Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

20:25, 13. 6. 2020.

| BBC News na srpskom

Smrt Džordža Flojda: Sedam rešenja za probleme sa policijom u Americi

Autor: BBC News na srpskom
Protestor wears mask saying "defund the police"
Getty Images
Demonstrant sa maskom „Smanjiti budžet policiji"

Demonstranti širom Amerike izašli su na ulice posle smrti Džordža Flojda da zahtevaju okončanje policijske brutalnosti i onoga što doživljavaju kao sistemski rasizam.

Kao odgovor na to, demokrate su predložile zakone koji će ispraviti nepravdu i smanjiti broj smrti u pritvoru, uključujući mere koje će zahtevati od policajaca da na sebi nose kamere, zabraniti stezanje rvačke „kragne" i olakšati krivično gonjenje policajaca.

Pogledajmo malo pobliže predložena rešenja i druge potencijalne načine za reformu policije.

1. Redefinisati političku „upotrebu sile"

Većina policijskih službi primenjuje politiku „upotrebe sile" koja diktira kako i kada policajci smeju da je upotrebe.

Ova politika značajno varira od službe do službe. Na primer, tip rvačke „kragne" koju je policajac Derek Šovin upotrebio na Džordžu Flojdu zabranjen je u Njujorku još od 1993. godine.

Nakon policijskih ubistava koja su se pojavila u medijima, mnoge službe bile su prisiljene da preispitaju i preprave politiku upotrebu sile federalnom saglasnošću.

Grad Baltimor osvežio je svoju politiku 2019. godine u sklopu saglasnosti sa američkim Ministarstvom pravde posle smrti Fredija Greja.

Nova verzija zahteva od policajaca da prijave sve incidente s upotrebom sile i primorava ih da intervenišu ukoliko vide da drugi policajac neprimereno koristi silu.

Posle Flojdove smrti, gradska vlast Mineapolisa nametnula je ovu odluku policijskoj službi zabranivši „kragne" i učinivši obaveznim za policajce da intervenišu ukoliko njihove kolege koriste neprimerenu silu.

Zagovornici priznaju da prosto prepravljanje ovih politika neće efektivno sprečiti smrti kao što je Flojdova i da se sila i dalje neproporcionalno koristi protiv zajednica obojene kože.

Analiza Njujork tajmsa pokazala je da policija Mineapolisa koristi silu protiv crnih građana sedam puta češće nego protiv svojih belih sugrađana.

2. Smanjiti budžet policije

Demonstranti veruju da gradovi i države troše previše novca na svoje policijske službe, a da ne izdvajaju dovoljno za obrazovanje, mentalno zdravlje, stambenu politiku i druge socijalne usluge usmerene ka dobrobiti zajednica.

Sve su veći zahtevi od političkih lidera da „definansiraju" policiju - to obično znači smanjenje finansija, a ne njihovo potpuno ukidanje.

Ove pozive predvodi gradonačelnik Los Anđelesa, koja je izbacio 150 miliona dolara iz predloženog povećanja budžeta za policiju njegovog grada.

Njujorški gradonačelnik Bil De Blazio takođe je obećao da će preusmeriti novac iz njujorške policija ka socijalnim uslugama, mada nije naveo koju tačnu cifru.

U Mineapolisu, grupa po imenu Black Visions Collective traži od gradske vlade da obeća da neće povećavati budžet policijske službe i da će preusmeriti 45 miliona dolara iz aktuelnog budžeta kako bi se nadoknadili gradski gubici posle pandemije korona virusa.

„Sada je vreme da se uloži u bezbednu, slobodnu budućnost našeg grada", napisala je ova grupa. „Ne možemo da priuštimo da nastavimo da finansiramo napade mineapoliske policije na živote crnaca."

3. Raspustiti policiju

U nedelju je većina otporna na veto u gradskoj vlasti Mineapolisa potpisala zalog ispred gomile demonstranata obećavši da će „započeti proces zatvaranja Mineapoliske policijske službe."

Oni su se zarekli da će stvoriti „novi, transformativni model za negovanje bezbednosti".

Početkom nedelje, dva člana vlade koristili su izraz „raspuštanje" kako bi opisali svoje planove za službu, baš kao i poslanik Minesote Ilhan Omar.

Saopštenje nije preciziralo da li se vlada samo obavezuje da reorganizuje službu ili će poslušati pozive demonstranata za „ukidanjem policije", što bi naravno bio najradikalniji sled događaja.

Predsednica vlade rekla je da može da zamisli scenario u kom služba odlazi pod stečaj, a tim zdravstvenih radnika odgovara na pozive za 911 umesto policije.

Grupa zvana MPD 150 poziva na „budućnost bez policije" u Mineapolisu, u kojoj profesionalci koji rade na očuvanju mentalnog zdravlja, socijalni radnici, verski lideri i drugi aktivisti iz zajednice obavljaju posao policije.

Postoje neki istorijski presedani za raspuštanje celokupne službe. U Kemdenu, u Nju Džersiju, služba je 2012. godine u potpunosti rasformirana i svi njeni policajci izgubili su posao.

Međutim, to svakako nije bilo ukidanje - formirana je nova okružna policijska služba umesto nje i prijavilo se 100 bivših policajaca iz Kemdena i zadržalo svoja radna mesta.

Ovim potezom zapravo je izvedeno više policajaca na ulice Kemdena. Nova služba usvojila je veoma strogu primenu upotrebe sile i olakšala gradu da otpušta neposlušne policajce.

Služba je od tada zabeležila nagli pad u broju ubistava i žalbi na upotrebu sile.

4. Demilitarizovati

Od devedesetih godina prošlog veka, vojska je prebacivala opremu u vrednosti od 5 milijardi dolara, od vreća za spavanje i municije do oklopnih vozila, lokalnim policijskim službama preko specijalnih programa akvizicije pri američkom Ministarstvu odbrane.

Kao posledica toga, mnogi zagovornici reforme policije tvrde da današnja policija funkcioniše više kao domaća vojska, koristeći tehnike i opremu namenjene ratovanju, nego kao mirotvorci u zajednici koji pokušavaju da zaštite ljude, i da taj pristup košta ljudskih života.

A police officer in Maine steps into a mine resistant ambush protected vehicle
Getty Images

Predsednik Barak Obama je 2015. godine ograničio kako policija može da koristi ovaj program, ali većinu toga je preinačila Trampova administracija nekoliko godina kasnije.

Ne samo da je policija nabavila više oružja u protekle dve decenije, nego i većinu uči vojnim taktikama.

Ova takozvana „ratnička obuka" često priča priču o tome kako su policajci heroji koji zaustavljaju opasnost na svakom koraku i koji moraju da nauče da se zaštite po svaku cenu - čak i ako to znači ubijanje civila.

Kritičari kažu da to uči policajce da se plaše i da prvo pucaju, a onda postavljaju pitanja.

Gradonačelnik Mineapolisa Džejkob Frej je 2019. godine zabranio policajcima da pohađaju „ratničku obuku", čak i u slobodno vreme i od vlastitog novca.

Ali lokalni policijski sindikat proglasio je ovu zabranu „protivzakonitom" i nastavio da nudi obuku.

Postoji istraživanje koje pokazuje da militarizacija vodi u policijsko nasilje. Godine 2017, studija objavljena u Riserč end politiks pokazala je da što više vojnog oružja ima policija, veća je verovatnoća da će ga upotrebiti.

5. Krivično goniti policiju

Građani koji pokušaju da tuže policiju preko građanske parnice za upotrebu prekomerne sile često dožive da njihov slučaj bude odbačen zbog pravne doktrine koja se zove „kvalifikovani imunitet".

Osmislio ju je Vrhovni sud da bi zaštitio vladine službenike od neozbiljnih tužbi i pružio policiji pravni manevarski prostor u slučaju odluka koje moraju da donose u deliću sekunde.

Da bi slučaj bio prihvaćen, sud nalaže da moraju da se postave dva pitanja: prvo, je li prekomerna sila prekršila Četvrti amandman?

I ako jeste, da li postoji „jasno utvrđena" prethodna sudska presuda za ponašanje koje bi značilo da je policajac bio svestan da je njegovo ponašanje protivzakonito?

Mural posvećen Frediju Greju u Baltimoru
Getty Images
Smrt Fredija Greja 2015. godine izazvala je proteste i dovela do nekih reformi u Baltimorskoj policiji

Ovo drugo pitanje je, kritičari kažu, gde sud daje odrešene ruke policajcima, odbacujući slučajeve ukoliko nije bilo prethodnih primera koji su postavili presedan sa gotovo identičnim setom činjenica.

Rojtersova analiza pokazala je da se više od polovine slučajeva upotrebe prekomerne sile u Americi odbacuje po osnovu „kvalifikovanog imuniteta".

Deo sveobuhvatnog Zakona o pravdi prilikom obavljanja policijskog posla koji su ove nedelje predstavile demokrate iz Doma i Senata eliminisao bi kvalifikovani imunitet za policiju.

Sudije Vrhovnog suda Sonja Sotomajor i Klarens Tomas rekli su da smatraju da ova doktrina mora da se preispita. Trenutno se pred najvišim sudom u zemlji nalazi osam slučajeva kvalifikovanog imuniteta.

6. Nadzirati policiju

Ponekad se policijsko nasilje nad crncima pripisuje „crvljivim jabukama" - besnim i rasističkim policajcima sa prenagljenim reakcijama na dužnosti.

U pokušaju da se drže podalje od službe, neke službe su otpuštale policajce koji javno izlažu rasističke ideje.

U julu prošle godine, policija Filadelfije otpustila je 13 policajaca koji su postavljali rasističke, nasilne poruke na društvenim mrežama - ali tek nakon što je grupa aktivista skrenula pažnju na njih.

Majka Erika Garnera drži govor na sahrani Džordža Flojda
Reuters
Majka Erika Garnera drži govor na sahrani Džordža Flojda

Ali realnost je malko komplikovanija od samo jedne trule jabuke koja je pokvarila ostale.

Policija radi u nečemu što socijalni istraživači zovu „zatvorenim sistemom", gde postoji vrlo malo spoljne kontrole i lojalnost se visoko ceni. Ukoliko jedan policajac pređe crtu, drugi će ga podržati.

Bez snimka incidenta, sve se često svodi samo na reč navodnog „kriminalca" protiv poštovanog policajca.

Zbog toga se mnogi zalažu da policija mora na sebi da nosi kamere, da bi beležili policijske interakcije.

U Njujorku su uvedene pre nekoliko godina, posle smrti Erika Garnera. Kongres predlaže da postavljanje kamera bude obaezno u čitavoj zemlji.

Ali, nema mnogo dokaza da kamere utiču na smanjenje nasilja, pokazuje nedavna analiza 70 studija efikasnosti kamera.

Kampanja Ziro, neprofitna organizacija koja stoji iza heštega #8cantwait za policijske reforme, kaže da one imaju ograničenu upotrebnu vrednost.

Iako su snimci policijske brutalnosti odigrali vitalnu ulogu u ukazivanju na problem, većinu su snimili građani a ne policija.

Telesne kamere mogu lako da se isključe, a snimke će pre da iskoriste tužioci protiv civila tokom krivičnog postupka nego kao sredstvo za dokazivanje policijske brutalnosti.

7. Voditi statistiku

Nema sumnje da su veće šanse da će crni Amerikanci biti ubijeni ili izloženi drugim oblicima policijskog nasilja.

Ali ono što još uvek nije jasno jeste koliko tačno žrtava ima ili koje službe su najgori prestupnici.

Obama je 2014. godine potpisao Zakon o prijavljivanju smrti u pritvoru kako bi prisilio policijske službe da prijave svaki put kad neki građanin strada u pritvoru.

Zakon je zahtevao i da se ti podaci predaju državnom tužiocu, koji svake dve godine mora da podnese izveštaj o načinima za smanjenje broja smrti.

Četiri godine kasnije, generalni inspektor Ministarstva pravde izjavio je da ministarstvo još uvek nema mehanizam za prikupljanje podataka od saveznih država i ne očekuje da će ga imati sve do 2020. godine.

Za to vreme, FBI je pokrenuo projekat Nacionalnog prikupljanja podataka o upotrebi sile, kako bi pratio ne samo ljude koje je ubila policija, već svaki put kad policajac primeni silu.

Oni su počeli da sakupljaju ove podatke 2019. godine, ali lokalne agencije za održavanje reda i mira nisu u obavezi da učestvuju i ove informacije tek treba da postanu javno dostupne.

U ovom vakuumu, rupe su popunjavale nevladine organizacije i novinari.

Vašington post je 2015. godine počeo da beleži svako otvaranje vatre sa smrtnim ishodom aktivnog policijskog službenika u SAD.

Od tada su zabeležili više od 5.000 ljudi koje je ubila policija, služeći se mešavinom novinarskih vesti, društvenih mreža i policijskih izveštaja.

Njihovi podaci, koje često koriste policijski istraživači, pokazuju da je ubistvo crnca 2.5 verovatnije od ubistva belca.

Dodatno izveštavanje: Džesika Lusenhop


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima