.
„Sve ovo može da znači i spremnost vlade Zorana Zaeva da raščisti sa kriminalom na svim stranama, bez obzira gde se nalazi.
Sada će puno zavisiti od budućih koraka vlade - da li će se akcija razvijati u svim pravcima i bez izuzetka", kaže Frčkovski.
Ukoliko takva opsežna akcija izostane, makedonski pravosudni sistem doživeće još jedan težak udarac.
Takav rasplet dodatno bi mogao da oteža već usporeni put pridruživanja Severne Makedonije Evropskoj uniji.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
5. 12. 2024.
Antički grad. Iskopine po čitavom gradu...
Filozof Čitalac